Ustanak (29. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Ko se seća Jugoslavije i nije mu mrska, danas će ako ništa drugo da drmne jednu ljutu u znak sećanja na vreme koje je otišlo zauvek. Nema više zajedničkog tržišta ni domaćih fabrika koje su proizvodile sve i svašta i čuvale nas od uvoznog bofla. Nema više ni bele tehnike koja je trajala decenijama. Nema svinjokolja ali ima svinja, mnogo manje nego tih dalekih godina. Sad bih mogao nostalgično da ređam čega sve nema, ali siguran sam da se među vama kriju i oni koji su jedva čekali da ta Jugoslavija ispusti dušu. Dugo joj je trebalo, čak smo i odluku o ukidanju Dana Republike doneli 12 godina nakon njezine smrti. Danas tu bivšu državu upoređuju sa Evropskom Unijom, a tamo nas, još uvek ne žele. Kažu da nismo dorasli njihovim standardima. Saglasan sam da nismo, ali nisu ni oni nama dorasli. Ipak su oni samo prepisivači naših rešenja-eksperimenata od ljudskih prava (mislim na bratstvo-jedinstvo) do radnika-samoupravljača i civilne zaštite. Sve to ima tamo samo se drugačije zove. Kod nas se tek sada ono što je bespovratno uništeno sagledava i razume. Veliki je tektonski poremećaj bilo gašenje federacije ravnopravnih naroda i narodnosti. Eto, isto kao danas Bregzit. Kažem ja, sve je to svojevremeno bilo naš patent koji smo uništili samo uz mnogo, prolivene krvi, poniženja, siromaštva i ljudske bede. Eto, ulazimo u neko novo vreme, gde se ne zna ko s kim i kada može ili ne može, a opet to neko novo, za pionire Jugoslavije je već davno viđeno. U tom skladu sećanja i iskustava koje smo stekli nekada davno, neka provedemo i ovaj 29. novembar maštajući i dalje „šta bi bilo, samo da je bilo“. A, bilo je.

Dobro jutro!

(Foto: pixabay.com/Clker-Free-Vector-Images)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s