piše: Dejan Grujić
Nećete valjda danas da odustanete od planova zato što je trinaesti dan u mesecu. Manite se ćorava posla, nego, zasucite rukave. Svuda su neke akcije, i sniženja, novogodišnja euforija je zahvatila naciju i ostatak sveta, zašto biste vi bili izuzetak? Sumirajući godinu za nama, ne možemo da se ne dotaknemo politike, društva ili ekonomije, ali pošto nas sve to nervira, hajde da se dotaknemo muzike. Ni tu ne ide bez nervoze. Nakotilo se umetnika koji nam ovih dana mašu milijardama koje će zaraditi na organizovanim dočecima širom „vaseljene“. Malo je nepravedno što neće dobiti te silne pare jer im ih niko nije ni obećao, ali zato jeste to što ćemo mi, sve što imamo, spiskati na samo jednu obilniju večeru. Ukrasi, jelke, Deda Mraz, sve je to postalo dosadno i nemoderno. Šta mi hoćemo, zašto smo toliko bez volje da budemo kao sav normalan svet koji se raduje predstojećim praznicima. Znam da ćete reći, pa, normalni su i Francuzi sa onim prslucima, pa što se onda bune? Zato što im se može i gotovo! Dok mi s druge da ne kažem donje strane vrtoglavo srljamo u nebeske visine boljeg i lepšeg života, ostaju tragovi koje ostavljaju naša dela i nedela u već staroj godini. Ako razumemo šta se danas dešava sa celim svetom, spoznaćemo da smo ga zarazili svojom višedecenijskom bolešću. E, sad treba sami da traže lek za nepravdu, neistinu i očaj kad su dozvolili da ih napadne „balkanski virus“. KO ga nađe, mislim na lek, neće spasiti samo nas, već i čitav svet, bio razvijen ili ne. Za početak nije loš ni neki gorki list koji bismo malko pomešali sa medom, tek da ga lakše „progunemo“ kroz gušu, i na taj način spustimo vatru koja nas prži sa svih strana sveta. Dobro jutro!
