piše: Ru Šavr
NEDOREČENA CRTICA
U našim naravima ima svakakvih neobičnosti koje uzimamo zdravo za gotovo. Jedna od njih je da, na primer, kada razmišljamo o nečemu i tek poluglasno izgovorimo deo neke rečenice, verujemo da nas svi razumeju i da nam čitaju misli. Mi, takoreći, treba samo da na nešto pomislimo pa da svi znaju šta je to i da, po mogućstvu, ostvare našu želju. Možda to nekome i polazi za rukom. Ali kod običnih smrtnika u kakve spadamo, to baš ne biva često.
Pre neki dan se saznalo za odluku gradksih vlasti u maloj opštini na jugu srbije, Lebanama, da nabave dve kamile za turističke potrebe, to jest, arheološkog nalazišta Caričin grad. „Koje li su to potrebe?“, pitate se. Pošto su se to i novinari pitali, pokušali su da zatraže objašnjenje od tamošnje uprave, ali im niko ništa nije hteo da odgovori. I onda su se ređali članci i različiti komentari na tu temu. Čelnici Lebana su se naljutili što niko nije razumeo da oni ne kupuju prave kamile, već da su im potrebni drvo i stiropor da ih naprave za potrebe dece. Najavili su i prijave protiv novinara koji su imali uvid u raspravu o budžetu za 2019. ove opštine, gde je stajalo – dve kamile – bez ikakvog objašnjenja. Budžet je usvojen, neobična vest je procurela, a tamošnja vlast se sada dovija kako zna, pa otud i nova verzija u kojoj tvrde da je reč o igračkama.
Reklo bi se da je ovo unekoliko preterano. Zar je neko zlonameran ako razume ono što piše onako kako stoji? Ima li granica našoj uobraženosti? Ili je nešto pošlo kako ne treba, pa sada krivimo druge? Uz očiglednu potrebu da budemo jasni u izlaganju, ako hoćemo da nas ceo svet razume, sve su to teme za razmišljanje jer, da se ne lažemo, ovde se svašta neobično događa.
Dobro jutro.
(Foto: pixabay.com/AlexeyZakakurin, ilustracija)
Beograd202 