piše: Dejan Grujić
Osećate li se malo umornim od praznika? Imate li želju da se najzad završe čestitanja preko društvenih mreža u vidu stikera i animacija? Da li želite da se vratite svakodnevnoj rutini obavljanja unapred isplaniranih obaveza? Da li vam nedostaje guranje u prevozu, saobraćajni kolaps, ogovaranje na poslu, roditeljski sastanci, odlasci u nabavku ili prekovremeni rad? Ako je vaš odgovor na ova pitanja DA, onda ništa ne brinite. Pripadate većini radno sposobnih koji su istrenirali organizam da bude pod tenzijom i uvek spreman na sve izazove današnjice. Prošlo je vreme velikog slavlja, jelke biste već mogli da raskitite. Mogli bismo malo da se pozabavimo i velikim temama koje će nam plasirati mediji skrećući nam pažnju sa osnovnih egzistencijalnih briga. Lakše je tako, malo se busamo u grudi, malo se inatimo, ponajviše trpimo sve što nas snađe sa strane, do neke nove šokantne spoznaje da sve što smo znali zaboravljamo, a novo, teško usvajamo. Zvuči malo filozofski od ranog jutra pametovanje na temu povratka redovnom životu bez ruske salate, pečenja i torte, ali vreme je da se radi. Još nam samo nedostaju ideje šta da radimo pa da se ovajdimo. Odgovori se kriju oko nas, mada je jedan od njih ponudila grupa mladih naučnika koji su se vratili iz belog sveta da nam prenesu iskustva od kojih ćemo živeti bolje. Za to vreme, put tog istog sveta, krenula je četa mladih i školovanih u belim mantilima da pronađu sebi bolji život. Sve se vrti oko belog. Sneg koji nas parališe je beo, a bele su i laži u koje želimo da verujemo da će sve od danas biti mnogo bolje. Pa, ko veruje neka to i dalje čini, a ko ne veruje – neka nastavi sa tim radom. Važno je samo da se nešto radi.
Dobro jutro!
Beograd202 