Ustanak (14. januar – Crtica)

piše: Ru Šavr

ASTRONOMSKA CRTICA

Stigla je Nova godina po starom kalendaru, i eto teme za Crticu. Ako ste mislili da je napraviti kalendar lako, skroz ste se prevarili. Doduše, verujem da možda niste o tome nikada ni razmišljali, s obzirom na prirodu ovog posla. To je posao za astronome, što drugim rečima znači, nešto veoma komplikovano. Tako je julijanski kalendar izračunao i rešio astronom Sosigen iz Aleksandrije, ali ime ne nosi po njemu, već po Juliju Cezaru koji ga je usvojio pod uticajem egipatske kraljice Kleopatre. Zvanično, on je usvojen od strane hrišćanske Crkve 325. godine. Njegova godina ima 365 dana dok se prestupni dan dodaje svake četvrte godine mesecu februaru.

Kako je po julijanskom kalendaru svaka godina čiji je broj deljiv sa 4 prestupna, desila se greška da je najpre svaka treća godina bila prestupna pa se nakupilo tih dodatnih dana. Kada je to uočio, rimski imperator Avgust naredio je da se izbace sve prestupne godine od 9. p.n.e do 8. godine n.e. Time je zaslužio da jedan mesec ponese njegovo ime. I ne samo to: pošto je Cezarov mesec (juli) imao 31 dan, a Avgustov samo 30, on je uzeo jedan dan iz februara i dodao ga avgustu, dok je septembru oduzeo 31. dan i prebacio ga u oktobar, a iz novembra u decembar. Tako su, kažu astronomi, uspostavljene današnje dužine trajanja meseci.

Nesavršenost julijanskog kalendara vremenom se uočila pa su naučnici odlučili da pristupe izradi novog, preciznijeg kalendara. Rimokatolička crkva odmah je prešla na korišćenje novog, gregorijanskog kalendara, još u 16. veku. Sve do 20. veka većina pravoslavnih zemalja nije prešla na novi kalendar, a tada počinje da ga koristi u svetovne svrhe. Same Crkve ga nisu usvojile sve do maja 1923. godine kada je na Svepravoslavnom kongresu usvojen Milankovićev kalendar. Pa ipak, mnoge pravoslavne Crkve u praksi ga ne primenjuju ni danas i otuda razlika između „starog“ i „novog“ kalendara.

Ako vas ovo čudi, setite se da i Arapi, Jevreji i Kinezi imaju svoje kalendare koje koriste i dan-danas. Ako ste ovim malo zbunjeni, to je zbog sanjivosti.

Dobro jutro.

(Foto: pixabay.com/Amber_Avalona, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s