piše: Dejan Grujić
Koliko je meni poznato, u dva grada Srbije više ne naplaćuju gradski prevoz. Možda se još neki grad priprema za ovakav vid pomoći svojim sugrađanima, ali to još uvek nije objavljeno ili se nije dovoljno glasno čulo. Siguran sam da bi svi koji se voze uglavnom javnim prevozom jedva dočekali da cela Srbija putuje gratis, ali to je baš „plava zvezda“ čak i za idealiste. Nema besplatnog ručka, a ni hlada pod državnim drvetom. Tako je oduvek. Kad smo kod hladovine, treba li da se zabrinemo što ćemo uskoro imati sve manje drveća jer ga sečemo bez brige o tome da ćemo uskoro disati na škrge ispod klima uređaja. Ako pomenemo ručak, onda osim prasetine i jagnjetine, možda i piva, u našim prodavnicama se više ništa ne prodaje po sniženim cenama. Za sve ostalo kupci imaju pare. Ako, to je lepo. Lepo je i to što ćemo vratiti predvojničku obuku u škole i biti spremni za neprijatelja koji nikada ne spava. Samo, nije to onaj neprijatelj o kojem smo govorili u prošlom veku. Sada je sve protiv nas; i države i nacije, droga, nasilje, sajber pretnje, terorizam, a sa druge strane uz nas je mladost, pamet, lepota i kultura. Pre neki dan kulturni ljudi se zamalo potukoše oko nekih nagrada i otkrića u nauci, a nekulturni ih šokirano gledaše i raziđoše se sa skupa koji je održan pod krovom čuvene institucije nauke i kulture. Sve nemoguće izgleda mogućim, a stvarnost bojimo verovatno neverovatnim postupcima pojedinaca koji čine zajednicu. Izdvajanje iz iste mase već liči na nemoguću misiju. Ima nade, bez brige. Samo poželite, i nešto će vam se već sigurno desiti. Šta konkretno, videćete.
Dobro jutro!
(Foto: pixabay.com/Kranich17, ilustracija)
Beograd202 