piše: Dejan Grujić
Reke su ponovo počele da nam prete izlivanjem. Još se pamti vreme od pre pet, ili pre skoro petnaest godina kada je Srbija pokušavala da pobedi vodu. Teško je snaći se odmah, i zaustaviti vreme, topljenje snega, velike kiše, padavine koje nisu bile tako intenzivne još od postanka sveta. Sve su to naši dobri, stari izgovori. Država je svojevremeno odobrila neke projekte, čak i dobila novce iz belog sveta da uredi svoje vodotokove, obale, kanale za odvođenje vode i priobalje. Počelo je da se nešto radi, pa je stigla vrućina, pa su onda svi bili zaboravili na poplave kao moguće nepogode… i uvek dobro poznati stari izgovori. Zašto smo takvi, ako se zna da su naši stari oduvek bili okrenuti izgradnji i ulepšavanju mesta gde su živeli? Možda su nam oni i krivi što su toliko gradili, pa sada i da hoćemo, ne možemo sve to da održavamo. Ili je razlog svemu to što nas je sve manje, iz godine u godinu? Daleko odosmo, od poplava do pada nataliteta, a povod nam je ipak ovoga puta strah od najavljenog brzog priliva vode sa „gornjih“ delova Evrope. Okrenimo se bogu i molitvama ako slušamo stare, a rukave pošteno zasucimo onda kada i ako poplave prođu. Manimo se praznih priča o velikim dostignućima za koja ionako nismo sami odgovorni. Prase se nikad nije tovilo na Badnji dan.
Dobro jutro!
(Foto: pixabay.com/Simon)
Beograd202 