Ustanak (12. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Bio jednom jedan strašni dasa. Redovno je mlatio mangupe po kraju ako nisu bili dobri prema devojkama. Svakoj baki je umeo da pomogne kad prelazi ulicu i ponese zembilj sa pijace. Takođe, bio je prvak u svemu. Devojke su ga obožavale a njihove majke želele za zeta. E, takav dasa više ne postoji čak ni u pričama. Možda ne postoji čak ni u sećanjima. Potpuno se zaboravilo na to da su nam momci bili za ženidbu već posle dvadeset treće, a devojke dvadesete. Mladi i jaki, završavali su u najvećem broju zanatske škole, odmah se zapošljavali i postajali nezavisni od roditelja. Prvo su odlazili na stan „pod kiriju“, a već posle ženidbe i rođenja prvog deteta, podnosili zahtev za dodelu stana. Čekali su u proseku tri godine da se usele u svoja četiri zida sa minimum dvoje dece u naručju i ženom koja nije radila. One koje su radile, slale su svoju decu u vrtiće i nisu razmišljale o tome kako da ubede svoje muževe da se otisnu van granica svoje zemlje i tamo započnu novi život. Međutim, to je bio nazadni socijalizam i vreme mraka i bezumlja koje smo prevazišli tako što smo se svi podavili u vlastitoj krvi a onda dozvolili da nam stigne progresivni napredak koji nas je desetkovao toliko da svake godine jedan grad pređe da živi u inostranstvo. Danas se izvode zaključci na osnovu neveselih rezultata statistike. Pa dobro, šta da se radi onda kada ovde sve opusti, a prenasele se našim građanima Nemačke, Švajcarske, Amerike? Ništa, da se sačeka rezultat koji će da postigne naš komšija Orban koji je spremno ponudio ozbiljan kredit mađarskim ženama koje bi rađale male Mađare, a za uzvrat dobijale oprost duga. Troje dece, otplaćen kredit vrednosti jednosobnog stana u Beogradu. Nadam se da će uskoro biti još mnogo više suficita, pa da uvećamo naciju decom koja će ostati da žive i rade u svojoj zemlji.

Dobro jutro!

 

*(*(

(Foto: pixabay.com/tookapic)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 01 Beograd 202 - novo na programu, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s