piše: Ru Šavr
DRUŽELJUBIVA CRTICA
Iako nismo neki vidovnjaci, verujemo da se danas lako može desiti da primite ili date poklon. Vremenom je i kod nas ušlo u običaj da 14. februara poklanjamo crvena srca, čokolade i slično. Nije loše što postoje takvi dani u godini kada se sećamo jedni drugih i pokazujemo kako nam je stalo. Iako, kad je reč o poklonima, nije baš ni svejedno šta ćete pokloniti, a i novčanici nas sve više opominju. Bilo kako bilo, dan je za poklone, kakve-takve.
Ali ovoga jutra mogli bismo se zapitati zašto se češće ne setimo jedni drugih, uz poneku sitnicu? Ili, možda, još bitnije, zašto sve više praznujemo one datume u kojima se pokloni smatraju neophodnim? Da li moramo čekati da nam neko kaže kad da mislimo na naše drage ili to možemo i sami? Na ta pitanja odgovori su različiti, jer sigurno ima onih koji i inače vole da poklanjaju, ali mislim da većina to baš i ne čini. Zapravo, manje je važan poklon, a mnogo bitnija namera i ono što stoji iza nje. I to se uvek prepozna. U tom smislu, dobri su ovakvi praznici kada nateramo sebe da izgovorimo lepše reči od onih uobičajenih. Zato nemojte štedeti na njima. Kad se sve ovo uzme u obzir, osvanulo nam je jedno lepo, iako hladno, jutro.
(Foto: pixabay.com/congerdesign)
