piše: Ru Šavr
SLATKA CRTICA
Ima raznih iskušenja, a slatkiši spadaju u veća. Koliko puta smo se zaricali da ih više nećemo jesti, pa opet… Ponašamo se kao prema onoj narodnoji: „Pas rek’o, pas porek’o“. Ako smo uopšte krivi zbog tih neodržanih reči. Nije stvar samo u tome što nam slatkiši popravljaju raspoloženje, nego što su neodoljivi iz sasvim opravdanih razloga. Ali taj šećer, koji daje slatkoću, dvoličan je i podmukao. S jedne strane, mami nas na uživanje, a onda nam to debelo naplaćuje bolestima. A mi, bez obzira na sve, svaki put poverujemo slatkišima i sve im praštamo. Čim ih se dohvatimo, zaboravljamo na onu njihovu mračnu stranu. Ko bi, uostalom, mislio o ružnim stvarima koje će se desiti tek posle?
Ali, stlatkiši su nam često spas u situacijama kada smo pod stresom. Samim tim, više je nego jasno da je to što smo sve bolesniji i sve više imamo problema sa belim šećerom, upravo zato što ga više jedemo. I ranije je bilo zanosnih čokolada i dezerta svakojakih, ali su se ljudi suzdržavali ili više mesili kod kuće. Sada ne. U svakodnevnom stresu, koji dovodi i do metaboličkih promena, mi posežemo za industrijskim slatkišima kao za prvom pomoći, u prvoj radnji na koju naiđemo. Koliko ćete danas pojesti slatkiša i da li ih najviše jedete na poslu?
Dobro jutro.
(Foto: pixabay.com/Couleur)
Beograd202 