Ustanak (20. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Bila je to jedna ozbiljna žena od pedesetak godina. Rodila se u Mačvi. Tamo je i odrasla. Udala se u treće selo koje je bilo udaljeno od njene rodne kuće deset kilometara. Bio je to odličan izbor, jer je osim što se udala iz ljubavi, bila blizu svojih. Radila je u polju, bavila se stočarstvom, održavala domaćinstvo, podizala troje dece. Odlazila je i svojima u mobu, da im pomogne. Ništa joj nije bilo teško, uvek je govorila da ima snage i zdravlja da sve postigne. Nikada nije išla lekaru. Nije čak imala ni overenu zdravstvenu knjižicu, a i lična karta joj je bila istekla. Živeći na selu, nije mnogo osetila NATO bombardovanje Srbije pre dve decenije. Najvažnije joj je bilo da su deca dobro i zdravo, i kad se rat završio nastavila je da živi i radi, duboko osećajući posledice rata. Muž joj je bio dobar čovek. Često joj je govorio da ne treba toliko da radi, da bi bilo dobro da se malo odmori, da zajedno odu negde. Zaista, ništa nije bilo prepreka da ode u banju ili na more. Decu su zbrinuli, gotovo da su sve poslove oko kuće i imanja pozavršavali. Imali su dovoljno novca da i sebi priušte neka sitna zadovoljstva. Međutim, uporno je izbegavala uživanje, uživajući samo u rezultatima napornog seljačkog života. Onda je samo pala u postelju. Niko nije znao šta se sa njom desilo, pa je izgubila onu zdravu boju u licu, jedrinu i kilograme kojih i nije bilo na pretek dok je bila zdrava. Postala je senka koja se samo podizala iz kreveta da popije malo vode. Hranu skoro nije ni uzimala bar desetak dana. Onda se muž zabrinuo, poveo je kod najboljeg lekara, stigli su rezultati analiza, i bilo je kasno. Bol u grudima se pojačavao, onda je sve otišlo predaleko. Raširilo se, metastaziralo. Nije bilo spasa, otišla je ubrzo, noseći u sebi ostatke tragova koje su za sobom ostavili nebriga o zdravlju, zlokobne čestice iz bombardera i težak život. Rak dojke je jedan od vodećih uzroka smrtnosti kod žena u Srbiji. Bitku sa ovom bolešću svake godine izgubi oko hiljadu šest stotina žena. Danas je Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. Toliko.

(Foto: rts.rs)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s