Ustanak (22. mart – Crtica)

Piše: Milena Milićević

Crtica o temelju života – vodi

Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića, a ipak ne vodimo dovoljno računa o racionalnoj potrošnji i njenoj čistoći. Od pre 25 godina ceo svet 22. mart obeležava kao Svetski dan voda, s namerom da istakne njenu važnost. Bližimo se vremenu kada će potreba za vodom premašiti zalihe, a neke od prognoza nisu baš optimistične. Govori se da će do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiti ozbiljan nedostatak vode. Strašno je što više od jedne milijarde ljudi na planeti nema pristup pijaćoj vodi, a šest hiljada dece mlađe od pet godina svakog dana umire od bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom. Verujem da se u sredinama gde je voda dostupna malo ko zapita da li je racionalno troši. Stručnjaci nam ukazuju da će Srbija pre ili kasnije osetiti posledice nebrige za otpad, koji često završava u našim rekama. Nisu retki slučajevi nepropisnog ispuštanja otrovnih materija u reke od NN lica i pomora ribe i bilja zbog toga. Početkom devedesetih, kada zbog situacije u zemlji nismo bili u prilici da putujemo, beogradske reke su nam bile jedina prilika za kupanje u prirodi. Imala sam sreću da je moj drug iz razreda imao splav na Adi Međici, poznatoj prirodnoj oazi, koja je i danas sklonište od gradske verve za zaljubljenike prirode. Čitavo leto provodili smo na tom ostrvcetu, trčeći po šumi i, naravno, kupajući se u Savi, koja je bila zelena, rečno mirišljava i nezagađena. Pre nekoliko meseci sam imala prilike da putujem Istočnom Srbijom i uživam u raskošnoj lepoti Dunava, koji je na pojedinim mestima slika i prilika mora. A onda, na nekim obalama vidite gomile đubreta, koje su za sobom ostavili oni koji od prirode samo uzimaju, ali za nju ne haju. Kao i oni koji su spremni da iz svojih postrojenja u reke ispuštaju otpadne, često i otrovne materije. Država kontroliše, ali ne može baš na svakoj obali da čuči po neki inspektor. Valjda svest ljudi o značaju voda, reka i prirode uopšte, treba da bude ogromna, kao što je ogromno sve ono što nam reke pružaju. Odgovornost prema vodama, rekama i prirodi je odgovornost prema ljudima uopšte, sadašnjim i budućim generacijama. Dobro jutro.

(Foto: pixabay.com/Free-Photos, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s