piše: Dejan Grujić
Svako malo pa nam je država nešto kriva. Ma, nemojte, molim vas. Gde god nismo mogli sami da rešavamo probleme, kukali smo za državom kao za Markom Kraljevićem kod Domanovića. Kad god je pokušala da se umeša, bila je kriva. Kad se umešala, bila je trapava kao slon u staklarskoj radnji. Gde god ona sirota integriše, sređuje, rešava, ukrupnjava, subvencioniše, kreditira, dobijemo vojnu muziku koja izvodi Mocarta. Ili, ako vam je jednostavnije, frulu koja svira Armstronga. Sve je država uredila, sredila je zakone, ali mi smo krivi. Mi smo oni koji škripe i stalno zanovetaju. Nisam ni ja mnogo drugačiji. Evo, majke mi, nisam podizao kredite u švajcarcima, ali bez obzira na to, neću da stajem na muku državi koja sad ne zna šta će da radi sa dužnicima ako banke ne budu htele da uđu u aranžman. Već znamo da neće; pa same su rekle da nisu socijalne ustanove. Jadna država nije znala ni za vakcine za prvake, a ni za lekove za trudnice. Kako su nam objasnili, nije prošao tender na vreme, pa proizvođač nije isporučio dovoljne količine, ili nije imao dovoljno sirovina, a država je sve svoje obaveze isplatila, i očekuje se da ta porudžbina bude isporučena pre roka koji je već istekao za sve koji čekaju. Zbunjujem vas? A kako je tek našoj državi? Svake godine neko zatrudni ili krene u školu. Ko će to sve da upamti? Zato kažem, pleh muzika i Mocart. Frula i džez, može, ali nije to ono pravo. Neke „nerazvijene“ zemlje u Evropi su, kako mi javlja jedan prijatelj, odlučile da se iz svega u šta ne moraju da se mešaju – isključe. Šta će im to luksuziranje? Jednostavno i nenametljivo skupljaju poreze, a sve mogućnosti u kojima njihovi službenici imaju šansu da gurnu prste u pekmez, izbegavaju u širokom luku. Zamislite samo, koliko sada naša država treba da se iz najboljih namera umeša u projekte koji će nam doneti srljanje u svetlu budućnost, a da niko ne umoči prst u punu teglu zarad vlastitog progresa? Rekoh da je onomad drugi put među Srbima bio i Marko Kraljević, pa odavde pobegao brže-bolje tamo odakle je stigao. Pa, kad on nije mogao sa nama, kako će onda država, koju sami izazivamo da u našim životima glumi margarin? Dobro jutro!
(Foto: pixabay.com/cosmix , ilustracija)
Beograd202 