Piše: Milena Milićević
Crtica jednog knjiškog moljca
Najveći izvor informacija i znanja su knjige. Zahvaljujući tim magičnim predmetima, poruke se prenose kroz prostor i vreme, a one najvrednije povezuju veliki broj generacija širom sveta. Tim povodom je odlučeno da se proslavlja Svetski dan knjige i autorskih prava, ne bi li se odalo priznanje magičnim rečima koje su nas obogatile, ali i da se na čitanje podstaknu svi slojevi društva, a naročito mladi. Jedan od najvećih čovekovih izuma – pisana reč – je najjeftinija karta za bilo koju svetsku destinaciju, čak i mesta za koja ne znamo ni da li postoje. Nepregledni redovi slova obrazuju čarobne priče koje nam često pružaju utehu, ali i beg od surove realnosti. Među tim koricama pronalazimo sigurnost, odgovore na bezbroj nedoumica i pitanja, vetar u leđa da se, kao i junaci priča koje čitamo, smelo upustimo u životne avanture. Istorijske priče, ljubavni romani, čarobne fikcije, poezija, bajke i sve one obične priče , omogućavaju nam da vidimo i izvan našeg sveta, da osetimo najdivnije i najtužnije emocije, da živimo u 4. veku ili da budemo maleni čarobnjak u nekoj zemlji Dembeliji. Sve ovo zvuči pomalo poetski, ali ja te divne stranice i korice tako doživljavam. Možda nam školska literatura u najranijem detinjstvu baš i nje bila omiljena, ali ta magija knjige i čoveka sazreva zajedno sa nama, pa kroz život postajemo najbolji prijatelji. Baš kao i u životu, taj najbolji književni prijatelj može da vas razočara, ali isto tako vas i neviđeno oraspoloži kroz samo nekoliko redova. Kao mlađa, volela sam urbane, mladalačke, istinite životne priče, ali kroz sazrevanje mi je i mašta postala bujnija i raznobojnija, pa se javila potreba za čitanjem svega što nije samo realnost u kojoj živim. Iskustvo koje stičete čitajući sve te nepregledne redove, znanje koje se negde duboko pohranjuje u vašem umu i širina u pogledu, za mene su najdivnije vrednosti koje mi knjige pružaju. Moram priznati da nisam baš najbolji prijatelj. Dozvolila sam da me neke knjige mesecima čekaju na policama. Čak i tako zaboravljene, pomalo prašnjave, strpljivo čekaju moment da zajedno krenemo na putovanje. A znam da će sigurno biti zanimljivo i korisno, bez obzira na događaje i ljude koje ćemo sresti. A to je i čar bežanja među čarobne redove knjiga. Svim ljubiteljima ove old school zabave i svima koji će to postati, srećan praznik. Dobro jutro.
(Foto: pixabay.com/Comfreak, ilustracija)
Beograd202 