piše: Dejan Grujić
Ako danas ne morate na posao, onda ste vi pravi radnik. Srećan vam Praznik rada. Dobili ste slobodno vreme kojim možete da raspolažete kako god poželite. Ne očekujete sigurno da vas danas opisuju čestitom, obespravljenom, neisplaćenom, ili obezglavljeno nemotivisanom radničkom klasom. Ako je sve ovo istina, pa svaka vam čast. Još da je živ Tito, pa da raspalimo jednu paradu, pa uz nju slikanje i mahanje zastavicama, pa kud bi nam bio kraj. Ovako, preostaje nam da se nekako snađemo gledajući prilagođeni program na televiziji i sećamo se tih vremena kada je sve bilo drugačije. Bilo je ćevapa i piva po akcijskim cenama, jedino što nam danas vreme nije naklonjeno za piknike u prirodi. Za proteste i da je sunčano, ne bismo imali vremena. Sada je nam je dobro, imamo sve što nam treba, a i to što nam treba je u stvari nešto bez čega se može. Po evropskim i svetskim skupovima naše sindikalne i ostale probleme pokušavaju da reše moćnici bez moći da nas nateraju da se pobunimo ako nam se nešto ne dopada ili to ne želimo. U radu smo bili i bićemo prvaci, samo je jedan uslov; da nas dobro plate. Pitamo se zašto se samo kod nas ne ceni ona narodna da rad pobeđuje, kad smo sposobni da i tamo gde nešto ne može mi pronađemo rupu pa da onda može. Tako uz hiljadu razloga da bez kukanja preživimo mnogo teških dana, vodimo svakodnevnu borbu neprestanu što ono kažu proleteri, a njih će sve više i više biti, pa će nam praznici rada predstavljati prave instalacije, performanse ili ivente. Strpimo se do sledećeg Prvog maja. Biće još bolje, sigurno. Biće mnogo više slobodnih radnih mesta jer će ih već pomenuti proleteri osloboditi odlaskom na privremeno dugogodišnji rad u inostranstvo.
Dobro jutro!
Beograd202 