Piše: Milena Milićević
Prolećno-jesenja crtica
Ako je proleće 13. u decembru, u čuvenoj Azrinoj pesmi, ove 2019. možemo da pevamo o jeseni sedmog u maju. Priroda nas je navikla na varljivo prolećno vreme tokom aprila i maja, ali mi nikako da se naviknemo na hladnoću u stanovima sa centralnim grejanjem. A i zašto bi, pitaju se svi oni koji to isto grejanje plaćaju cele godine. Na prirodu baš i ne možemo da utičemo, pa smo ponovo obukli deblje jakne i topliju obuću, koja kako kaže naš narod, glavu čuva. A bez obzira na kišu i hladno vreme, kape nisu potrebne, jer su mnogima od ljutnje glave usijane. Kao i telefoni gradskih toplana, jer građane interesuje zašto, iako je napolju temperatura između 6 i 10 stepeni, nema grejanja. Ne pomaže ni konstatacija da je grejna sezona završena. Doduše u ovom slučaju samo kalendarski, ali ne i temperaturno. U toku grejne sezone, toplane isključuju sisteme kada temperatura pređe 12 stepeni, iako niko od nas ne sedi napolju gde je možda na suncu toplije. Zašto je onda toliko komplikovano isti taj sistem pokrenuti kada su temperature niže od pomenutih 12 stepeni. Nema odgovora. Ono što svi stavljaju u prvi plan kada govore o grejanju, odnosno smrzavanju, je „udar“ za novčanik. Što je i logično, jer kada plaćate neku uslugu, očekujete i da je dobijete. Grejanje građani plaćaju 12, iako sezona traje šest meseci. Bez vanrednih produžavanja ili skraćivanja. Logično je onda pitanje, zašto u preostalih šest meseci, nemaju pravo da plaćenu uslugu dobiju, ako su vanredne okolnosti. Nema odgovora. Kako uticati na izmenu pravilnika, jer kalendarska sezona grejanja nije baš u skladu i sa prirodnim temperaturnim kalendarom. Da li dosadno zvati toplane ili slati mailove, obraćati se gradskim ili opštinskim službama ili obući deblji džemper i dva para toplijih čarapa i prekriti se ćebetom, dok nas sunce ne ogreje. Kada već radijatori neće. Imate li odgovor? Dobro jutro.
(Foto: pixabay.com/ri, ilustracija)
Beograd202 