Piše: Milena Milićević
Ambiciozna crtica
Ne bi se Petar Grbović smeo zakleti da bi elektrotehniku izabrao za životni poziv, još manje da će danas biti stručnjak svetskog glasa, da je u njegovoj kući na Zlatiboru, umesto petrolejke žiže, gorela sijalica. Od teških dečačkih dana do univerziteta u Inzbruku sa titulom doktora tehničkih nauka. U svim generacijama su se deca iz ruralnih sredina ili siromašnih porodica, nekako izdvajala u svojim ambicijama, da što pre pobegnu od takvog života i u budućim godinama postanu “neko i nešto”. Ne mogu reći da tokom svog odrastanja i školovanja, nisam xy puta od svoje majke slušala da nisam dovoljno ambiciozna, da ne grizem kao neki moji drugovi, koji su u tom trenutku života imali mnogo manje od mene i živeli teže. Ne mogu da kažem da sam živela u svili i kadifi, kako se narodski kaže, ali nisam baš odrastala i u jednoj sobi sa još braće i sestara, menjajući jedne patike sa starijom sestrom. Nisam strepela od isključivanja struje zbog neplaćenih računa. Nisam bila dete u nasilničkoj porodici. Nisam bila primorana da se stalno seljakam. Nisam odrastala u maloj, skučenoj sredini, koja vam ograničava životni, manevarski prostor. A imala sam i takve drugare u đačkim klupama. I činjenica je da je većina njih imala najbolje ocene u razredu, da su išli na sve sekcije koje je škola organizovala. Nakon školskog razlaza, za neke od njih sam čula da su veoma uspešni u svojim profesijama i da su sebi i svojim porodicama omogućili pristojan život. Ne kažem da mi, koji se nismo borili sa svakodnevnim preživljavanjem i teškim porodičnim pričama, nismo postali vredni i dobri ljudi, ali primećujem da se daleko snažnije za svoje mesto pod suncem bore oni kojima detinjstvo i nije bilo baš lagodno. Pre svega bih to pripisala snažnom duhu, koji je od rođenja utkan u psihe te dece. Na drugom mestu je želja da što pre iskorače iz takve sive slike. A onda i kada ostvare neke svoje snove i pozicije za kojima su tragali, oni ne prestaju da se bore i dostižu neke nove životne ciljeve. Neverovatna snaga volje i ambicija. Nekada kada posustanem, setim se ovakvih primera. Srećna sam što iza sebe nemam teško detinjstvo ili traumatična iskustva. Takođe, nisam nesrećna što možda nisam postal novinar CNN ili BBC. Ipak, težim ka svom cilju i borim se na svoj način i svojim tempom. Zar to ne radimo svi? Dobro jutro.
(Foto: pixabay.com/enriquelopezgarre, ilustracija)
Beograd202 