Piše: Milena Milićević
Plastificirana Crtica
Za početak imam dva pitanja: Da li ste ekološki osvešćeni? Da li svakoga dana idete u kupovinu? Možda pomalo zbunjujuće, ali ova dva pitanja su i te kako povezana. Naime, prilikom svake kupovine, namirnice ili bilo koju robu koju ste kupili morate nositi. U ruci, torbi, rancu ili kesi. E, pa ta kesa je veza između ovih mojih pitanja. Na pijaci vas i ne pitaju imate li svoju kesu, već vam voće i povrće stavljaju u one treperivo-lepljive plastične kese. Međutim, u radnjama vas pitaju, želite li kesu? Ovaj manir je u Srbiji počeo da se primenjuje pre godinu-dve, zbog ekologije. U čitavom svetu vodi se kampanja za izbacivanje plastike iz upotrebe. Naime, za razgradnju plastike ili plastičnih kesa neophodno je najmanje 400 godina. E, sada dolazimo do onoga što je u celoj ovoj priči začkoljica. U istim tim radnjama, gde ste do skora nemilice mogli da uzimate kese, sada vam te iste naplaćuju dva, tri ili pet dinara. Međutim, ako u istoj toj radnji pazarite voće ili povrće, pored gondola nalaze se rolne istih tih plastičnih kesa koje su besplatne. Pomalo zbunjujuće da se na putu od gondola sa povrćem do kase neverovatnom brzinom razvija svest o ekologiji. A onda, povrh svega, ukoliko niste ekološki osvešćeni i nemate svoju torbu, nebrigu o prirodi će vam naplatiti. Bez obzira što ste deo plastičnih, onih besplatnih, kesa izneli iz te iste radnje. Takođe, na pijacama, gde se svi proizvođači utrkuju da vam ponude neprskano i domaće povrće i voće, priča o ekologiji takođe ima dve strane. Plodovi čiste zemlje i vode, bez pesticida i koječega, upakovani su u nešto što će, truleći u zemlji, nadživeti ne samo vaše unuke, nego i neko šesto, sedmo koleno, u najboljem slučaju. Da ne pričamo o svim plastičnim produktima: čaše, viljuške, tanjirići, ambalaža, koji plutaju okeanima i morima, ugrožavajući sav živi svet. Pa, u istoj onoj radnji u kojoj nam naplaćuju kese, jer žele da postanemo ekološi odgovorni, na svakoj polici prodaju nam proizvode u plastici ili kesama. Kao deo ovog potročakog društva i ja sam, na žalost, deo tog lanca. Doduše, moram vam reći da u svojoj torbi nosim platnenu vrećicu… u kojoj veoma često nosim i delove plastike. Nadam se ne još dugo. Dobro vam jutro.
(Foto: pixabay.com/suvajit, ilustracija)
Beograd202 