Piše: Milena Milićević
Kreativno-pokretačka Crtica
Neke snove i čežnje je u životu moguće ostvariti. To već svi znamo, ali vrlo mali broj ljudi i radi na ostvarivanju istih. Sinoć sam bila na prvoj samostalnoj izožbi moje drugarice, koja je posle xy godina ponovo počela da slika. Verujem da davnih godina, kada je svoj talenat, iz njoj poznatih razloga, stavila u drugi plan svog života, nije ni slutila da će ljubav prema „švrljuckanju“ pretvoriti u prelepo oslikana platna, koja su zaslužila da se nađu i na izložbi. Verujem da je u galeriji sinoć bilo puno ponosnih ljudi, koji su došli da vide radove svojih poznanika i prijatelja. Gledajući te njihove slike zaista ste na njima mogli da vidite sreću i zadovoljstvo ljudi koji su ih stvarali. Neko ko se posvetio nečemu što voli i u čemu uživa ne može biti nesrećan. Osmeh naših novopečenih umetnika me nagnao na razmišljanje zašto sam odustala od nekih svojih snova. Maštala sam kao mlađa da postanem modni kreator. Još se negde u ormarima nalazi hiljade mojih radova, koje sam smišljala i crtala kad god i gde god sam stigla. Na časovima, u pauzama između učenja, na salvetama i omotima od čokolada. Iako se sećam kako je moj dizajnerski zanos počeo, ne sećam se u kom trenutku života je prestao. Valjda svesno potisnete sećanja koja vas podsećaju da ste odustali. Ipak, vetar u leđa dalo mi je novinarstvo, pa je osećaj krivice zbog odustajanja od dizajnerskog sna bio nadoknađen kroz stvaralaštvo druge vrste, reči i pisanje. Ali razmišljam, šta je sa ljudima koje život i profesija odvedu u sasvim drugom pravcu? Koji se kroz osmeh ili setu sećaju svojih mladalačkih hobija i ljubavi. Previše umorni od trke za novcem, borbe sa svakodnevnim obavezama i problemima, zaboravljamo i šta volimo i šta je to što nas ispunjava i opušta. Malo je ljudi koji se upuštaju u rizik, bez obzira na to što je za uspeh u životu neophodna samo jaka volja i želja, ali i dobra organizacija. A primeri nam pokazuju da se retko ko opredeljuje da svoj talenat, hobi i ljubav pretvori vremenom i u nešto više. Moram priznati da često preispitujem sebe da li sam baš sve uradila da uspem. I još nisam došla do odgovora. Verujem da to znači da ipak nisam odustala. Kao ni moja drugarica sa početka priče. Takvi primeri su ohrabrenje, zar ne? Dobro jutro.
Beograd202 