piše: Dejan Grujić
Čitam u novinama kako nam meteorolozi iz časa u čas predviđaju kataklizmu. Uvek su u pravu kada kažu: Biće pakleno vruće, ili nam se sprema potop. Najverovatnije je sve ovo božja kazna, kažu neki, zato što ne poštujemo Boga i ne idemo u crkvu. S druge strane, teoretičari zavere tvrde da je sve to delo gospodara iz senke koji se poigravaju s nama čim nećemo da sledimo njihova uputstva. S treće strane, ekolozi govore o krivici čoveka koji je pustio tehnologiju da zatruje prirodu i njene procese zaustavi ili promeni, pa nam se ona sada sveti najstrašnije moguće. Tačno je da smo postali Amerika, bar po vremenskim prilikama koje nas zatiču spremno nespremne, jer ih ovakvih, nije bilo od „pamtiveka“. Neki nemaju vremena da se bave vremenom, već marljivo rade svoj posao od ranog jutra. U pitanju su ljudi običnih zanimanja, bez kojih ne bismo mogli da funkcionišemo kao srpski jezik bez turcizama. Prvo pekari. Zamislite koliko njih poslova čeka, pogotovu ako im je noćas voda prodrla u objekte gde rade, i to samo da bismo mi imali šta da pojedemo za doručak. Onda, slede radnici vodovoda, vatrogasci, policajci. Svi su oni nadležni za građane kojima je potrebna pomoć posle poplava. Ili, vozači autobusa. Oni moraju da ustanu pre svih, startuju autobuse i krenu u susret svima koji su užurbani i pritom nervozni i prevezu ih potopljenim ulicama. Čistači ulica, predani i pedantni, moraju da sklone sav otpad i mulj sa ulica nakon poplave, ali i nekih javnih dešavanja. Svi pobrojani, pa i oni koje ne pominjemo a vrlo su važni za naš početak novog dana nemaju vremena da se žale na metorologe ili komentarišu poplave. Dok kukamo kako dišemo na škrge, ličimo na apatične i besciljno pokrenute robote, naše i njihovo vreme teče. Kaskamo za njim, a ono leti, dok oni rade i uglavnom ćute kad galamimo oko njih. Biće ovo leto varljivo. Meteorolozi su nas na vreme upozorili.
Dobro jutro!
Beograd202 