Piše: Milena Milićević
Poplavljena crtica
Živimo u 21. veku u kojem najveći svetski bogataši plaćaju da lete na Mesec. Gde bez ijednog naplaćenog impulsa možemo putem interneta da razgovaramo sa nekim na drugom kraju planete. Ali isto tako živimo i u gradu u kome postoje naselja bez kanalizacije. Nečega što je osnova života u velegradu. I u urbanom, ali i zdravstvenom smislu. I onda po ko zna koji put padne kiša, doduše ovoga puta najobilnija moguća, plaveći septičke jame koje su zajedno sa obilnim padavinama poplavile kuće, podrume, dvorišta i puteve. Ispumpava se voda, a za njom ostaje nešto što ni u jednom veku, nije zdravo za ljude. Gradimo najmodernije, ponegde i pametne zgrade, brinemo da li će svi ti ljudi koji nasele ta zdanja imati gde da se parkiraju, a osnovu života u gradu, vodovod i kanalizaciju, izgleda zanemarujemo. Ili ne vodimo dovoljno brige o njima. U slučaju žitelja na levoj obali Dunava, naseljima Ovča, Borča, Krnjača i Kotež, pitanje kanalizacije ušlo je i u viceve. Žitelji tih krajeva Beograda više od 50 godina žive bez kanalizacije. A na samo pet kilometara od njihovih zgrada i kuća, grade se oblakoderi, kao i najmoderniji tržni centri. Struka je juče rekla svoje – mnogo bitnije od saniranja posledica je preventiva. Održavanje postojećih kanalizacionih odvoda, kako bismo izbegli sliku Venecije u centru grada, na Novom Beogradu, auto putu…Na društvenim mrežama možemo videti slike đubretom zatrpanih šahtova što vodovodne, što kanalizacione mreže, ali i onih zazidanih. Da, da, zazidanih. Verujem da žitelji poplavljenih naselja, dok ispumpavaju vodu iz svojih domova, ne razmišljaju sada šta je moglo biti učinjeno. Ali u trenutku kada iza vode ostane mulj i smrad, verujem da će promeniti stav od pre godinu, dve, pet, 20 i čak 50. Mi smo svi žitelji ovoga grada i plaćamo određene usluge. Plaćamo i da naš grad izgleda kako izgleda, da se gradi, popravlja, održava. Isto tako dužni smo, zbog sebe prvenstveno, ali i ostalih žitelja ove prestonice, da reagujemo kada neko u sistemu zakaže. Dužni smo da vodimo brigu o prostoru na kome živimo i da ga ne zatrpavamo đubretom. Dužni smo i da reagujemo ukoliko nemamo osnovne higijenske i životne uslove. Dobro jutro.
Beograd202 