Ustanak (1. avgust – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Ima ljudi koje poštujemo jer nam od njih nešto treba. Ja se, uglavnom, starim prijateljima javljam sa „ne treba mi ništa, zovem te tek onako“. Postoje i ljude koje poštujemo kao legende u koje se ne dira, ma koliko hiroviti ili čudnovati bili. Oni treći za koje malo ko zna, istaknu sebe tako da se to primeti a da oni to nisu planirali ili želeli. Jedan od slučajeva, pre neki dan duboko me je protresao. Beogradsko rano jutro. Blizu kontejnera u 4 sata posle ponoći otac i sin prikupljaju poispadali otpad za reciklažu. Otac priča sinu o caru i njegova tri sina. Sin ga prekida rečima da je on za njega car jer i on ima tri sina. Onda otac nastavlja priču tako što za trećeg, najmlađeg sina koji je bio najlepši i najbogatiji kaže da je to bio zato što je učio velike škole. „Vidi sine, neko bacio knjigu. Hoćeš da pročitaš? Da ponesem kući?“ „Hoću“, odvrati sin i oni krenuše dalje. Razgovor sam čuo jer sam išao iza njig. „Sine, ko je pisao tu knjigu, šta piše, hoćeš da čitaš tati“? Mali je zastao ispod svetla ulične bandere i odgovorio da je to neka knjiga o Savezu komunista. „Neka sine, čitaj ti, ionako je još mrak, neka ljudi čuju kako idemo ulicom“. E, baš to, „neka čuju ljudi“, za mene je bilo jače od svih priča o pravima nacionalnih zajednica, ugroženosti, siromaštvu, lopovluku ili lenčarenju. Treba da čujemo kako jedan lep crnoputi desetogodišnji dečak, sa svojim ocem koji verovatno nosi tužnu priču u sebi, čita naglas šta su svojevremeno lupala gospoda na nekim plenumima, a koje smo tiho zvali „jagnjeće brigade“ i zbog kojih i danas plaćamo i patimo na svim poljima. Da sam vlast, ja bih ovom tati, prepustio da piše programe o vaspitanju, inkluziji i ostalim da ne kažem šta, jer mi je sa samo nekoliko jednostavnih rečenica dokazao da je razuman, produktivan i konkretan u popravljanju onoga što smo svi propustili u radu sa decom, to jest podmlatkom. Ima nešto i u urođenoj inteligenciji, nije sve u odelu koje čini čoveka. Čovek, znači Rom.

Dobro jutro!

(Foto: pixaby.com/shurda,)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (31. jul – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Koliko je samo ljubavnih izjava izvučeno iz pesama koje je On otpevao? Kako li su samo izgledala ozarena lica fanova koji su u ruci imala Njegovu novu ploču s kojom su žurili kući da je zavrte na gramofonu? Da li postoji iko ko se ne seća naočara i smešnog razdeljka sa šiškama koji je u Njegovo vreme bio šik? Ima li iko pravo da Njemu određuje godine najveće popularnosti u karijeri? Zašto su mu sa svih strana stizali pozivi da održi koncert u Beogradu a on, iz samo sebi znanih razloga to odbijao uprkos velikim parama koje su mu nuđene unapred? Šta je u njegovim pesmama tako magično prenosilo miris mora, ljutinu krša Dalmacije, ukus vina i ljubavi za sva vremena? Hiljadu odgovora, milion razloga za polemiku o Čoveku koji je ostavio Trag u beskraju. Odlazi i ostavlja nas bez odgovora. Ostaviće Nadalinu dok moli za Magdalenu, vapeći za slobodom Galeba dok oprašta Papu, ljubeći nju kao Cesaricu, Verujući u ljubav, dok odlazi u nebeskoj Karoci koja gre. I ne želim da prihvatim da je On umro, jer „Oliveru je to zabranjeno“. Zbog muzike, zbog ljubavi, zbog pesama koje je ostavio iza sebe, zbog stava, zbog sećanja…

(Foto: pixabay.com/LoboStudioHamburg, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (30. jul – Crtica)

piše: Ru Šavr

VANZEMALJSKA CRTICA

Verujete li u vanzemaljce? U one male, zelene što u veštačkim šoljama, činijama tj. tanjirima lete po nebu?

Kažu da ih ima, takoreći, svuda. Idu tamo gde su jaka zračenja sa Zemlje, ona geomagnetna, ili tamo gde se proizvodi energija, na primer, u nuklearkama. Dođu da napune baterije, pa onda odu. Pa onda opet dođu. Doduše, neki tanjiri se i pokvare, pa onda ima i prinudnog sletanja. Sve u svemu, izgleda da su nebeski putevi prilično zakrčeni tim neobičnim plovilima, dok su sami vanzemaljci nekako diskretni. Manje, više, niko ih nije video. Kao da ne vole da se predstavljaju. A, opet, uvek ima i onih koji tvrde da znaju za ljude koji su doživeli bliske susrete.

Evo primera od pre neki dan. Ispred diskonta dva muškarca piju pivo i razgovaraju. Jedan kaže za svog drugara, planinara, da se popeo nedavno na vrh Goča. Kao, stigao on na vrh, koji je sav bio u magli, kad tamo, dočekali ga vanzemaljci, šire ruke, fotografišu. I ništa. Posle su otišli svako svojim putem. Možda zato treba požuriti na planine ovog avgusta. I naša sklonost ka selfijima poznata je, a i njihova, izgleda. Ove godine se zaista možete vratiti s letovanja sa ekskluzivnim fotografijama kakve niko nema.

Dobro jutro.

(Foto: pixabay.com/NeuPaddy, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. jul – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

SKUPLJAČKA CRTICA

Jeste li primetili, da sve češće u parkovima možemo videti ljude koji nešto beru. U kraju u kome stanujem, ne beru se samo jorgovan, ljubičice i visibabe, niti cvet maslačka za venčiće. Beru se zova, kopriva, razne travke, lipa za čaj, pečurke. Kažu da u šumi pored naselja, ljudi sve više skupljaju lešnike i orahe. Liči li vam ovo na zabavu ili potrebu? Da li je branje trava i cveća deo rekreacije, ili su ljudi primorani da se vraćaju starim zanatima? Ovo podseća na novu fazu skupljačke privrede. U prirodi kažu da je pravo uživanje rano ujutru brati lekovite trave za čaj. Tamo gde ih ima, i ko se ne plaši zmija, može dosta da nakupi. Ako se osuše biljke, mogu potrajati čitave godine.

Da se vratim na šumu i skupljanje oraha. Poslednjih godina broj ljudi koji ih traži se značajno povećao. Nije neobično, orasi su veoma skupi o lešniku i bademu da ne govorim. Čak ne mare ni na otrov za pse koje neljudi povremeno bacaju u tom kraju. A nije da nikome ne padne na pamet, da je opasno bilo šta sa kontamiranog zemljišta koristiti za ishranu. U šali neko komentariše da vevericama neće ostati ništa.

Dobro jutro.

(Foto: pixabay.com/Goodfreephotos_com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. jul – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Beograd jeste veliko gradilište, i ako se centar pažnje javnosti usmeri na taj sav beton i asfalt kojim se unapređuje život građana, onda dolazimo do zaključka da treba još da se strpimo da sve to bude završeno. Međutim, u senci tih velikih, obavljaju se i radovi koji nisu mnogo vidljivi jer su uglavnom vezani za parkove, delove slobodnih površina koje nisu odmah uočljive i gde novinare ne trče po ekskluzivne izjave političara. Jedna od beogradskih opština, napravila je, rekonstruisala, i još uvek radi na povećanju broja dečjih igrališta. Sve radi u skladu sa strogim propisima o bezbednosti, sprave su bezbedne a staze za mališane mekane da se čak i u slučaju nezgodnog pada ne može dogoditi ništa strašno. Bio sam u jednom od tih novootvorenih igrališta i čuo onu pravu dečju graju, smeh, cikot, vrisku, kao nekad, i to je bila prava muzika za moje uši. Deca su bila veoma aktivna u osvajanju svih tih spravica koje su im namenjene, dok su se za to vreme roditelji bavili nekim drugim stvarima čuvajući ih. Niko ni sa kim nije razgovao. Muškarci su stajali svako za sebe i posmatrali potomstvo, a neke od majki povremeno podižući glas govorile: Ne, Nemanja! Ostavi Pavla, ne vuci i njega na tobogan, ako ti već srljaš ne mora i on da lomi glavu! Opet, s druge strane, jedna mama je brižno motivisala svoju naslednicu: „Pa što samo ti stojiš i nećeš da se igraš. Eno Sara je baš dobra devojčica, što se sa njom ne igraš?“ Devojčica je samo stajala i ćutala. Vidim ja, ne zna dete da se igra. Ne ide u vrtić, čuva je baba, ponekad tetka, čujem da majka priča nekoj ženi, kako je mala pre neki dan ujela neko dete koje joj je tražilo loptu, i da ne dužim. Ostatak vremena koje sam proveo u prisećanju na to kako je nekad bilo, ulepšala mi je mama koja je baz pardona povukla sina za ruku da idu kući. Kad je on pokušao da se otrgne, i da je ubedi da ostanu još samo pet minuta, kratko je zaključila svaku diskusiju: „Nema ni govora da ostanemo, baterija mi je na samo pet posto. Prolazi kući“!

Dobro jutro!

(Foto: pixabay.com/cocoparisienne, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. jul – Crtica)

piše: Ru Šavr

METEOROLOŠKA CRTICA

Ovih dana često se može čuti kako govorimo: „Ovo vreme…“ i čak ne završavamo rečenicu. Ali, svi se odmah dosete šta hoćemo da kažemo i na koje se vreme misli. Na meteorološko. Malo, malo, pa kiša što i nije problem kad bismo bar 2, 3 dana sunčana vezali. Sve nam se to nikako ne uklapa u planove a i odvikli smo se od kiše. Pitamo se zašto toooliiiko pada i kad će stati. Oni stariji obično kažu da je to dobro, ako ima kiše biće plodna zemlja. A mlađi misle na kupanje u rekama i bazenima koje izostaje. Što je još čudnije, ni oni koji su mislili da nadmudre kišovito leto odlaskom u južnije krajeve, nisu uspeli. I na moru neka jesen, a to je tek neprijatno. Ljudi odmah obračunavaju izgubljene sate i dane provedene u drugim aktivnostima koje nemaju veze sa suncem i vodom i nerviraju se.

Na kišu i oblake žale se i oni koji su svojevremeno lomili ruke ili noge pa ih sad ta mesta podsećaju na nemile događaje. Zglobovi bole a krsta žigaju. I sve tako. Čovek nikada nije zadovoljan. Tako deluje. No, ako izuzmemo da je ovo leto svakako neobično, hajde da posmatramo stvari sa lepše strane. Uštedećemo novac plaćajući struju manje nego inače tokom jula i avgusta jer klimu ne palimo, niko neće izgoreti i davati novac na kreme za sunčanje. Gradske ulice i prevoz su podnošljiviji nego na 40C i tome slično. Bilo da su u pravu oni koji smatraju da je ovo prohladno vreme posledica Svetskog prvenstva u fudbalu i kontrolisanja vremenskih uslova, ili da to baš nikakve veze s realnošću nema, zanimljivo je posmatrati npr. Norvežane koji se kupaju u severnom moru po prvi put u životu jer im je ovo leto donelo 35C, doduše i požare. Sve se nešto prekrenulo…

Dobro jutro.

(Foto: pixaby/955169, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. jul – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Volite li da slušate priče saputnika, da ne kažem sapatnika, u gradskom prevozu? Ko je vaspitan, taj gleda svoja posla, ima svoje slušalice u ušima i ne osvrće se oko sebe. Pošto sam ja ipak novinar, vrlo pažljivo gledam i slušam oko sebe zapažajući neobične pojave. Lepo stanem tamo negde oko sredine, da nikome ne smetam i naćulim uši ali i pojačam dioptriju. Prvo sam video znak na kojem je grafički prikazano kako neki muškarac drži ruku pribijenu uz žensko telo i to baš na nezgodnom mestu, tamo negde oko bokova. Onda sam čuo razgovor u kojem je jedan od naših starijih sugrađana objašnjavao da je u toku akcija hvatanja manijaka koji nasrću na žene po autobusima. Odmah se čula odobravajuća larma nekoliko sredovečnih dama koje na prvi pogled uopšte ne izgledaju tako ugroženo da bi zbog njih pravili „akcije“ kako reče dobroćudni penzioner. Navikao čovek na kupovinu, pa mu je kampanja isto što i akcija. Onda se dogodilo da sam zbog komešanja u zadnjem delu vozila usmerio pogled ka zadnjem delu autobua. Tamo je mladić je, a ne devojka, galamio na drugog muškarca da ga ne dodiruje. Ovaj se nevešto izvlačio, autobus je stao, a on je izleteo kao poparen. Za njim odmah krenu larma: Eto, to su ti što napadaju poštene žene, povikaše stariji sedeći putnici, neugroženi ovom situacijom a onda se čula ispravka od naprednije informisanih da je to bio jedan od „onih“ što vole muške. Mnogo pogrdnih reči na račun manijaka koji je pobegao, izrečeno je u kratkom dahu već nervoznih putnika. Znate već ono, standardno. Ma što nije mene pipao, video bi on, ja bih njemu… A u stvari, kampanja kojom se skreće pažnja na poštovanje tuđeg telesnog integriteta u vozilima javnog prevoza, nije samo obična nalepnica na vratima vozila. Još samo da to razumeju i oni kojima je namenjena. To one sa slušalicama u ušima ne zanima. Sem, ako u gužvi ne osete neke neobične dodire koje ni u snu ne bi poželeli da osete, pogotovu u gradskom prevozu.

Dobro jutro.

(Foto: pixabay.com/geralt, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar