Ustanak (29. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

Ko se seća Jugoslavije i nije mu mrska, danas će ako ništa drugo da drmne jednu ljutu u znak sećanja na vreme koje je otišlo zauvek. Nema više zajedničkog tržišta ni domaćih fabrika koje su proizvodile sve i svašta i čuvale nas od uvoznog bofla. Nema više ni bele tehnike koja je trajala decenijama. Nema svinjokolja ali ima svinja, mnogo manje nego tih dalekih godina. Sad bih mogao nostalgično da ređam čega sve nema, ali siguran sam da se među vama kriju i oni koji su jedva čekali da ta Jugoslavija ispusti dušu. Dugo joj je trebalo, čak smo i odluku o ukidanju Dana Republike doneli 12 godina nakon njezine smrti. Danas tu bivšu državu upoređuju sa Evropskom Unijom, a tamo nas, još uvek ne žele. Kažu da nismo dorasli njihovim standardima. Saglasan sam da nismo, ali nisu ni oni nama dorasli. Ipak su oni samo prepisivači naših rešenja-eksperimenata od ljudskih prava (mislim na bratstvo-jedinstvo) do radnika-samoupravljača i civilne zaštite. Sve to ima tamo samo se drugačije zove. Kod nas se tek sada ono što je bespovratno uništeno sagledava i razume. Veliki je tektonski poremećaj bilo gašenje federacije ravnopravnih naroda i narodnosti. Eto, isto kao danas Bregzit. Kažem ja, sve je to svojevremeno bilo naš patent koji smo uništili samo uz mnogo, prolivene krvi, poniženja, siromaštva i ljudske bede. Eto, ulazimo u neko novo vreme, gde se ne zna ko s kim i kada može ili ne može, a opet to neko novo, za pionire Jugoslavije je već davno viđeno. U tom skladu sećanja i iskustava koje smo stekli nekada davno, neka provedemo i ovaj 29. novembar maštajući i dalje „šta bi bilo, samo da je bilo“. A, bilo je.

Dobro jutro!

(Foto: pixabay.com/Clker-Free-Vector-Images)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (27. novembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

POTROŠAČKA CRTICA

Pretpostavljam da ćete i danas, kao i svakog dana, ići u snabdevanje. Donećete kući hleb, mleko i raznorazne grickalice, slatkiše i kućne potrepštine. Višečlana porodica, znamo to iz iskustva, potroši prilično hrane na dnevnom nivou. I šta ćete: ponesete neku torbu ili kolica pa svratite do prve samoposluge i tražite šta vam treba.

Ali, dešava se jedna pojava sa ovim u vezi. Ima takvih samoposluga u kojima se zaposleni na kasi preračunavaju i dešava im se, baš svakodnevno, ili iz sata u sat, da ne kažemo – mnogo češće, da pogreše, pa traže od vas više novca nego što iznosi račun. Dešava se da permutuju cifre, da ne vrate kusur kako treba i tome slično. Da ne pominjem ono – mogu li da vam dugujem dva dinara? Često se kupci žale nadležnima, a oni sležu ramenima. Eventualno konstatuju da takvih pojava ima, i to baš u onim najrasprostranjenijim lancima prodavnica, i na tome se završi. No, nedavno sam čula za prvi konkretan savet: da se ne kupuje više od dva artikla u jednoj prodavnici. Tu ona pijačna matematika pomaže, dva i dva su još uvek četiri i kasiri neće moći da tek tako zaračunaju više nego što treba.

Ali, kako sprovesti taj savet u praksi? Koliko samoposluga i raznoraznih prodavnica treba obići dok se ne kupi sve što vam treba? A šta ako u kraju nema više od jedne samoposluge? Šta ako je i ona daleko? I, uopšte, koliko sati treba provesti u kupovini dnevno?

Ta pitanja tek čekaju odgovore. A dotle, pripazite na novčanike.

Dobro jutro.

(Foto: pixabay.com/richardsdrawings , ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Svaki dan mi u inboks stižu obaveštenja raznih kompanija koje se bave prodajom svega i svačega da je ostalo još toliko i toliko sati, minuta i sekundi do Crnog petka. To je dan koji se tradicionalno u Sjedinjenim Američkim Državama obeležava posle četvrtog četvrtka kada se proslavlja Dan zahvalnosti a koji Amerikanci navodno najviše vole zbog ćurke koju tradicionalno pripremaju tog dana. E, taj Crni petak nije nešto što treba da uplaši, naprotiv, to je dan koji raduje sve kupoholičare ali i ostale koji pripremaju poklone za Božić i Novu godinu, jer tog dana cene padaju i do 80 odsto. Naši kupci nemaju ništa protiv uvoza ove zapadne izmišljotine zarad profita trgovaca, samo ako su sniženja po meri našeg novčanika. Od nedavno je to praksa i kod naših trgovaca, a pre više od pola veka američki trgovci uspeli su da ovom danu daju poseban značaj širom sveta, jer su spuštajući cene napravili praznik kupovine izazivajuči sebi tako i veliku štetu na izlozima prodavnica ili tuče nestrpljivih kupaca. Ništa nije teško, ni čekanje cele noći u redu, niti kliktanje po sajtovima za on-line kupovinu, samo neka je jeftino i neka ima dovoljno para za sve što se poželi. Dok se mi bavimo tim sporednim stvarima, pored nosa nam prolaze mnoge teške teme kojima se ne nazire razrada, a kamoli zaključak. Neka nas te teme ne dotiču, bar za Crni petak. Neka si te teme i sto odsto više u odnosu na one od pre, mi ih ipak, na dan kupovine nećemo razmatrati. Inače, propade cela ideja i planovi za trošak zarad uštede. Dobro jutro!

(Foto: pixabay.com/mohamed_hassan, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. novembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

(NE)ZAGREJANA CRTICA

Kako se grejete ovih dana? To je pitanje koje vam možda do danas još niko nije postavio, ali evo, došlo je vreme da se pitamo o ovim aktuelnostima. Kalendarski, ima još čitav mesec do dolaska zime, ali čim se snize temperature, eto priče o grejanju prostorija.

Jer, stvarno, nikome tu nije isto, grejemo se kako se ko snađe. Oni što su domaćini u svojim kućama, sami odlučuju šta će, kako će i koliko, vrlo često se i snalaze kako mogu. A oni srećnici koji imaju centralno grejanje i plaćaju ga tokom cele godine, moraće da se povinuju odluci onih koji ih greju. Pa ako oni budu voljni da urade sve kako treba, u dovoljnoj meri, na vreme i pošteno, biće dobro. A možda i neće. Šta ako imate centralno grejanje, a u stanu vam je, u najboljem slučaju 20C? Nadležni će se opravdavati otrcanim odgovrima o tome kako vi ne razumete da je u stvari sve u redu i da je to što su temperature u vašim sobama niske u vezi sa starim zgradama, ili prozorima koji ne dihtuju. Oni koji imaju originalnije izgovore, verovatno će vam reći nešto tipa – kvar je u vašoj podstanici, jedna od dve pumpe ne radi i mi tu ništa ne možemo… I tako godinama. A vi biste baš hteli da vam zimi nije hladno i da grejanje za koje odvajate novac 12 meseci tokom zime stvarno radi. Tako obično ostaje sve kako je bilo – jedni se žale, drugi ne haju, terći i ne misle o tome. Ima i onih srećnika koji ne mare za veliku toplotu i zadovoljni su onim što imaju, ma koliko malo to bilo.

Dobro jutro.

(Foto: pixabay.com/ri, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. novembar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Osvanuo je jesenji dan protkan hladnoćom, ponegde padavinama, ali i veoma značajan po tome je određen za Svetski dan prevencije zlostavljanja i nasilja nad decom, pa onda Svetski dan ženskog preduzetništva, Dan Srpske akademije nauka i umetnosti, Dan Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije, ali je zamislite i Svetski dan toaleta. Ko se toga setio, nije mi poznato.

Nije mi ni jasno šta će nam taj dan? Treba nam toalet, svakodnevno i to više puta. Sve zavisi samo od godina koje nosimo pa u skladu sa tim je individualna učestalost potrebe za putovanjem do mesta gde „i car ide peške“. Ne želim sada da propagiram fantastične preparate neverovatnog učinka koji brzo rešavaju probleme sa „olakšavanjem“ što malim, što velikim, nego se pitam, kako se odnosimo recimo, prema domaćim, a kako prema javnim toaletima? Ne dao vam bog da morate u neki od javnih toaleta u Beogradu. Osim što ćete pri ulasku odmah naleteti na veoma čudne i sumnjive likove koji će vas zagledati sa svih strana, zateći ćete pored higijeničarki koje tu dežuraju, i non-stop čiste, neprijatan prizor. Rano je jutro da vam prepričavam detalje, ali još jednom kažem, ako baš potera nužda, bolje je rešenje neki kafić, ili možda neka ustanova nego zalaženje u takozvani besplatni toalet koji je, gle čuda, uvek nekako smešten u podzemlju. Ne čudi da u nekim ustanovama stoje nalepnice na vratima toaleta sa uputstvom kako ga koristiti a ne oštetiti. Kod naših kuća je druga priča. Za naše sanitarije biramo najbolju hemiju za čišćenje i ribanje, redovno ima sapuna, čistih peškira ili ubrusa, sve miriše i nije ni nalik onome što zatičemo u preduzećima ili javnim toaletima. Kako to? Kod kuće smo kulturni a na poslu ili na ulici neodgovorni, nemarni, bahati i prljavi. Možda se u ovim pitanjima i krije odgovor na pitanje šta će nam Svetski dan toaleta. Treba nam, naročito što ni u belom svetu situacija nije mnogo bolja. Pitajte ove koji su putovali i setite se onog čuvenog grafita iz našeg „Oblaka“: Ako već vršite nuždu, nemojte da to bude na vrat, na nos, i na svoju ruku.

Dobro jutro!

(Foto: pixabay.com/lumpi)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. novembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

UČENA CRTICA

Posmatrajući veliki broj privatnih škola, sve više shvatam koliko je redovno školovanje velika privilegija. Nije da su toga đaci uvek svesni. Još ako se izabere neka srednja i da se, po mogućstvu, živi u gradu u kome takvih škola ima, to jeste velika stvar o kojoj ne mislimo dok učimo. Dok učimo, brinemo, jednostavno, o drugim stvarima. Nekad je lako i bezbrižno, nekad teško i s naporima. Nema tog učenika koji se barem neki put nije ujutru rano probudio i pomislio kako bi mu bilo lepše da odspava još malo, umesto da ide u školu i radi pismene zadatke. A tu su i predmeti koji se ne vole, ili ne razumeju. O profesorima da ne govorim. Čini mi se da je upravo zbog njih i opštih uslova, u međuvremenu i nikao tako veliki broj privatnih škola. No, sa mukama ili bez njih, đačko doba je najlepše, tu nema sumnje.

A kako je tek onima koji ne mogu da dođu do škole, a hteli bi, ili onima koji moraju da rade, pa da kasnije nadoknađuju izgubljeno ako u tome uspeju uopšte? Ova tema mi je na pameti jer danas, dok je u školama neradan dan. Većina sigurno i ne misli koliko će im kasnije, ukoliko nastave sa visokim obrazovanjem, biti teže. Zbog plaćanja, napornog učenja, ali i sve većeg broja visokoobrazovnih ustanova o čijoj pozadini ne znamo mnogo.

Iako se danas ne ide u školu i stigao je zasluženi odmor, ostaje podsećanje da se svako učenje isplati i da vam znanje nikada ne može biti oduzeto. Zato, hrabro u novi dan.

Dobro jutro.

(9

(Foto: pixabay.com/stux, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. novembar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Sinoć su novinari izveštači javljali svojim redakcijama da je u Beogradu već od 15 časova počela takozvana ludnica. Gužve i kolone u celom gradu, vozila se jedva kreću, a sve to zbog Zvezde. Čak ni pešaci i navijači nisu mogli lako da pređu ulicu, gde god da su se se našli u tim trenucima dok se grad euforično pripremao za važnu utakmicu koju je Zvezda igrala protiv Liverpula. Dok su vatreni navijači „mileli“ ka tribinama, ostalim vozačima je kolaps bio sudbina. I sada, kad je utakmica završena trijumfom, možemo da kažemo prvo dva puta bravo za Zvedu koja je pobedila i obezbedila beskrajnu radost naciji ali i da postavimo nekoliko pitanja u kontekstu blokade grada zbog ovog sportskog događaja. Da li je zaista benzin skup u Srbiji? Otkud blokada zbog ko zna koliko hiljada vozila koja nekuda gamižu probijajući se kroz grad? Koliko sve te vozače košta parking mesečno i da li treba da bude skuplji? Da li je kupovina automobila u Srbiji luksuz ili je za sve kriv veliki uvoz jeftinih automobila? Pitam sve ovo, dok mi srce preskače u kombinaciji dva prema nula za Zvezdu, svestan da teško mogu da nađem odgovore a da do njih ne dođem bez mnogo bubotki, bile one verbalne ili, ne dao bog, možda i fizičke. Ne, stvarno, samo sam hteo da pitam, one koji gunđaju na cene goriva, parkiranja ili registracije automobila, na primer: Odakle pare, rođaci? Nije tako loše vama u Srbiji. A nije loše ni Srbiji kad ima takvu Zvezdu, pa Đokovića, pa… da ne nabrajam dalje, jer ima još.

Dobro jutro.

(Foto: pixabay.com/andreas160578, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar