Mali kao u Maliju – Zvocanje smanjuje šećer – Zgrada ispala iz džepa

(KVAKA 202četvrtak, 18. maj 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Ekonomista Dragoljub Rajić navodi podatak da su u 21 afričkoj zemlji prosečne plate veće nego u Srbiji. Doduše, 15-ak njihovih država još je ispod nas…

Šta je, dakle, potrebno da dostignemo ovu uspešniju grupu. Najpre strpljenje. Naučnici kažu da će i kod nas klima za pola veka biti kao u Africi… A potom i malo sreće: pa da se po proseku nađemo tamo gde su Svazilend i Džibuti, inače nam ostade mali, kao u državi Mali…

***

Što vam žena više zvoca – manja je mogućnost da dobijete šećernu bolest! Zašto i kako – to još nisu odgonetnuli lekari mičigenskog instituta, ali podaci koje su uzeli od preko hiljadu ispitanika govore da je baš tako…

Dakle, mudar čovek svuda može naći zrno utehe: zar nije bolje da vam kažu da ste nesposobni kreten! nego da imate – dijabetes…

***

Na javnoj površini u Studentskoj ulici u Novom Beogradu, grupa građana za vreme jutarnje šetnje pronašla je veliki poslovni objekat, koji je tokom noći neko izgubio. Moli se pošteni vlasnik da se javi…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkom, u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

 

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Izbori umesto derbija – Anđeo s palicom – Pokojnik na biralištu

(KVAKA 202sreda, 17. maj 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

Pošto Zvezda i Partizan sve više liče na stranke koje ratuju saopštenjima, najpoštenije bi bilo pitanje prvaka rešiti izborima… A i dalje bi im ostala fudbalska uteha – da ne bi oni izgubili da ih lopovi nisu pokrali!…

***

Papa Franja u propovedi podseća vernike da anđeli čuvari zaista postoje i savetuje da se sa njima što više priča…

Nama je oduvek to nekako bilo blisko: ne samo da postoje nego i da biju. Ali je naše iskustvo da je bolje ćutati, i samo pokazati ličnu kartu… ako i to bude dovoljno za spasenje…

***

Primenom zakona o upravnom postupku, navodno će upisivanje u knjigu umrlih biti automatski prosleđivano sudovima i PIO fondu…

Pa onda ni najodaniji deka više neće slati svojima još penziju-dve po upokojenju; niti će biti razloga da familija pokojnika traži na biralištu, jer su čuli da je već nekoliko puta izlazio na izbore…,

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkom, u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Ne plašim se ja što vrane grakću, već što sokolovi to slušaju. Osim pretnji koje slušamo u poslednje vreme da će nešto malo postati veliko, brinu neka dešavanja koja takođe nisu naivna. Ostalo je od davnina to da sve što krene bezazleno, na kraju završi loše. Beležim samo da smo nekada kao deca gledali u minimatike povezane sa prvim konzolama za igranje tenisa iako su na ekranu bile samo dve tačke i linija po sredini a stariji zabrinuto ukazivali da ćemo da oštetimo oči, zapustimo školu, i obolimo od nesanice. Nismo se obazirali. Dolaskom devedesetih stigle su lepše, šarenije i zahtevnije igrice koje su nam potrošile sate zurenja u monitor. S novim milenijumom stigla je detaljnija i bolja grafika pa su pucačine postajale još agresivnije, i samim tim izazivale menjanje kompletne strukture bića prosečnog igrača. Danas deci više ne gunđaju odrasli jer ih i sami rado igraju, već im igrice zabranjuju policajci. Kažu da su opasne jer teraju na samopovređivanje pa i samoubistvo. Pitam se, šta je sledeće. Treba li da ova ljudska vrsta potpuno finišira svoje postojanje „enterisanjem“ koda koji će nas sve poslati u kosmos, odakle smo prema poslednjim tvrdnjama i stigli, direktno od Boga. Šta li ćemo tom bogu reći, ko je za sve kriv? Da, nasilje i izazivanje istog pripada čoveku, imao ili nemao kompjuter. Uostalom, opijanja, orgije i napastvovanja viđamo već na televiziji. Ko je to izmislio? Čovek. Prema nama se očigledno šalju destruktivni signali da samouništenjem spržimo ono najdragocenije, život. Spasavajući život usprotivićemo se i otimanju duše. Bez duše postajemo masa a masom je najlakše manipulisati.

Dobro jutro!

(Foto: Gary The Geek Blog, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Trutovi-investitori – Alergija na život – Sam svoj anesteziolog

(KVAKA 202utorak, 16. maj 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

U Beču ima nekoliko hiljada pčelinjih rojeva, jer je u gradu dosta zelenila i cveća po parkovima, a vlasti dopuštaju pčelarima da košnice drže čak na krovu bečke opere, gradske skupštine ili luksuznih hotela…

Nije baš isto, ali je slično i po našim gradovima: u parkovima zuje betonske mešalice, med ližu trutovi-investitori, a pčelari-amateri mogu da se roje na protestima protiv gradnje na zelenim površinama…

***

Iz hitne pomoći javljaju da je dvoje stradalo, a devet lica povređeno u saobraćajnim udesima; da je u pucnjavi u kafiću jedna osoba teško ranjena; da je ukazana pomoć starijoj ženi koju su huligani napali na ulici… Dežurni lekar posebno skreće pažnju na pojačano prisustvo alergena u vazduhu…

***

Kad pročitate o novim naučnim saznanjima da recimo pivo umanjuje bol, i da može da se koristi umesto lekova; ili, da psovanje povećava snagu, a olakšava bolove – shvatite da nam zdravstvo nije bez perspektive. I da svakim danom postajemo sve stručniji, u društvu kolega anesteziologa…

(Foto: nl.wikipedia.org, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkom, u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. maj – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 
Ulični „pričači“ 

Stojim između devojke i žene na stanici. Devojka, levo od mene, priča naizgled sama sa sobom. No, shvatam da koristi mikrofon na slušalicama, ali je on s druge strane njenog lica, pa se u prvom trenutku ne primećuje. S desne strane, i žena priča. „Ja sam, bre, za tebe Brižit Bardo“, govori ona. Očigledno, njena sagovornica je žena, ali ne mogu ni da zamislim oko čega se one to raspravljaju.

Konačno, u jednom trenutku shvatam – žena s moje desne strane… nema nikakve slušalice. Ona ne priča telefonom. Ona priča… sama sa sobom!

Totalno sam oduševljen ovim neplaniranim dobitkom korišćenja modernih tehnologija. Kada bi sada prebacili nekog Beograđanina iz 1970-ih, sigurno bi se iznenadio kada bi video koliko ljudi ide ulicom i pričaju sami sa sobom. U njegovo vreme, to bi značilo samo jedno. Sada – može da znači, al’ ne mora da bude! Ako ste jedan od onih koji se malo više zanesu u svojim mislima, pa upadnete u vatru debate sa zamišljenom osobom, ništa strašno. Kada idete u šetnju, samo stavite neke slušalice i – voila! Rešen problem. Svi će misliti da se svađate s nekim ko je „s druge strane žice“.

(Foto: MyShopDiscounts Blog, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (15. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Da li je porodica i danas mesto u kojem pronalazimo mir, utehu, ljubav, bliskost i sreću? Kako ona izgleda, ko je čini, zašto se uzimaju zdravo za gotovo teorije koje nisu primenjive u praksi? Ako uzmemo u obzir promenu u gledištima širokih masa širom planete i spoljne uticaje da se porodica obezvredi i obespoli, ispada da se ona, porodica, povlači pred ambicijama pojedinaca koji bi da budu dovoljni sami sebi. A to, ne može. Istorija ljudskog roda i poroda dokaz je da je neophodno imati oca i majku, braću ili sestre, babe, dede, tetke, ujake, stričeve. Svi oni učestvuju na svoj način u formiranju strukture našeg kompletnog bića, mentalnog ili fizičkog. Ne želim da ističemo kako smo propali u svakom smislu, pa nam i porodica ispašta. Pod noge smo zbog sitno-šićardžijskih interesa bacili mnoge vrednosti, pa uprkos tome, porodica se ipak nekako drži. Drže je naše majke toplim pogledima i supom, zagrljajima i vanilicama, očevi slavama i rođendanima, braća, sestre i ostali svadbama, krštenjima ali na žalosti i sahranama. Zalaganje protiv nečega što je može ugroziti, a stiže sa strane srpskoj porodici ne može da odmogne a ni pomogne. Zamislite samo porodičnu idilu u kojoj četiri generacije za jednim stolom u stanu od 60 kvadrata ruča u isto vreme. Milina. Sve pršti od varnica, ali opet, jedni bez drugih ne mogu. Srbija je odolela da je uče kako da organizuje život u porodici koju većina i dalje doživljava kao utočište. Ono što još nije uradila jeste da malo pripomogne, naročito mladima koji je tek stvaraju. Čujem da je sve lako samo ako se odreši kesa. Ova naša, državna, i nije tako prazna. Bar se tako priča u Pekingu ovih dana. Danas je Cvetki dan porodica. Neka nam je na zdravlje.

Dobro jutro.

(Foto: TRIPLEOKLAW, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. maj – Crtica)

piše: Ru Šavr

SEBIČNA CRTICA

Svi kažu da je Prvi maj odavno prošao, a meni se čini kao da još nije. Prošli put sam pisala o tome kako izgleda prvi radni dan posle praznika i kako je teško preći sa uživancije na brži tempo, ali da se mora. No, ima i onih koji su spajali dobro i korisno, to jest Praznik rada sa Đurđevdanom, ma koliko naizgled to nemalo mnogo veze, ali praznici su praznici i zgodno je kad su blizu. Tako je moguće da pijačna matematika dva regularna praznična i tri slobodna radna dana pretvori u devet neradnih. Kako stvari stoje, dosetljivih nije bilo tako malo, pa ako su se razne nezgode i pretumbacije desile ovih dana, ili se još dešavaju, to je zbog toga. Na primer, ko je očekivao da u svom Domu zdravlja obavi neku kontrolu, uzme uput za laboratoriju, ili lekove, taj je morao odgoditi sve planove za bolje dane, po cenu zdravlja. Tamo je jedna mudra i nepokolebljiva sestra sjajno odigrala ulogu koju su joj poverili i svakome odlučno objasnila da je u zabludi, da su njegovi problemi minorni, da se mogu odgoditi, ako se uopšte tiču nadležne institucije i tako, redom. Recimo: „A, da li ste sigurni da ste uopšte imali temperaturu? Što morate baš danas da vadite krv? Ma, nije to ništa, verujte, nije to hitno, a ako je hitno onda idite u Urgentni centar“…

A i šta se drugo moglo očekivati kad su od šest lekara, te rastegljive prošle nedelje, radila samo dva? I tako se, sa praznične teme, možemo opet vratiti na jednu od naših najbolnijih tema, a to je sebičnost i to tamo gde joj nikako nije mesto. Ne bi li trebalo da imamo empatije i čovečnosti i onda kada je praznik? Mislimo li uopšte na druge, ili nam je svejedno čak i onda kada je nama lepo? Ovo je bio primer situacije koja pokazuje da se svaka stvar može opravdati i objasniti. Ima dana kada ljudska logika ustukne pred ličnim interesom…

Dobro jutro.

(Foto: Opusteno.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar