Samo gaze, a ne biju – Pare umesto veze – Seksi četvrtak

(KVAKA 202sreda, 12. jul 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Čak 50 odsto građana Srbije veruje da bi samovozeći automobili bili mnogo sigurniji od vozača. Pa smo po tom poverenju u nešto što još ne postoji – treći u Evropi…

Nije to da mi očekujemo da će nas ta tehnološka skalamerija manje gaziti po ulicama, nego verujemo da kad nas takav auto udari, iseče, ugrabi parking… neće posle vaditi još i bejzbol palicu…

***

Prema zajedničkoj anketi nekoliko srpskih i hrvatskih sajtova, čak 70 odsto nezaposlenih Hrvata smatra da je za nalaženje posla potrebna veza. Ispitanici iz Srbije bili su daleko realniji: samo njih 40 posto misli da se posao dobija putem veze… Ostali znaju da su od veza mnogo bitnije – pare…

***

Jednim lepim povodom – u Novom Sadu je osnovana prva seksološka sekcija u Srbiji – doktori daju i prve savete. I ruše mitove…

Tako je, na primer – zbog hormonske ravnoteže – idealno vreme za vođenje ljubavi: četvrtak, u pola 8! A onaj čuveni petak je ipak samo za bežanje s posla…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkom, u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. juli – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Tate-mate i „nezahvalni“ sinovi

Učenici i studenti uvek pronalaze nove načine da prepisuju, međutim, razvoj novih tehnologija varanje na ispitima i pismenim testovima čini još jednostavnijim. Popularizovane su razne internet strane na kojima mogu da se preuzmu domaći zadaci i lektire, seminarski radovi, a nije retkost da se pronađu i rešenja zadataka za predmete poput hemije, fizike ili matematike. U ovom poslednjem je veštačka inteligencija napravila najveću razliku. I sam Gugl je u svoj pretraživač ugradio i mogućnost rešavanja jednačina – jedna fotografija zadatka i rešenje se pojavljuje na ekranu.
Postoji još veb stranica i programa sa veštačkom, razvojnom inteligencijom koji pomažu u obrazovanju. Oni, zapravo, nude pregršt podataka iz matematike, fizike, istorije, kulture, astronomije, hemije, medicine, mašinstva, statistike, pa čak i finansija i računarstva.
Nekada je grafoskop bio najveće dostignuće zanimljivijih časova. Dodatna literatura bile su enciklopedije, časopisi, ljudi sa kojima ste pričali, a sada sve to može da stane u jedan USB fleš drajv. Bob Dilan je prosto i jasno rekao da se vremena menjaju. To samo po sebi nije ništa strašno.
Zapravo, zašto sve ono što je čovek osmislio, ne bi služilo kao olakšica da se upije više znanja i nastavi dalje ka rešavanju problema? Inženjerski mozak je najdragoceniji za čovečanstvo. Svakako, empatija i ljubav prema planeti su tu kao pokretač dobrih dostignuća. „Anarhistički kuvar“ je kao „puškica“ za lakše nasilno podizanje pobuna, ali sve što je tamo napisano, neko je otkrio, eksperimentisao, ponavljao, usavršavao. Dakle, znanje do kog su se prethodne generacije mučile i trudile da dođu, mi danas, ni ne primetivši, koristimo bez zahvalnosti. Tako vole da govore oni koji misle da im nije dovoljno puta i na dovoljno načina rečeno „hvala“ za minuli rad. To je znak da ne postoji želja da se ljudi razvijaju i budu sve bolji prema sebi, jedni drugima i prema okolini, već da samo vole da cokću i čekaju Dan bezbednosti. Oni koji brinu o sunovratu vrednosti i ko to dolazi da ih nasledi, bili su tuđa briga jednom. Prepisivali su na bar jednom testu. Nekada su dobili veću ocenu jer su imali sreće. Definisati znanje i umeće ne može biti samo kroz dimenziju današnjih škola. Da li biste rekli da čovek „vara“ ako koristi šibice da upali vatru, ili ćemo i dalje da čekamo čudesni udar groma?

Dobro jutro!

(Foto: listelist.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Piše na tarabi – Agencija za depilaciju – Mesara gde kradu manje

(KVAKA 202utorak, 11. jul 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Siromašnoj porodici iz okoline Aleksinca smučio se život, pa su rešili da zapale svoju udžericu da bi im napravili novu kuću. Onakvu kakvu nekima prave u televizijskim emisijama…

Sad žive pod najlonom ispod drveta, i otkrivaju sličnosti između tarabe i televizije kao medija; to jest onoga što piše na tarabi i onoga što se vidi na malom ekranu…

***

U Južnoj Koreji vlasti preporučuju državnim činovnicima da dolaze na posao u šortsevima da bi se uštedelo na struji za klima uređaje.

Ovo bi mogla biti i jedna od naših mera za smanjenje troškova administracije. Ali da bi promene bile bezbolnije, potrebne su i dve državne agencije: jedna za brijanje nogu i drugu za trajnu depilaciju…

***

Čuveni pariski etalon za kilogram ide u muzej, jer se njegova težina smanjila, pa će se ubuduće baždarenje vaga zasnivati na formulama moderne fizike, i kojekakvim konstantama…

Dobar kasapin je ovo znao pre svih, pa je zato preciznim bacanjem nekoliko kolutova pilećeg parizera na tri sloja papira – postizao tačnu masu od sto grama. I pazio da zaokruži Plankovu konstantu tako da bude i za bezobraznog inspektora, koji svaki put traži sve više, a da opet ni komšinica ne ode u drugu mesaru gde kradu manje…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkom, u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. jul – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Velika vrućina iziskuje osveženje. To podrazumeva češće uzimanje vode ali i tuširanje. To je nešto što se stvarno mora. Ali, takođe, potrošnja vode iz česme ne podrazumeva polivanje travnjaka, betona, trotoara, pranje automobila ili tepiha, zalivanje bašti i travnjaka. Uporno nas upozoravaju iz svih gradskih vodovoda od severa do juga Srbije, da se uzdržimo od neracionalne potrošnje, čak prete i visokim kaznama, ali opet, tome malo ko pridaje značaj. Imamo vodu i to je naša sreća, oni koji je nemaju, odnosno nije im dostupna sanjaju o resursima koje trošimo nemilice. Uglavnom je voda u Srbiji dobrog kvaliteta, izvinite vi koji nemate ispravnu vodu, i za takozvanu obradu vode neophodna je i radna snaga i reagensi. Tako obrađenu vodu, šteta je rasipati osim za osnovne potrebe, bar u ovom vrelom periodu. Jednostavno, naši kapaciteti obrade sirove vode nisu dovoljni da isprate našu bahatost. Bila flaširana ili iz vodovoda, potpuno je svejedno voda je dar i svetinja. Setimo se samo šta bi neki dali za naš Savski biser. Vrlo važno ako nam se travnjak osuši, nići će novi posle kiše, još bujniji i lepši. A i tepisi i automobili se bolje operu kad je to u nekom servisu.

Dobro jutro!

(Foto: NepalBuzz, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. jul – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Na današnji dan, rođen je u Smiljanu, Nikola TESLA. Veliki pronalazač, svoju sreću je pronalazio u učenju, stvaranju i kreiranju pronalazaka koji su menjali svet. Ono što je bio mrak, on je pretvorio u svetlost. Dah je pretvorio u zvuk i preneo na daljinu, a omogućio nam je da se mnogo toga pokreće i zamenjuje nas zahvaljujući magnetima i kalemima. Munje i gromovi bili su njegov izazov i inspiracija. Zato se i igrao njima, kao da je malo dete. Njegov značaj je nepotrebno isticati u trenutku kada naš život zavisi u mnogome od struje koju je izumeo. Iako stalno kukamo na račune, ne pomišljamo koliko nam je, samo jedan u nizu Teslinih izuma, olakšao živote. U stara vremena, kuvalo se na ognjištu, povrće i voće čuvalo u trapu, prevozilo zapregom, osvetljavalo voskom ili lojem. Moderne komunikacije svodile su se na dozivanje s brda na brdo. A danas je u svetu sve zasnovano na nekom od Teslinih epohalnih otkrića. Da ga nije bilo, da se nije rodio, kako bi svet danas funkcionisao? Da li bi zbog toga bilo manje neprilika? Ko bi danas čekao da se pojavi genije kakav je bio on? Svet mu odaje priznanje, koristi mnoge od njegovih patenata do kojih su došli oni koji su mu bili bliski u poslednjim danima siromaštva. Teorija zavere je da se ova vrućina, ekstremna hladnoća ili cunami, pojavljuju zahvaljujući eksperimentima koji nalikuju Teslinim. A nama, balkancima je lako da poverujemo u sve to, jer i posle toliko decenija od smrti velikana vodimo bitku za istinu o tome ko je on bio: Srbin, Hrvat, ili možda Crnogorac… Zato naš progres i jeste stao sa poslednjom postavljenom banderom za struju.

Dobro jutro!

(Foto: Wikipedia)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. jul – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Inercija i Baja Patak

Tko nema račun u banci, taj ne zna što je patnja. Parafraza čuvene rečenice iz “Lajanja na zvezde” i vođenje dece na zagrebački Velesajam vrlo lako je primenjiva u raznim životnim situacijama, pa i ovoj s bankama. Mislite, sve je u redu, nemam čak ni kredit, nemam dozvoljeni minus, samo želim da poslodavac zna kako i gde da mi pošalje platu, želim da mogu karticom da platim u prodavnici i da imam sigurnu „virtuelnu slamaricu“. Avaj! Ispostavlja se da, iznenada, preko banke čiji sam klijent (reklamu/antireklamu ću praviti na nekom drugom mestu i korisničkom servisu) počinje da se naplaćuje dodatna provizija ako karticom plaćam nešto u prodavnici ili u pošti. Dakle, na onu proviziju pošte kada plaćate račun na šalteru, meni nestade još više od 300 dinara. Po transakciji! Par dubokih uzdaha pa prepiska sa korisničkim servisom, ali tek onda ništa mirnija nisam. Kaže „Ivana“ iz banke, eto, za sledeći put ćeš znati, sa sve smajlijem koji namiguje. „Ivana“ očigledno voli svoju poziciju u kojoj nije klijent-smrtnik. Ugovor čitam od najmanjih do najvećih slova. Kako da znam da su aparati za plaćanje karticom u nekim poštama i prodavnicama podešeni tako da zapravo ispada da kada plaćam, bude kao da podižem pare preko druge banke? Zakukuljeno, zamumuljeno. Ustavni sud Rumunije a potom i EU nedavno je doneo prilično neprijatnu presudu za one koji su štedeli u švajcarcima; žao nam je, imali ste obavezu da računate na to da će moooožda, nekada, i franak da pukne. Mooožda i nekada, a možda i nikada. Na obavezu da budu finansijski pismeni i savršeno obavešteni, klijenti se pripreme kako znaju i umeju. A ne znaju i ne umeju svi isto. Banka nije drugar, iako su svi u njoj nasmejani i ljubazni (obično). A koliko god da svakodnevno sumnjate u banke i bankare, izgleda, nikad dovoljno. Zivkajte, tražite, zahtevajte, pitajte, zovite, razrešite, svaki dan. Kao što vas i iz banke zovu, pitaju, ljubazno zahtevaju, kada je u pitanju rata kredita ili minus na računu. I pre banaka, mogli smo da funkcionišemo. Ali one sigurno nisu otvarane iz filantropske pobude. Kada ovaj račun zatvorim, sledeći biram prema izgledu reklama; što dosadnije i nenametljivije, to bolje. Dosta mi je vitalnih penzionera koji se smeše sa plakata i lažnih tinejdžera koji sve rade „na klik“. Dosta mi je „superkul“ opcija i pogodnosti koje nisam ni tražila ali se naplate, ponekad, ne znaš ni kad. Dosta mi je naglašavanja toga da nemaju skrivenih naknada troškova za obradu kredita, kao da je to plus, što rade legalno! Ako vam se, a nadam se da neće i da nije, desi da se neprijatno iznenadite za par stotina dinara manje, pa opet za toliko, pa opet, i već vam postaje čudno, nemojte ćutati. Najbrutalniji režimi počivaju upravo na inertnosti.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. jul – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Oduvek je potomstvo bilo najuzvišeniji cilj za većinu mladih bračnih parova. I pored najveće želje i volje, nekima je taj cilj bio daleko, ponekad i nedostižan. Lečili su se, odvajali poslednji dinar za različite medicinske metode, podizali kredite, odlazili u inostranstvo , a onda, i pored uporne borbe odustajali, zbog godina u koje su prirodno zalazili. Ovih dana je aktuelna priča u vezi sa ženom koja je svoju bitku vodila dugi niz godina, a onda kada je pobedila – ostala je bez podrške svog partnera. Javnost je čula da ova hrabra majka ima godina koliko i neka mlađa baka, da devojčica koju je rodila jeste plod uspešnog lečenja i modernih metoda u medicini, ali ne i razloge zašto je otac posle toliko godina odlučio da novorođenče ne ponese njegovo prezime i odraste pod njegovim krovom. Iako i sam u ozbiljnim godinama i već ostvaren kao otac u prethodnom braku, verovatno zbog tuđeg biološog potpisa koji je inače uobičajen u tako komplikovanim zdravstvenim metodama on je i dete i svoju partnerku odbacio i sada su same takoreći na ulici. Majka se zadužila, ostala bez posla, i od sredstava socijalne podrške isplaćuje kredit bez sopstvenog krova nad glavom. Komentari tipa „šta će joj dete u tim godinama“ ili „zašto je to uopšte i pokušavala kad je znala da dete nije partnerovo“ jednostavno nemaju meru a ni humanu pozadinu. Svako ima pravo da se ostvari kao roditelj, ali i da za to snosi podjednaku odgovornost bio u ulozi mame, ili tate. Svrstavam se red onih koji se nadaju da će ova majka živeti u zdravlju i veselju dugo i formirati za sve nas u Srbiji jednu divnu osobu koja će možda biti lekar, možda trgovkinja, a najvažnije majka, kada za to dođe vreme. Srbija je bogatija za još jednu prelepu građanku koja sada ne treba da trpi zbog iskrene želje svoje majke da je ima, i negodovanja oca što je uopšte i rođena. Ja verujem u onu narodnu da su deca naše najveće blago. Pa, ako je tako, čuvajmo te divne zlatnike za početak bar od predrasuda i podržimo hrabru majku. Sve su to ipak, naša deca.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar