Ustanak (27. februar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

Odmah da se razumemo, zapodevam svađu, džangrizav sam, unamćorisao sam se, sve mi smeta, imam utisak da su svi protiv mene, pogrešno razumem šalu, skačem kao oparen i imam dijagnozu – kriza srednjih godina. Jeste, šta se čudite? Prvo, neću da slavim rođendan. Šta tu ima da se slavi? Vrlo važno, ionako će da dođe pola onih koji mi se iza leđa smeju i govore kako sam omatorio i odrtavio. Dolaze zbog torte, znam. Uh, sve se plašim da će nešto da mi kupe i da su srećni zbog mene. I ako kupe, biće to nešto kako će se oni pravdati „fore radi, iz fazona“ – neupotrebljivo, nepotrebno i neprimenjivo. Briga mene za njihove upaljače, kravate, priveske, futrole, seksi magazine u tvrdom povezu, viskije iz zalihe od prošle slave, ili tako nešto. Briga mene i za sneg. Šta sad tu ima da se euforiše, pao sneg, pa, vrlo važno. Još to čudo treba i da se čisti. Prvo ne znam gde mi je lopata i da li je imam. A s druge strane, iako je imam što baš ja da čistim? Šta rade ovi mlađi od dvadeset godina? Samo gledaju u telefone i pišu po Fejsbuku kako je divan sneg i kako je najzad stigao. Eto vam ga, stigao vam je, sad se radujte dok čistite i uživajte. Svi ste zaludni, niko ništa ne radi. Prosto, ostavite me na miru, hoću da tihujem. Neću da izađem napolje ni za živu glavu. Hoću, ali tek kad paradajz bude 30 dinara kilo. M, samo kad se naljutim, ima da dignem kredit na 30 godina, kupim kabriolet, pa lepo od Slavije do Albanije – svi da me vide.. Neću ni da radim, ionako su me zvali neki fini nepoznati ljudi iz jedne poznate stranke da mi kažu da samo kažem „hoću“, i odmah prelazim na bolje jasle. Evo kažem, hoću, hoću, hoću. Čujete li me? Doduše, znaju oni da ja i kad hoću – neću. Kažem vam, kriza sredjih godina, sve mi je oprošteno. Ne znam šta mi je jutros bilo da ustanem dobro raspoložen i vedar uprkos vejavici koja samo što nije stala. Opet, kriza srednjih godina. Oprostite.

Dobro jutro!

Advertisements
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. februar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Stigao je taj dugo očekivani ledeni talas i naterao nas da pronađemo već zaboravljene kape, šalove, debele jakne i duboke čizme. Iako debeli minus nije u drugim državama čudo u februaru, Srbija je toliko napredovala da više ni zimu nema. Lepo, iz leta pređe u jesen, pa preskoči zimu, suvomrazicu i debeli sneg i odmah uđe u proleće. Tako to ide kad se marljivo planira, strpljivo gradi koncizan plan za budućnost, prosperitet, i progres u isto vreme. Svi su zadovoljni vremenom, a niko više ne kuka ni na male plate. Čak su i penzije postale dovoljne da našim starijim sugrađanima obezbeđuju lagodno zimovanje u toplijim krajevima. Dok se mi ovde ovih nekoliko ledenih dana budemo mučili, naši zadovoljni penzioneri već se uveliko nalaze u Africi sa lastama, i tamo žive dok ne prođe zima, pa makar bila blaga. Za samo šesto evra koliko iznose prinadležnosti starijih građana Vračara, u nekim afričkim zemljama se može lepo preživeti zima. Sve je uključeno u troškove, hrana, prevoz, masaža, smeštaj, sunčanje i brčkanje u čistom moru. I šta sad hoće ostali penzioneri? Statistički, neki biraju raj a neki drugi, brojniji, čekaju povišicu i cvokoću. Sigurno je da su, oni srećniji i umešniji, od zasluženih penzija od skoro 100 hiljada dinara uspeli sebi da obezbede čak i uštedu tokom zimovanja u Africi, pa eto, imaju razloga da na leto odu na more. I tu će sigurno da potroše svoje teško stečene penzije po kabinetima i radnim telima nekadašnjih saveznih organa i komiteta, kao da su kod kuće. Šteta samo što od tih penzija ne sponzorišu srpski turizam, ali ko je nama ostalima, radno sposobnima kriv što nismo našli vezu kod kreatora vremenskih prilika. Dakle, krenite na posao, marljivo radite i potrudite se da vas ne pojede neka štetočina od bolesti dok se ne penzionišete sa 65 godina. Onda letite gde god vam drago. Vidite da se može samo ako se ume. JA nemam još mnogo da čekam, samo dvadeset godina. Već merkam u koju ću fotelju da zasednem da namičem prosek za penziju. Valjaće mi za zimovanje u Africi. Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. februar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

FRUSTRIRANA CRTICA

Da li ćemo zbog stalne frustriranosti postati najuporniji na svetu?

Naučnici kažu da nam frustracije mogu pomoći u razvijanju nekih dobrih osobina, npr. upornosti ili pronalaženju alternativnih načina da rešimo problem. Ispitivanja su, istina, vršena na vevericama.

Kako se ponašamo kad su nam namere osujećene, ili što bi se „srpski“ reklo, kad smo frustrirani? Pa, svakojako. Neko se ljuti u sebi, neko na one oko sebe. Neko ćuti, neko besni. O frustraciji, toj pojavi koja je postala sastavni deo našeg života, može se govoriti na razne načine, no, činjenica je da sve češće upravo tu reč pominjemo u razgovoru opisujući kako se osećamo, nevezano za pol, godine ili finansijski status.

Naučnici, međutim, kažu da nam frustracije mogu pomoći u razvijanju nekih dobrih osobina. Recimo upornosti, ili pronalaženju alternativnih načina da rešimo problem. Ispitivanja su, istina, vršena na vevericama, a ne na ljudima, ali je njihovo ponašanje simptomatično slično našem, pa se može porediti. Kako je izgledao taj eksperiment? Ljudi su u zatvorenu kutiju stavljali orah i puštali veverice da dođu do njega. Kada bi ga pronašle, bile su zadovoljne, ili su to smatrale normalnom stvari. Kada bi, međutim, kutija bila zaključana, prazna, ili se u njoj našlo zrno žitarice, one su kostrešile rep, grizle koru drveta, lomile granje. No, pokazale su veliku upornost u pokušaju da stvari preokrenu u svoju korist. Takve su veverice.

Ako i nismo kostrešili rep, znamo kako je vevericama kad ne dobiju nagradu za svoj trud i saosećamo sa njima. Budući da živimo u atmosferi u kojoj smo pod konstantnim pritiskom, hoćemo li i mi iz toga izvući neku korist za sebe i postati uporniji ili razviti alternativne načine rešavanja problema? To ostaje da se vidi, budući da stvari ipak stoje malo drugačije u našem svetu. Ipak, sudeći po rezultatima istraživanja, ako kolektivna dugogodišnja frustracija može dovesti do nečeg dobrog, po onom veveričjem modelu, možda se ispostavi da smo najuporniji narod na svetu.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. februar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

Nekada je sve bilo besplatno, bar kada je u pitanju sport za mlade. Išlo se sa zadovoljstvom na besplatne sportske sekcije, a sport birao tako što smo vođeni izborom većine iz društva i sami postajali poklonici određene discipline. Onda su se vremena promenila, besplatne sekcije rukometa, košarke, odbojke, fudbala ili plivanja, zamenile su skupe škole za koje mnogi siromašni roditelji nisu imali para. Onda se na svu tu muku dovukao internet i računari, pa su nam mladi postali tromi, dežmekasti i lenji ali i depresivni i agresivni. Ne izlazeći iz svojih soba, a pod uticajem društvenih mreža, postali su usamljenici, pod stresom, i večito nezadovoljni. To je ranije uspešno rešavao naporni trening, dobar apetit i vedrina koja je kupala tu mladost. Ponovo se nešto menja po ovom pitanju, jer konkretno širom Srbije, otvaraju se besplatne škole za različite vrste sportova. Nekada to čine škole, pojedinci iz sveta sporta ali i lokalna samouprava – pa valja to iskoristiti. Što da ne, lepo se deca izmore na treningu, usput upoznaju neke nove prijatelje i steknu osobinu koja nam već duže vreme nedostaje – upornost. Borben duh ali usmeren u pozitivnim smeru, najjači je saveznik u savladavanju svih životnih nedaća koje mlade ljude u Srbiji očekuje. Na nama, roditeljima je da ih ubedimo da makar pokušaju ili probaju šta im najviše odgovara a nešto će se zanimljivo i privlačno već naći. Neka živi sport u Srbiji, ali ne samo onaj koji nam donosi najsjajnija odličja, već onaj koji je dostupan svima bez ograničenja ma koje vrste, pogotovu finansijske.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. februar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Ako slušate vesti, gledate televiziju, pratite internet portale ili čitate novine – nećete se ni ovoga jutra oraspoložiti. Mnogo vesti koje će vam pokvariti dan, jedva čeka da ih baš vi pročitate. Morate li baš tako uvek počinjati dan? Možda je ovaj pred nama, koji je inače po imenu ženskog roda, smešten između dva mužjaka, utorka i četvrtka, idealan da ga počnemo iz nekoliko puta, kao nekada naše bake „početak za vunene čarape“? Potražimo pravu mustru za pravi početak, ako pogrešimo – rasparajmo loš početak i, započnimo novi. Znate već da je recept jednostavan, jedino ga je teško pronaći. Možda se krije u starim, visokim i prostranim sobama naših predaka, u kojima se čula graja vesele i brojne dece. Posle poziva majke, skakali su ujutro, spremno iz kreveta njih pet, šest, jer su znali da ih već čekaju vruće mekike sa džemom od šljiva i hladno neceđeno mleko. Napolju je čekao dubok neugažen sneg spreman da ga pod noge bace dok kreću u školu, usput se grudvajući uz glasan kikot. Za to vreme na radiju se čula narodna muzika, a cela kuća je mirisala na pristavljen ručak, i hleb koji se uveliko pekao. Sve je bilo romantično, ako se posmatra iz ovog ugla. S druge strane, i tada je postojalo mnogo toga što je nedostajalo a danas ga imamo, a opet – to nam i pored toga što ga imamo – fali. Kafa se pila iz male šoljice, kuće se nisu zaključavale, na posao se odlazilo pešice i nije bilo mobinga, kod kuće se prvo doručkovalo pa onda izlazilo napolje, sneg su čistili ljudi a ne mehanizacija. Čak je ručak bio svakog dana svečan, ako ga uporedimo sa današnjim keteringom ili pekarama ne daj bože. Supa, knedle, pile, krompir, lenja pita, suve šljive, orasi, med i tako bih ja mogao do sutra da zamajavam sanjiv svet, a samo da bih prećutao šta sam sve jutros ugledao među aktuelnim vestima. A šta vi mislite? Da ja ovaj svoj „početak“ rasparam pa počnem neki novi? Može, nema problema: „Pretučen u redu kod zubara, otkriven ubica koji se skrivao u napuštenoj kući, optužili ga da će tajno prodati Kosovo..“ dobro, dobro, neću više. Počnimo ipak dan tako što ćemo na kratko pobeći od loše stvarnost koja nas čeka, usput tražeći zaboravljenu mustru za dan bez greške.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. februar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

Izgleda da smo naučili lekciju u vezi sa promotivnim večerama ili poklonima za koje treba samo platiti PDV ili poštarinu. Sećate se da je to bila uobičajena praksa do skoro, kada su na vrata uglavnom starijih sugrađana stizali mladi biznismeni tipa „mašna-tašna“ i nudili kojekakve nepotrebne stvarčice po batelnim cenama. Padali su na slatkorečivosti ovih uglađenih hajduka i nešto mlađi građani, ali su se vremenom opametili. Večere koje su nuđene besplatno u obližnjim restoranima umele su da se pretvore u mučenje i ubeđivanje da se kupe đinđuve koje leče sve ili čudotvorni jastuci i dušeci. To sada mnogo teško prolazi kao „fora za vaćarenje“ mada dešava se i dalje da telefon zazvoni, i ponudu koja se ne odbija, izruči pred vas neka Marija, Jelena, Milica ili kako se već lažno predstavljaju moderni plaćenici za varanje naivaca. Međutim, kako se odupreti SMS porukama u kojima vas sa nepoznatog broja pozivaju poznanici da hitno uplatite par stotina dinara za lečenje taksiste ili trogodišnjeg mališana. Dovoljno je samo da pošaljete novac po uputstvu u najbližoj pošti i to je sve. Navedeno je ime i prezime primaoca novca i poruka tipa „molim te uplati mi odmah, mnogo je važno“. Postavlja se pitanje: Kako je moguće da se ovakva pojava ignoriše, najpre od države koja bi od naših para morala da finansiranje lečenje svakog osiguranog bolesnika? Ako se zna da smo svojevremeno svi digli ruke od istrage toka novca prikupljenog za lečenje bolesne devojčice a koje je promovisao jedan od naših najboljih glumaca, onda nema prepreke da se ovakve SMS prevare i dalje šire. Takođe, primetno je da se društvenim mrežama šire objave u kojima se traži novac za lečenje bolesnih, mada se površnom analizom može zaključiti da se tu kriju i poruke druge prirode, možda i političke. Postoje fondovi, brojevi na koje se mogu slati SMS poruke i tako pomagati lečenje obolelih, ali sve dok država ne preuzme sve troškove lečenja onih kojima je to zaista potrebno, uvek će neko uspevati da nas upeca tako da bez razmišljanja platimo nečije letovanje, zimovanje ili stan u novogradnji u centru Beograda, recimo. Samo kažem.

Dobro jutro!

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. februar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Većina nas se svakog jutra, čim otvori oči, suočava sa blagim oblicima strepnje od toga šta nosi novi dan. Iako sam kao zakleti optimista sklon da odmahnem rukom na neprijatnu ciglu u stomaku koja me tera da ustanem, ipak mi nije baš svejedno kad se setim šta me sve od obaveza čeka tokom dana. Prvo, valja se lagano, sasvim lagano ustati jer u suprotnom može da se desi teturanje zbog niskog pritiska i pada šećera u krvi. Zato treba poslušati mudre Crnogorce koji drže hoklicu pored kreveta da se posle ustajanja iz kreveta malo odmore. Uz obavezno premeštanje do lokacije gde i car ide peške, treba brzo posrkati vrelu kafu i krenuti put autobuske stanice ili posla. Dok se autobus lagano približava stanicioči cakle u potrazi za slobodnim mestom gde bi se još samo pet minuta dremalo, valja izbeći lokalnupričalicu koja će se nasaditi pored vas na sedište i calati kao navijena. Nakon dovlačenja na posao, sledi još malo razbuđivanja uz kafu a onda stiže glad. Lako je poslati najmlađeg u firmi da donese štogod iz pekare, ali avaj, šta god da donese, to nešto u sebi nosi štetne aditive ali i takozvane bele smrti: brašno, mast, šećer, so. Dakle, valja razmisliti o zdravoj hrani. Umesto da razmišljate, ja nudim predlog: Kačarevo! Prelepo mesto sa festivalom slanine sa tradicijom od preko trideset godina a možda i više u proizvodnji zdrave, mesnate, suve, ukusne i dimljene poslastice ljubitelja dobrog zalogaja. Ako uz slaninu uzmemo samo malo luka, dodamo domaći sir i proju, mlado vino i pečeni krompir u ljusci – pa mi imamo kompletnu zaštitu od gripa, pun stomak i sreću na licu! I posle, neka neko kaže da nemamo šta da jedemo. Ima toga, samo treba pratiti kalendar manifestacija posvećenih jakoj hrani. Za početak, pravac Kačarevo, još sutra traje Slaninijada. I ne zaboravite, postoji više od 15 različitih vrsta slanine. Birajte onu koja vam pušta vodu na usta. A onda, što bi rekli naši stari: „Beri loj, pa se goj! Dobro jutro

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar