Seksualni terapeut iz budžeta – Brze pruge do Raške – Grejno telo pod ćebetom

(KVAKA 202utorak, 17. januar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Nemačka stranka zelenih traži da država teško bolesnim licima refundria troškove za – aj da tako kažemo – seksualnog radnika-terapeuta… Na prošlim izborima, mnogi alternativni stavovi doneli su zelenima velikih 8 posto glasova…

Što se nas tiče, teško da bi ovakva politička ponuda imala prođu, jer naš svet mnogo apstinira, čak i u vreme izbora… A i nekako smo navikli da jedino oni na položaju ili funkciji mogu da rade ove stvari o državnom trošku…

***

Svaka čast onima koji politički rešavaju spor oko otvaranja železničke linije Beograd – sever Kosova…

Ali mi ovo pitanje nismo još raščistili ni pravopisno, da li je srpski voz stao u Raškoj ili u Raški?… Pa tek onda da vidimo, kako će dalje do Mitrovice…

***

Otkako su počele vejavice i mrazevi, ljudi se žale da je u našim prodavnicama teško nabaviti grejalicu ili kalorifer… Izleda da se grejno telo još jedino može pronaći u horoskopu i ličnim oglasima… Ali budite oprezni, jer je u tom slučaju atest o vašem trošku, a nemate ni pravo žalbe inspekciji…

1

(Foto: www.coolerpress.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Advertisements
Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. januar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Dobar čovek

 

 
Ne mislim da sam osoba od intuicije, ali svako od nas prepozna očiglednu dobrotu i ljubaznost. U moru ljudi sa kojima se susretnete u prevozu, na ulici, pošti, prodavnici, pešačkom prelazu, koncertu, čekaonici, blago je videti osmeh, finoću, uviđavnost. Porodicu takvih ljudi upamtila sam još pre koju godinu, na liniji trolejbusa 29.
Ka gradu bismo ušli na istoj stanici, on i ja, oboje u „pekarske smene“, oko 5 ujutru. On u fluorescentnom prsluku ili narandžastom kombinezonu sa par plavih pruga, ja u „civilu“. Retko kad bi seo, a ako sedne, čitao bi neku knjigu. Za prevoz, podebelu! Ponekad bih opet videla tog čoveka mirnog izraza lica, bez grča, blago umornog, ali nekako kao da govori „ide se dalje, iz dana u dan…“. U popodnevnim satima srela bih celu porodicu, lepu nasmejanu ženu bujne crne kose i simpatičnu devojčicu u osnovnoj školi. Šapuću međusobno, kikoću se, pričaju s puno ljubavi, On i žena se često drže za ruku i planiraju lep ručak.
Pre neki dan, videla sam članak koji je uveliko deljen na društvenim mrežama, naslov kaže „Čisteći ulice završio fakultet u petoj deceniji, voli knjige i nada se nastavku studija“, a na fotografiji – on!
Arslan Bajramoski radnik je „Gradske čistoće“. I dok mu je posao da čisti gradske ulice, slobodno vreme koristi za sopstveno obrazovanje. Arslan je zaljubljen u knjige i godišnje pročita 50 knjiga zbog čega ga zovu i Aca Filozof. Pre četiri godine upisao je i fakultet. U petoj deceniji dobio je stipendiju i postao student ekonomije. I, verovali ili ne, školu je završio u roku, iako su mu govorili da odustane. Najveći problem nisu mu bile knjige i obimno gradivo, već trema. Dao je 29 ispita i završni rad. Iako je dobio diplomu, još uvek radi sa metlom. Imao je ponudu za posao magacionera, ali je zbog problema sa kolenima odbio. Dok čeka bolji posao, za koji su nadležni u Gradskoj čistoći naveli da je u planu, Arslan je dobio priliku da svoje studije nastavi. Dobio je školarinu za master studije, koju je sa oduševljenjem prihvatio, ali takođe još od jedne stvari ne odustaje, a to je čitanje. Letos je pročitao “Braću Karamazove”, “Zločin i kaznu”, sad trenutno čita “Idiota”.
Znamo da dobrota i vrednoća u ovom svetu imaju tešku prolaznost. Međutim, rekla bih da to zavisi iz kog ugla gledate na uspeh. A biti kvalitetan čovek, najveće je dostignuće, a pitanje karaktera je koji način će bilo ko da odabere da bi iskoristio ovaj jedan život koji imamo.

Dobro jutro!

2

(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. januar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

„Okićeno“ drvce 

U ovo doba novih godina, nekako je logično pričati i o ukrašenim drvcima – mada ko je hteo da kiti jelku, odavno je to i učinio. No, preko puta moje zgrade stoji drvo koje je godinama „okićeno“ – raznoraznim krpama. Niko se više ne seća kako su one tamo dospele, po svojoj prilici su bile izbačene iz obližnje zgrade i strateški se rasporedile po granama.

Ovako okićeno drvo nije postalo, na žalost, turistička atrakcija, ali se komšiluk saživeo sa time da gleda krpe sve ispranijih boja i da se čudi kako to da vetar nije taj džumbus rasčistio. Očigledno, „ukrasi“ su dovoljno teški i opstaće tamo još dugo vremena, dok sunce, kiša, sneg i vetar ne učine svoje. Dekoracija je, bar, tokom leta – kada drvo olista, malo diskretnija, ali zato itekako dolazi do izražaja kada dođe zima i lišće opadne.

Postavlja se, doduše, još jedno pitanje. Da li će pre ove krpe da otpadnu sa drveta ili će neki veseli komšija da ga „zalije“ bespotrebnim viškom tekstilnih materijala koje ne želi da odnese u đubre. Definitivno, ne bi valjalo da to preraste u novi „modni“ trend.

okiceno-drvo2

(Foto: Vlada Todorović)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (12. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Dosta, sad je stvarno dosta. Toliko kuknjave na svim mogućim aberšerovima o tome da je sa deset centimetara snega i minus devet stepeni ovo jedna od najgorih mogućih zima koja je strefila Beograd. Kako će dečica u školu, da li će da ih pitaju po ovom kijametu, hoće li moći da se probiju gradskim prevozom do škole, da li će moći da kupe doručak ako krene vejavica i ko zna šta još smo pitali juče. Otkazan ispit iz vožnje, zato što nisu očišćene ulice, a poligon se iako očišćen ponovo zabeleo. Ma, nemojte kasti, što bi rekle Lale. Sve funkcioniše besprekorno, naročito u strmim delovima Autokomande. Pitajte srpsku majku, ona je sve snimila, objavila i pomogla kad joj se autobus zakovao u kuću. Doduše, nije bilo više od dvoje lakše povređenih hvala bogu, ali ipak je moglo da bude mnogo gore. Zaleteo se vozač, ponela ga atmosfera u stilu „deco je l’ volite brzu vožnju“ i eto.. Nije tu kraj. Jutros je bez grejanja centar Beograda, a jedan od funkcionera kaže na sve to da će biti napeto. Ma, biće hladno, kome je do napetosti?! Voz je prošao na crveno i tresnuo u teretnjak koji ga nije ni osetio. Ali zato jesu putnici kojih je dvadeset dvoje povređeno. Svako svoju muku muči, i njemu je vlastita najgora. Ima još, samo neću da vas nerviram. Zamislite kako je tek na Pešteru, gde stoka propada od minusa i žeđi, ili u Ivanjici gde nemaju više stočne hrane jer je sve zavejano? Ili Timočka Krajina, Kopaonik gde se najbliže komšije ne viđaju po mesec dana, sve dok sami ne prokrče prtinu. I ništa, ćute. I ako bi hteli da nešto zavape to nema ko da čuje, zapiše ili snimi. Hajde, da ne nabrajam samo: da li znate da postoje ljudi koji su već 12 dana bez zdravstvene knjižice iako su svi nameti plaćeni? Ili da u redovima za zdravstvene knjižice ili lične karte ljudi provode više sati a neki naplaćuju čekanje u redu umesto vas? Znate li koliko je ljudi dobilo otkaz posle Nove godine? Da li ćemo kad grane sunce na proleće vaskrsnuti ili imati neki drugi razlog za kukumavku? Poplave, možda? Šalim sam se, nisam ja prorok.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Bot u Školi – Bumbari i opozicija – Slani putevi – I nebesa po Bolonji

(KVAKA 202četvrtak, 12. januar 2017.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Dolazak 200 robota u naše škole svakako je za pohvalu… Mada postoji jedan mali problem: kako su donatori našli baš model koji se zove m-BOT? (Kao i ona čeljad što piše partijske komentare.)…

Dakle, šta ako ovakvi roboti završe sa partijskim knjižicama, pa će onda svi đaci gledati kod koga se učlanio najpametniji robot…

***

Sneg koji veje uvek budi uspomene, sećate se olujnih dana pre pet godina: bilo je više snega, ali i više opozicione strasti, pa su se demokrate i naprednjaci žestoko svađali oko toga ko će uzeti lopatu u ruke… Ali izgleda da su klimatske promene u Srbiji proredile i bumbare i opoziciju…

***

Lepo je to što vlast najavljuje još stotine kilometara novih puteva. Ali i tu treba imati meru, jer kad počnu vejavice, ko će sve to da očisti, i još toliko da zasoli…

***

Kažu da se studenti ne javljaju nešto preterano za čišćenje snega, valjda zato što pripremaju ispite… Ali, biće još padavina do kraja zime, dakle novih rokova za čišćenje, jer je izgleda i Gospod morao da pređe na Bolonju…

 

1

(Foto: Tim’s Tree Care, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkomterminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. januar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Uvek se ponešto šapuće, šapuće

Ko vidi put od snega, danas ide u školu – ukratko bi tako glasilo uputstvo Ministarstva prosvete u dogovoru sa školama i službama sektora za vanredne situacije. Mnogi danas pakuju i rezervne čarape u ranac, sa svaki slučaj. Za prvi dan nakon raspusta i nije nužno natrpati odmah sve knjige i sveske za raspored od srede. Bar su nama, ranije, opraštali ako se to desi. Ako je bilo najavljeno usmeno odgovaranje ili kontrolni zadaci, znalo se i pre Nove godine. Ako uspemo da namolimo nastavnika da se to odloži, uspemo, ako ne, pokaže se ko je učio, a ko nije. Međutim, prosvetni radnici su po svemu sudeći zapravo servis za čitanje udžbenika grupi od tridesetoro đaka i nema mnogo mesta da grade svoj autoritet van preporuka i uputstava Praviteljstvujuščeg sovjeta. Pa zar se toliko nema poverenja u nastavni kadar zemlje koju vodite? Koliko puta smo samo od raznih političara čuli kako smo mi „specifična nacija“, „tvrde glave i čudnog mentaliteta“, kako nas je potrebno usmeravati, prevaspitati za 21. vek, i kako baš oni znaju šta je dobro za nas? Lekari imaju preporuku, tačnije, pravilnik nalaže da je sasvim optimalno vreme pregleda pacijenta oko deset minuta, normativno 6 u satu. Džaba završen medicinski fakultet, birokratija je tako izračunala. Preporučiti nastavnicima da, eto, baš prvog dana nakon raspusta, zbog hladnoće i gripa, ne ispituju đake, deluje kao da ste nekom početniku, šegrtu, poverili posao, pa ipak odlučili da je lakše da sve sami završite brže i onako kako ste tačno zamislili. Kod dece ne možete kupiti političke poene. Ni kod životinja, isto. Zato nešto i nisam čula da ministri apeluju da, tu i tamo, budemo dobri prema njima, koji nam ne mogu ponuditi glas, ali mogu ogledalo i sebe.

Dobro jutro!

01

(Foto: Creative Fan, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić
Pune su nam novine fotografija i priča o delima savremenih junaka, spasilaca onih nesrećnika koje je sneg blokirao širom Srbije. I treba tako, neka pišu o njima, to su i zaslužili. Bili oni vatrogasci, policajci, vojnici, spasioci, svejedno – u pitanju su LJUDI koji pomažu drugim ljudima. A šta je sa onima koji su živi, a nisu ljudi, a ipak i dalje vole ljude koji su ih napustili i zaboravili? To su naši bivši rasni ljubimci a sada mešanci, kuce, mace, mada su među ugroženima od snega i leda i naši labudovi sa Dunava, pa amblemi Beograda čuveni vrapci dživđžani, golubovi, senice, ćukovi, detlići… Ovaj jutarnji pozdrav Crtice razumite kao pokušaj otapanja leda u svim našim srcima, hteli da pomognemo ovim nemoćnim bićima ili ne? Kako je njima, zapitamo li se ikada? U nekim gradovima Evrope neki su tržni centri ostavili mesta za napuštene životinje da ispred lokala u toplim vrećama prežive hladne noći. Takođe, neki savesni ljudi u Srbiji su apelovali da se pticama ostavi hrana i sveža voda, a pokrenuta je i akcija spasavanja i udomljavanja napuštenih pasa i mačaka koji lutaju gradom izlgadneli mokri, promrzli i prestrašeni. Najmanje šta možemo je da otvorimo ulaze, prolaze, ili šta god što predstavlja kakav takav zaklon od vetra i snega, ostavimo malo hrane, ili vode i tako pomognemo našim prijateljima, životinjama i pticama, a oni će to siguran sam ceniti. Jedino ruka koja pruža može da očekuje uzdarje u znak zahvalnosti. A zahvalnost će stići čim grane sunce i krene jutarnja pesma veselih stanarica i mahanje repom čuvenih i dragih skitnica. Pa zaboga, ne ujedaju svi kućići a ne grebu ni sve mačke. Nisu baš svi golubovi i vrapci krivi za fleke po posteljini koja se suši napolju. Umesto što kukamo o sebi, setimo se da mi bar imamo nekoga ko će razumeti naše reči patnje. A koga imaju ovi mučenici? Nas, koji ih se ne setimo kad im je najteže. Trebaće nam za proleće, pomozimo im.

Dobro jutro.

1

(Foto: www.zastavki.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar