Ustanak (29. avgust – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Kada uđete u prodavnicu u nabavku voća, povrća, mesa, hleba, mleka, onih osnovnih namirnica za „raznovrsnu i normalnu ishranu“, najčešće završi sa preračunavanjem koliko tačno smemo da potrošimo, gledajući i one proizvode koje su na akciji. A ono što je „prirodno“, „organsko“, „zdravo“, to spada pod luksuz uz prosečne plate. Dakle, zdravlje i dug, kvalitetan život nude se kao luksuz.

Vrh Vlade izjavio je pre neki dan kako mi jedemo meso životinja koje su hranjene genetski modifikovanom stočnom hranom. To meso dolazi iz uvoza. Ministar trgovnine Rasim Ljajić rekao je da je zato bitno da se insistira na obeležavanju ovakvih proizvoda kako bi građani u svakom trenutku znali šta kupuju. Pa koliko tu ima da se insistira i podseća? Samo narediš, doneseš pravilo, ili hoćeš ili nećeš, i gotovo. Ali, kažu, pitanje GMO-a je vrlo osetljivo, i pre bilo kakve odluke treba konsultovati stručnu javnost.

Jedna od poslednjih stvari koje je u javnosti uradio veliki Zaharije Trnavčević, bila je redovno protestovanje četvrtkom na Trgu Republike, zbog slabe kontrole GMO semena u poljoprivredi, stočnoj hrani, uvoznoj hrani, i bezmalo, svemu što jedemo. Verovali mi u priče o genetski modifikovanom semenu ili ne, činjenica je da se zdravljem nacije veoma malo bavimo u celini.

Onaj koji ima mogućnost da NE kupuje dinju s ukusom deterdženta ili kilo paradajza – u kojem je jedan paradajz – viđen je kao elitista, siroti mali bogataš, pozer, rasipnik. A i zaista, kada nam se nešto što nam je priroda dala predstavi kao ekskluziva, revolucionarno, neverovatno, lekovito kao ništa do sada, i jeste malo naivno plaćati tolike novce. Kome, s kakvim pravom? Nažalost, sve je na prodaju, pa i voda, čist vazduh, lepa reč, zdravlje. Ipak, nije da ne možemo baš ništa da učinimo po tom pitanju. Ali, Zaharije je četvrtkom „kod konja“ bio sam. Novinari su nekoliko puta preneli tu vest, a onda se bacili na neke nove, intrigantnije i profitabilnije teme. Šta nas zanima? Zdravlje, mentalna, fizička i duševna higijena, ili šta je koji namesnik rekao drugom državnom namesniku? To nije dobro za nivo stresa. Zahtevajmo zdravu naciju! A oni, neka se nerviraju o svoj groš.

Dobro jutro!

1

(Foto: plezirmagazin.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. avgust – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

 

Pre nekoliko godina, vest je bila da su u jednoj pekari u Beogradu kifle i burek sat vremena pre zatvaranja upola jeftinije. Prvo smo svi povikali da je to čin vredan divljenja vlasniku pekare, a onda je on pošteno objasnio da mu je cilj da se sve proda i da ne mora da baca gotove proizvode. Onda su sve pekare u isto vreme počele da nude hleb upola jeftinije i kažu da je navala kupaca u večernjim časovima velika. Šta ćete, kriza. Štedi se gde je to moguće. U jednoj pekari su se setili da mušterijama ponude da plate unapred kiflu ili burek beskućnicima. Ako se desi da neko s ulice svrati i nema para, treba samo da zatraži šta želi i od para koje su mušterije već ostavile, prodavac će to naplatiti. Ne znam kako se sve to završilo i da li to još uvek postoji, ali ostale pekare se nisu toga mašile. Kažu da to nije u redu, jer niko ne zna da li su te pare iskorišćenje za pomoć licima sa ulice, ili vlasnicima. Jedna pekara je verovatno u želji da spotakne konkurenciju, postavila snimak na kome pacov u gluvo doba noći šeta po kiflama i hlebu izloženim na policama i vitrini. Zanimljivo je da smo se svi odmah primili, a malo ko se zapitao da li je to neka montaža? Čemu kifle u gluvo doba noći a pekara ne radi? Pošto ne navodim koja pekara je u pitanju, jasno vam je da nemam nameru da ikoga branim, još manje napadam. Samo se pitam, dokle smo stigli? A sve zbog para. Zbog para je jedan čelnik Sindikata prešao iz radničke u upravljačku klasu. Jasno, funkcionerska plata mu je viša od 140000 dinara. Kao radnik, teško da bi premašio četrdeset. Kaže da razume radnike, jer je bio u njihovoj koži, ali šta da radi? Pripisi su propisi. Država mu je propisala da mora da bude plaćen više od premijera Srbije. A on nam, i dalje vatreno preti blistavom budućnošću koja samo što nije stigla. Samo da nam je ne pojedu oni montrani pacovi sa pekarskih rafova. Dobro jutro!

1

(Foto: commons.wikimedia.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (25. avgust – Crtica)

piše: Ru Šavr

TRUSNA CRTICA

Šta čovek oseti kad čuje da je negde u svetu bio zemljotres? Imam utisak da se u većini nas tada desi neki unutrašnji lom, sličan potresu. Kao da je to jedna od onih paralela mikro i makro sveta, unutrašnjeg i spoljašnjeg, koja dokazuje da je sve što postoji jedno. Spoljašnji haos uznemiruje ljude. Ljudska patnja nas približava. Pratimo dešavanja, čudimo se razorenom, razmenjujemo misli i sumorne utiske. Mislimo o tome koliko je vremena potrebno da se nešto sagradi, a kako malo da se poruši. Na to se uvek nadovezuje i priča o čovekovoj sićušnosti i nemogućnosti da se suprotstavi prirodnim silama.

U svemu tome, javi se onda empatija, razumevanje, želja da se pomogne i to je ono što drži i zdrave i postradale bar neko vreme, pa se bolovi umanjuju. I dok počinje da pristiže pomoć koju ljudi pružaju jedni drugima, vreme počne polako da leči rane. AI’ onda opet sve nekako utrne i zaboravi se… i tako do sledeće prilike. Čovek lako ponovo počinje da veruje da je svemoćan, da može mnogo, u čemu često preteruje, opet zida i gradi, opet se raduje i veruje u budućnost. I misli o tome da se sve to može ponoviti, polako blede. Do prve prilike.

I tako zemljotres upravo liči na čovekov život, na naša nadanja i padanja.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.elvenezolano.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (24. avgust – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Svako od nas se sticajem okolnosti ponekad nađe u bolnici. Neki, srećom, budu samo u poseti bolesniku. Dešava se da se za neke bolesti izlečenje može postići samo operacijom a za to je neophodno obezbediti dovoljno rezervi krvi. Obično se rodbina snalazi kako ume, jer bez dovoljno obezbeđenih rezervi krvi davalaca, hirurzi ne ulaze u salu. Ima mnogo slučajeva kada nema vremena za čekanje da se krv obezbedi od rođaka i prijatelja. Onda se iz postojećih rezervi obezbeđuju boce koje su svojevremeno napunili dobrovoljni davaoci. Sve funkcioniše regularno, nema u takvim situacijama suvišnih pitanja ili komentara, pogotovu kada se dese iznenadne situacije. Tako je praktično tokom cele godine, osim kada dođe sezona godišnjih odmora. Tada mnogi koji inače redovno daju krv, odu na odmor. Imaju pravo da pobegnu od obaveza, ali i davanja krvi. Neki bi želeli da daju krv kada saznaju da je nekome neophodna, ali isključivo iz zdravstvenih razloga to ne mogu da čine. Onda dođe do nestašice krvi. Mnogi kojima je neophodna ostaju da se samo nadaju da će se ipak pronaći ona grupa koja im je neophodna. Sve nas je neprijatno iznenadio apel koji je stigao iz Instituta za transfuziju, gde stoji da nemaju dovoljno krvi i da svi koji žele i mogu, treba što pre da se jave na dobro poznate adrese i ispruže ruku. Naših pet minuta, nečiji je život, slogan koji svi prepoznajemo kao poziv na dobrovoljno davalaštvo krvi sada zaista dobija na težini naročito ako se setimo da je nekom od naših najmilijih svojevremeno neko nepoznat obezbedio šansu za novi život. Pa, hajde da budemo „nepoznati“ i humani, ako smo već zdravi i pravi. Nikad se ne zna ko nestrpljivo čeka na transfuziju ili operaciju. Pružena ruka u ležećem položaju dok iz vene kaplje krv nekome će biti nada da će opet moći da bude živ i zdrav. Budimo ljudi, pokažimo to dajući krv već danas.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.bolnicasubotica.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (23. avgust – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

 

Mladi znaju bolje

Mlađa tinejdžerka sedi u autobusu i čita strip. Totalno neuobičajena pojava danas. Klinci odavno ne čitaju stripove, bar ne na nekom javnom mestu. Međutim, u celoj ovoj sceni nije to najčudnije. Ako neko malo pažljivije pogleda, tačnije – zadrži pogled desetak sekundi, videće da tinejdžerka čita strip – unatraške!

„Bre, pa ovi klinci ni ne umeju da čitaju strip! Samo gleda slike.“, komentariše jedan „iskusan“ tridesetogodišnjak. Najverovatnije „načitan“ stripova.

Obično stariji poseduju tu životnu mudrost, ali ovde je to neprimenljivo. Naime, devojčica upravo čita strip kako treba, dok tridesetogodišnji ekspert – nije u pravu.

Zašto. Pa, devojčica čita mangu! Japanski strip. Da, objavljen kod nas, ali štampan po „originalnim pravilima“. Što podrazumeva da počinjete sa kraja. I čeka vas čitanje s desna na levo.

Dakle, ponekada nemojte požurivati sa zaključcima kada su mladi u pitanju. Bez obzira na obilje neiskustva, ne znači da baš uvek neće biti u pravu.

1

(Foto: dead-cutie.blog.cz, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. avgust – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ima jedna zgrada u samom centru Beograda. Nalazi se u bulevaru za koji mnogi sa pravom tvrde da je najzagađeniji. Tu prolaze automobili, šleperi i autobusi. Ispuštajući štetne gasove, čine decenijama nemerljivu štetu ljudima koji su baš tu prinuđeni da žive. U toj, pomenutoj zgradi, ponosnom nosiocu titule „najlepši ulaz u Beogradu“ pre nekoliko godina, žive dobri, preduzimljivi i veoma humani ljudi. Sebi su obezbedili neverovatno moderne uslove za život, kad je Beograd u pitanju. Njima nije bio problem da izaberu svog starešinu koji je samo izvršilac u organizovanju raznih akcija na unapređenju stanovanja. Pošto su uspeli da obezbede ulaz tako da se unutra može ući samo pomoću otiska prsta ili očitavanjem kartice, okačili su slike po hodnicima, postavili led osvetljenje, popravili liftove, napravili svoju biblioteku i prostoriju za druženje, na krovu zgrade instalirali su i letnji bioskop. Nadležni iz Grada, sve su ih nagradili pre nekoliko godina ulaznicama za pozorište, knjigama, vaučerima, igračkama, a ovi div-stanari Najbeograđani su sve to lepo popakovali i odneli u Zvečansku, deci kojoj je to potrebnije. Onda su migrantima podelili hranu i opremu za bebe, i to sve ćutke, bez velike pompe u medijima. Nisu se zaustavili, već su pre izvesnog vremena skupili pare za kupovinu klima uređaja i to dostavili porodilištu na Zvezdari. Ima toga još, sigurno se u njihovim idejama i planovima kriju neke nove akcije. Svaka čast, komšije. Neka ste tako solidarni i složni i neka ste podigli cene kvadrata u svom ulazu. To me za sada najviše brine, jer zna se da kod nas ko ima mnogo para obično nije solidaran kao ovi dobri ljudi. Ne bih voleo da im se u redove uvuče neka krtica koja bi virus samoživlja i tvrdičluka mogla da prenese poput zarazne neizlečive bolesti. Onda ovakvih priča o njima ne bi bilo u budućnosti. I zadržavam pravo da vam ne otkrijem tačnu adresu ove zgrade. Otkud znam da li ovo sluša i neka bogata a tvrdičlukom bolesna krtica.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.pickthebrain.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. avgust – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 
O ravnopravnosti polova, u privatnom i poslovnom životu, i dalje se vode polemike i suprotstavljaju se mišljenja; jedni tvrde, ni ne treba da budemo jednaki, to nikada neće biti potpuno moguće, a oni u drugoj krajnosti kažu, što važi za jedne, ima da važi i za druge. U stvarnosti je jasno da postoje i pravda i pravičnost, i nepravda i preopšti zakon. A kada se u tu (ne)jednačinu ubaci kombinacija parametara kao što su lepota i posao, stvar se, u nekim slučajevima, dodatno zakomplikuje. Evo najnovijeg primera – dok se ne budu rešile viška kilograma, voditeljke egipatske državne televizije obavljaće radne zadatke iza kamera, navodi se u odluci o suspenziji te medijske kuće. Egipatska državna televizija u poslednje vreme teško drži korak sa privatnim satelitskim kanalima i njihovim modernijim imidžem, a odluka o suspenziji „punijih“ voditeljki je naišla na kritiku grupa za zaštitu ljudskih prava, iako su je na društvenim mrežama neki i pohvalili. „Kad smršaju, one mogu ponovo da se vrate ispred kamera“, istakla je direktorka egipatske državne televizije Safa Hegazi i odbacila kritike da je odluka seksistička. „Kako u ovoj instituciji može da bude diskriminacije žena, kad je na njenom čelu jedna žena?“, upitala je Hegazi i dodala da voditeljke više nisu onakve kakve su bile kad su zaposlene, sugerišući time da su se one u međuvremenu ugojile.

Kako razmišljaju komercijalni mediji po tom pitanju, jasno je – šta tržište želi i šta se prodaje i kupuje. I da je lepo. Poželjna forma izgleda ličnosti koje često viđamo na televiziji, nekim marketinškim referendumom, svela se na idealne proporcije zanosne, mlade, napupele žene. A muški prezenteri i voditelji TV programa kao da imaju više izbora, i sve zbog takozvane harizme. Kada je reč o državnoj televiziji, po naški rečeno javnom servisu, zar njihov cilj nije ipak nešto više od kompromisnog udovoljavanja jednom potrošačkom ukusu? Zar pamet, britkost, oštroumnost, autoritet stečen vrlinama profesije, dovitljivost, duhovitost, otvorenost za promišljanje o različitim temama, ne mogu da budu obeležja jedne voditeljke koju bismo baš zbog toga, rado gledali? Ne znam kako vi, ali meni više smetaju neharizmatični ljudi, nego oni koji, po nekim tamo merilima, nisu idealni. Parametre harizme teško je ispuniti, budući da ona ne može da se prodaje preko reklame, niti može neko da je kupi.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.islam21c.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar