Fitnes-rintanje – Bunda i dijagnoza – Izborna trudnoća

 

(KVAKA 202četvrtak, 3. mart 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Grupa kineskih studenata dizajna napravila je kombinaciju sobnog bicikla i veš mašine. Okrećete pedale, pa okrećete i bubanj…

Ovo bi bilo idealno za žene koje se žale da je sav kućni posao na njima: umesto da rintaju, sada će moći više da se posvete sebi, i vežbaju – do mile volje…

***

Kako je sve komplikovano u vreme političke korektnosti!..

Najpre je ministar Vulin preporučio Sandri Ivić da skine bundu, što je naravno seksistička sugestija da je mondenka, i pritom klasno neosetljiva za radnike bez posla. Ni predsednica DSS-a nije bila meka, pa je uzvratila protivniku da će ga tužiti, osim ako ne ode psihijatru…

I sad, šta god direktorka Laze Slavica Đukić Dejanović po savesti da napiše koalicionom kolegi – neće valjati. Ako stavi terpiju, svi će misliti – to je zbog suda; ako napiše „normalan“, opet će reći, ma daj, to je zbog izbora…

***

Kako kreću izbori, u izlozima će biti sve više robe za birače. Evo jedne tipske ponude, namenjene osetljivijim kategorijama:

Dakle, ako mi budemo na vlasti – pomoć će dobijati i trudnice, poljoprivrednici i redovni studenti. A stariji od četrdeset pet godina imaće pravo na kredit druga šansa.

Naravno, da ćete ovu pomoć najsigurnije dobiti ako posle četrdeset pete, dok na njivi budete spremali ispit – ostanete u drugom stanju…

2

(Foto: www.tuvie.com, ilustacija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (3. mart – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Od kada postoji školstvo kod nas, uvek se razmišljalo kako može da bude reformisano, ako ne poboljšano, ono makar izmenjeno. Sveti Sava, Dositej, Avram Mrazović, Šuvar, Montesori, pa u poslednje vreme dualno obrazovanje, svako je imao nekakvu ideju kako da se najbolje stvaraju pametni i sposobni naraštaji. Evo, mi smo budni ovako rano ujutru, uobičajeno se o poslu priča da počinje pre podne, a zašto ne bi i svaki đak „radio od 9 do 5“?
Ovako može da se opiše novi predlog Ministarstva prosvete – deca bi u školu išla samo pre podne.Uvođenje jednosmenskog rada u školama predviđeno je strategijom razvoja obrazovanja do 2020. godine i za to nema zakonskih prepreka. Ovakav sistem rada se već i organizuje u određenom broju škola, a one koje imaju rad u dve smene moraće u naredne četiri godine da se prilagode.
Ovakav način rada bi, kažu, učenicima omogućio da svoje dnevne školske obaveze završavaju dok su u školi. Možemo da zamislimo šta bi to značilo za infrastrukturu većih gradova, sem ako se ne osmisli posebna gradska linija prevoza samo za đake. Uvek su dve strane medalje, a zanimljivo je što sada psiholozi, stručnjaci, pozdravljaju ovu ideju, iako se prošle godine podržavala priča kako tinejdžeri imaju izmenjen bioritam, i škola bi u kasnijim razredima trebalo da počinje oko 10 časova najranije. Svi znaju bolje od same dece. Ko njih, pa nešto i pita, ako nije za ocenu? Zašto ne bi neko talentovano osmogodišnje dete ponekad slušalo biologiju sa petacima, ako ga posebno zanima morski svet? Zašto se intelektualno ukalupljuju čim popune prijavu za upis u osnovnu školu? Zato što je nekom drugom tako lakše. Isto je i sa ovom idejom. Neko će uvek da je „pozdravi“, ali suština formiranja mladog čoveka koji ume da misli i povezuje stvari, bude kreativan i hrabar i istrajan u tome, ne znači da će biti uspešnija ako nam sva omladina bude išla u školu pre podne. Živi bili pa videli. Jedinu dobru stvar koju odmah vidim u ovome, je da, kao što su i moji roditelji sa dvoje dece imali često zabunu, pa budili ujutru za školu onog ko ide popodne, više toga neće biti.
Dobro jutro!

Standing out from the crowd at school

(Foto: www.friendshipcircle.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Prošlu sedmicu, započeli smo neslavnom statistikom o broju obolelih od retkih bolesti kojih samo u Srbiji ima oko 450.000. Ono što je zapanjilo sve, bio je podatak da od njih, čak tri hiljade ljudi, ponajviše dec,e uopšte nema terapiju. Ne postoji, nema je. Snalaze se kako umeju, postoje i asocijacije koje pomažu da, što je moguće lakše i povoljnije, dođu do pomoćnih medicinskih preparata, da bi koliko-toliko ublažili posledice svojih, za sada još uvek nedovoljno, poznatih bolesti. Pomenuli smo i prozvali državu Srbiju, misleći da je to samo jedan pucanj u prazno i ništa više. Nismo mi bili jedini, cela javnost se uskomešala. Naročito šokantno, zvučalo je javno obraćanje momčića od nepunih 16 godina, koji zbog nedostatka novca ne može da kontroliše tešku, retku i hroničnu bolest od koje je, nažalost, mnoge svoje mladalačke planove odložio na neodređeno vreme. Oglasio se premijer i obećao da će pomoći, a onda je sve utihnulo. Naviknuti na to da se mnogo toga prećuti i stiša, kao da smo se pomirili sa time da se opet ništa neće promeniti. A onda je juče, kao najlepša vest, objavljena u svim medijima informacija da je država izdvojila 600 miliona dinara za lečenje 18 dece i petoro odrasilh pacijenata koji do sada nisu imali tu mogućnost. Reč je o sredstvima koja će biti dovoljna za godinu dana lečenja, a problema neće biti ni sledeće godine jer će čak zahvaljujući uštedama biti moguće izdvojiti i više para. Ovo nema veze ni sa politikom, ni sa izborima, ni sa kombinatorikom, koalicijama ili kampanjama – ovo ima veze sa sluhom koji je preko potreban da bi država bila ono što i očekujemo od nje – naš servis koji plaćamo svojim parama. Još ima načina da se ovim ljudima pomogne, stalnim aktivnostima i medijskom pažnjom da se ne bi desilo da se početnički entuzijazam polako istopi. Na nama je da ih, u saradnji sa nadležnima, pronađemo da ne bi čekali neki novi apel na društvenim mrežama koji bi nam probudio svest.

Dobro jutro!

11

(Foto: charlotte.cities4life.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Na niškoj kvantaškoj pijaci zabeležene su rekordno niske cene, pa se paprika prodaje za dva do četiri dinara po komadu, ali se može naći i za jedan dinar. Baš lepa vest, šteta što je bajata nekoliko meseci. Baš mi se jedu paprike, ali sveže. Ne mogu da jedem više one iz tegle. I drugi vole svežu papriku, pa trpe. Što bih ja bio izuzetak? Mada, ako ćemo pravo, sad je vreme kada haraju virusi pa je dodatak vitamina obavezan i tu ne sme da se štedi. Na to su mislili i prodavci koji u jednoj prodavnici negde u Srbiji, ovih dana prodaju narandže po ceni od deset dinara. Ne po kilogramu, već po komadu. Zašto to rade? Iako su mnogi primetili da su ove godine pomorandže u odnosu na banane i jabuke jeftinije, izgleda da za dobru prodaju ni to nije dovoljno. Prodavačica u pomenutoj radnji kaže da, iako je ova cena niska – i sa njom ne može da se pokrije ni delić onoga što su uložili u proizvodnju i prodaju – oni ipak misle na svoje redovne, a sirote kupce koji moraju da pojedu voćku posle ručka. Na drugoj strani, kupac u istoj radnji krivi državu zato što trgovci ne mogu da prodaju, već moraju da poklanjaju robu. Ko će narodu ugoditi? Narod koji kuka kako teško živi mora da plati cenu kojom bi kupio bolji standard, jednom. Ostaje da se vidi da li je za njega ta cena magična. Bolje reći, privlačna. Večeras će premijer objaviti datum održavanja vanrednih izbora. Biće voća, povrća, mesa, hleba, hemijskih olovaka, rokovnika i upaljača. Možda padne i koji džak brašna. Bajke se ostvaruju tokom predizborne kampanje. Mislite o tome i iskoristite mogućnost akcijskih cena.

Dobro jutro!

1

(Foto: saabclubserbia.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Svinjska veza – Koske 150. derbija – Pupin i Tijana Ajfon

(KVAKA 202četvrtak, 1. mart 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Mnogima je bio neobičan oglas u kome Ratno Vazduhoplovstvo daje na znanje da putem javnog nadmetanja prodaje pomije iz svoje kuhinje u Zemunu…

Iako liči na preterano čistunstvo, ovaj potez ima svoje potpuno opravdanje, jer je kod nas mnogo svinja koje do pomija dolaze preko veze…

***

Posle ovog 150. derbija između Partizana i Zvezde ne može se osporavati doprinos stranaca našem fudbalu: jer da nije bilo njih – ne bismo čak imali ni oko čega da se svađamo.

Oni su dali sva tri gola, a našim fudbalskim radnicima ostaje samo da reše da li su pravilno raspoređeni…

***

Sa dosta euforije se govori o tome da je izložbu o Pupinu posetilo dvadeset hiljada ljudi. I da ovaj podatak predstavlja i neku vrstu simbolične pobede nad rijalitiijem…

Međutim, sve je to sitnica u odnosu na ono koliko je sveta moglo da dođe, samo da su organizatori i mediji umeli da istaknu važnu činjenicu: da su Pupinova otkrića vezana za razvoj telefonije, i da bez toga, praktično, ne bi bilo – ni Tijane Ajfon…

1
(Foto: www.tvmost.info, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (29. februar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

NEZVANA CRTICA

Jesu li vam skoro dolazili nezvani gosti? Iskreno, verujem da nisu jer smo se dobro naoružali interfonima i kamerama, a na telefonima imamo identifikacije. Tako ne moramo da otvorimo vrata nezvanom gostu ili dosadnom sagovorniku. Možemo da se osamimo, čuvamo svoju privatnost, ili kako već to da nazovem. Pa ipak, kuca li neko nepozvan na naša vrata? Danas su to ređe gosti, a češće životinje. Psi lutalice koji se greju na otiraču, zalutale mačke koje ne mogu da izađu iz kapije. Nezgoda nastaje kada se „nezvani gost“ ušunja tamo gde se najmanje nadate da ćete na njega naići. Pre neki dan jedan pacov je ušao nepozvan u kabinu putničkog aviona i izazvao takvu paniku da su morali prinudno da slete. U pitanju je kineska avio-kompanija, pilot se snašao i brzo spustio avion, a nama ostaje da se pitamo zašto je na miševe i pacove reakcija mase uvek tako histerična.

No, da se vratimo na nezvane goste. Iako se poslednjih godina lakše štitimo od ove pojave zahvaljujući novim tehnologijama, pitanje je može li se čovek stvarno izolovati, i da li treba? Ustvari, mislim da je posećivanje sve manje deo naše svakodnevnice, a komunikacija između ljudi sve više deo virtuelne stvarnosti. Nekada naše samoće imaju razloga i potrebne su nam, a nekad baš i nisu, a na njih sve više navikavamo a da toga nismo ni svesni.

Dobro jutro!

1

(Foto: tinybuddha.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (26. februar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

 

Volimo da gledamo akcione filmove, holiduvski blokbasteri prepuni krvoločnih scena koje mame pohvale za vratolomije, efekte i zabavne rečenice koje su zaštitni znak glavnih junaka. I domaća kinematografija je prepuna filmova sa ratnom tematikom i nasiljem. Doduše, tok filmske priče najpre kontrolišu scenarista i reditelj, a čak na poklon dobijemo i romantičan završetak, duhovitu poentu i preživelog junaka.
A kada je scenarista svetska sila, reditelji možda i nepotpisani, a scenografija ratno područje, ali pravo, stvari su ipak nešto drugačije. Vazdušni napad na Islamsku državu u Libiji, kada je Amerika bombardovala bazu u kojoj su bili i dvoje otetih srpskih diplomata, Slađana Stanković i Jovica Stepić, jedan je od tih „rijalitija“ koje pratimo ovih dana. Unutarpolitička i spoljnopolitička napetost se nadmeću, ali pobednik, kao i u romantičnim komedijama, uvek se zna. Mi smo mali; epizodne uloge koje boje ovu priču. A čak i tu ulogu ne igramo dosledno i nismo ušli u karakter. Ako je istina da su oni i pre toga u nekoliko navrata bili ugroženi, a niko iz Ministarstva spoljnih poslova nije reagovao, onda je vreme za Zlatne maline. A istina je kao i kolateralna šteta. Uvek je potežemo kada je to u interesu spasavanja, ne obraza, ne života, ne države, nego mandata. Mi, gledajući film, vidimo i ono što je tajna za neke u priči, pa nam nije jasno zašto se sve to ne završi i mnogo ranije. Kao što filmadžije onda ne bi zaradili na svom delu, e, to je sličnost i sa ovim „rijalitijem“ – da se sve zna i sve ispriča kako je zaista u korenu, tepih bi se izmakao mnogima. Zato bih samo volela da, ovoga jutra, pre nego što započnemo dnevne obaveze, samo na trenutak promislimo o svojim ulogama. Kasting je često loš, svađamo se sa rediteljima, ali moramo da shvatimo da, ipak, i naš potpis stoji na odjavnoj špici. Neka vredi.
Dobro jutro!

5

(Foto: english.alarabiya.net, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar