Budženje rodbine, Tebra, Srbijo, Ministarska aritmetika i Čaletov jezik

(KVAKA 202sreda, 21. oktobar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Iz Vlade najavljuju nekakvo „rodno budžetiranje“…

Većina nas slabo se razume šta bi ovo moglo da bude, ali u principu nismo protiv jednakosti polova, niti protiv brige da i rođake – isto koliko i rođaci – budu zastupljene u budžetu…

***

Posle silnih otvorenih pisama, Zemunac zabrinuto zove kolegu: „Tebra, ša je ovo, svi nešto izvini? Je l i mi sad, kad stavljamo fantomku, moramo ono: brateee, izvini, Srbijo…?“

***

Pošto se stalno zamera da je u školi više teorije nego života, evo jednog jednostavnog i praktičnog đačkog zadatka:

Ako ministrka Udovički hoće da otpusti devet hiljada ljudi, a ministar Vujović traži da zaposli još 700 službenika u svom resoru, i pritom ministarka kaže da imamo, u stvari, funkcionalni manjak, a ministar opet kaže…

Dakle, treba samo kratko odgovoriti: kada će biti održani izbori?

***

Na sva pisma i utuke, falili su još samo hispanisti, koji u pismu medijima ukazuju da se u brojna imena i reči preuzete iz španskog jezika – pogrešno ubacuju nepostojeći glasovi Č i Z. Dakle, previše je SanČEZa, LopEZa, MarkEZa, umesto SAnćes, LOpes, MArkes, itd…

I, kao i na relaciji Kurir – Pink, sleduje odgovor: na sve če ovo žestoko uzvratiti Dorčolci, koji neče dati da im neko kvari maternji čaletov jezik…

1

(Foto: forum.krstarica.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. oktobar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

U prošla vremena ovaj dan obeležavale su manifestacije sa nezaobilaznim stihovima „Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu.“ Sećali smo se nedužnih žrtava, talaca, kojih je po tadašnjim podacima bilo sedam hiljada, a među njima i tri stotine učenika Gimnazije u Kragujevcu, zatim romske dece, malih čistača, profesora Miloja Pavlovića koji nije hteo da se odvoji od svojih učenika na streljanju, i u njihovu slavu recitovali potresne poeme, slušali govore preživelih ratnika i pobeglih sa streljanja. Onda su nam stigla neka druga vremena. Izveli su nas preko noći iz jednoumlja i bezumlja u vreme koje nam je donelo mnogo otvorenih pitanja. Broj streljih je smanjivan, a počeli su glavu da podižu i oni za koje smo učili da su bili sluge okupatora. I posle jučerašnjeg Dana oslobođenja Beograda, ostaje gorčina u dušama onih koji su posmatrali neke čudno odevene i znamenjima ukrašene ljude kako prolaze Knez Mihajlovom, kako kažu slobodno posle sedamdeset godina. U Srbiji nije teško naći one kojima su sudili jedni, ili drugi. Pobednici ili poraženi, svejedno je, pokušavaju da ulepšavaju svoju istorijsku ulogu iako činjenice govore drukčije. Palatu Albanija je zakitio zastavom puškomitraljezac Miladin S. Petrović, rođen 1922. godine, u selu Nepričava, nedaleko od Lajkovca, stolarski radnik, član SKOJ-a, koji je u 6. crnogorsku stupio dobrovoljno početkom septembra 1944. godine, neposredno pre oslobođenja Valjeva. Poginuo je na Sremskom frontu. On o tome ne može da svedoči, kao i mnogi koje kasnije u drugom vremenu, onom crvenom, zbog drugačijeg mišljenja ili klevete zapadoše na crne liste, suđenja bez krivice, i surove likvidacije. Pominjanje uloge ratnih protivnika iz istog naroda uvek izaziva burne reakcije javnosti, jer svi misle da znaju sve i da je samo u njihovim rukama prava istina i pravda. A istorija, učiteljica života kako je nazvaše, i dalje nemilosrdno beleži i kažnjava bez milosti. Daje svoje ocene sa zakašnjenjem, a mi izgleda lekcije još uvek ne naučismo pa i dalje srljamo u glib gde najbolje uspeva ono čega bi trebali da se rešimo jednom zauvek. Nesloge.
Dobro jutro!

 

1

(Foto: www.prva.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. oktobar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

ZAHVALNA CRTICA

Rana je jesen i rano jutro, ono u kome se već mora upaliti svetlo da bi se videlo šta se radi. Na ulici je već odavno uključena rasveta, ali je magla, pa se jedva kroz nju probijam na putu do posla. Stigla je jesen, tu nema šta. Nema više onih vrućina zbog kojih smo se bunili. Uskoro će i zima.

I tako, dok pijemo prvu jutarnju kafu skuvanu na šporetu, i čitamo novine, proveravamo mejl ili slušamo radio, koliko puta se setimo da nam je to neko omogućio? Omogućilo nam je to, u stvari, mnogo ljudi. Od onih u fabrici koji su proizveli ono pomoću čega koristimo električnu energiju, do onih koji su se potrudili da sve to stigne do nas, ovako ili onako. Ali najveću zahvalnost dugujemo onom koji je učinio da struja uopšte postoji, ovakva kakvu je poznajemo. Čoveku koji je čitav život posvetio elektricitetu. Onom koji je odmalena maštao da protumači pojavu ovog fenomena u prirodi i da ga ukroti na našu dobrobit. Naravno, mislim na Nikolu Teslu. Slušamo se putem radija, takođe zbog njega. O svemu tome pisane su silne knjige, studije pa i crtice. Zato neću o tome da dužim već da podsetim samu sebe, za početak, a onda i ostale, da je nekada važno biti zahvalan. Zahvaljujući ovom pronalazaču, kako je sebe voleo da naziva, ili sanjaru, kako ga mi često zovemo, imamo ogroman broj pronalazaka, a sve zbog njegove ljubavi prema čovečanstvu. Lepo je da ga se setimo jednog običnog jesenjeg jutra bez naročitog povoda, onako, jer nas je usrećio.

Dobro jutro!

1

(Foto: sr.wikipedia.org)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu, 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (19. oktobar – Crtica)

piše: Vanja Savić

 
Poslednjih nekoliko nedelja sve učestaliji su dolasci „humanih“ ljudi na naša vrata. I ne bi bilo ništa čudno da se ne pozivaju svi na iste ljude koji su im dali odobrenje da idu od vrata do vrata, da nemaju izveštaje iz bolnice koji su kilometarski dugački. Uvek se radi o malom detetu, jedinčetu u majke, i rok za prikupljanje novca je uglavnom još nedelju do dve pa zato idu od vrata do vrata. Poslednji dolazak gospodina koji je zvonio na naša vrata je, moglo bi se reći, tragikomičan. Dobar dan, dobar dan, izvolite… ja sam taj i taj (nikad ne uspem da im čujem ime), pokazuje legitimaciju okačenu na jakni sa slikom, skupljam novac za devojcicu tu i tu, znate ona je moja komšinica i ima samo majku i potreban joj je novac za operaciju. Ima još nedelju dana ili će ishod biti, znate, da ne govorim, jer se nadam da neće. Otac ih je napustio, pa, pomozite koliko možete. Imam odobrenje iz opštine da mogu da skupljam novac, a i vaš predsednik kućnog saveta je dao saglasnost, pa eto. Već su dolazili u prethodnih nekoliko dana i priče su im se poklopile… kako ste rekli da se zove devojčica? Ponavlja čovek ime… Rekoh, pa pre neki dan je bio jedan gospodin i dali smo mu pare za istu devojčicu. Nemoguće. Samo ja idem i skupljam za nju. Niko ne ide u njeno ime, osim mene. Ako nećete da date pare, nemojte. Upisaću vaše ime i odneću u opštinu kad budem predavao spisak ko mi je sve dao novac, a ko nije hteo. Molim Vas Vaše ime, kaže on meni. Nije problem reći ću Vam svoje ime, a Vi meni kažite Vaše ime i ko Vas je iz opštine pustio da ovo radite. Zastade čovek, pomeri olovku i gleda me u oči… Ime Vam neće značiti, ne znate Vi ljude u opštini. Dobro, ne znam ja ljude u opštini, ali mogu da proverim. Dajte mi svoju ličnu kartu i ako je sve regularno daću Vam opet novac. Niste Vi policija da me legitimišete. Nije nam potrebna Vaša pomoć, ima drugih ljudi koji će dati. Okrenu se čovek i stepenicama ode. Valjda da što pre pobegne. I, da, u pravu je. Ima drugih ljudi koji će dati pare i bez da provere ko je došao na njihova vrata. A oni kojima je zaista potrebna pomoć biće odbijeni i neće im se verovati baš zbog ljudi koji koriste tuđu nesreću. Kako tome stati na put i šta uraditi kad nam neko pokuca na vrata sa pričom koja slama srce, da ostanemo hladni i provalimo da nas neko laže? Ja ne znam. Sem kad se poklopi da se izgovori isto ime, pa mi postane sumnjivo. Ovako, ili ću u njihovim očima ispadati naivna ili više ne otvaram vrata. Ni poštaru.

Dobro jutro.

1

(Foto: www.indoorcomfortmarketing.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (18. oktobar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Ne znam kako vama, ali meni je najlepše buđenje uz crnu kafu i kockicu crne čokolade. Dugo razvlačenje u krevetu, degustacija, savršen osećaj pod nepcima, ma milina jedna, naročito ako baš ne moram da radim nedeljom. Siguran sam da ovo sada prati i neki lekar koji u neverici koluta očima na sam pomen mog nezdravog započinjanja dana. Ali nije to jedina nevolja. Naime, turska kafa, u kombinaciji sa tamnom čokolodom povišenog procenta kakaoa predstavlja pravu bombu za izmene i poremećaje u mom ponašanju prema okolini. Nisam znao za taj slučaj dok to nisu objavili austrijski naučnici. E, sad znam pa ću dobro da razmislim pre nego što ubuduće bilo šta stavim u usta. Zašto? Zato što su naučnici sa Univerziteta u Insbruku ustanovili da osobe koje vole gorko naginju više od ostalih sadizmu, makijavelizumu i asocijalnom ponašanju. Takođe, naučnici tvrde i da su ljudi koji vole gorak ukus često narcisoidni i sebični. Dakle, ako je tako, onda sam ja baš divna osoba za druženje, saradnju ili zajednički život. Sklon sam da zbog ljubavi prema kafi, sebe izlažem opasnostima jer stalno tražim nova, dodatna uzbuđenja. Za razliku od mene, ljubazne osobe manje vole gorko. Jedino što me teši jeste da volim ja i slatko i slano i kiselo i ljuto. Volim slatko od trešanja, slanu pitu od zelja i pečenje, ljutu papriku somborku ili kiselo mleko, ali volim ipak i gorku kafu sa tamnom čokoladom. Uostalom, ako je ovo istraživanje i bilo usmereno da istraži naopake ličnosti i karaktere u Austriji, mislim da bi ga trebalo obaviti ponovo i u Srbiji. Ko zna šta bi ovde naučnici sve saznali i do kakvih bi otkrića stigli. Možda da kod nas svi jedu sve i svi su besni, ljuti, razočarani, samozaljubljivi, lažljivi, asocijalni i tome slično. Ali samo pod jednim uslovom. Da imaju šta da jedu.
Dobro jutro!

1(Foto: www.desktopwallpapers4.me, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (17. oktobar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Od ponedeljka na javnu raspravu ide novi Zakon o primanjima u javnom sektoru. Očekuje se da će se pred poslanicima, koji će ga verovatno i usvojiti, naći do kraja ove godine, a od početka sledeće i primenjivati. Zanimljivo je da će svi koji primaju platu iz budžeta Srbije biti raspoređeni u 60 platnih razreda, a neobično da će se za isti posao dobijati iste plate. To do sada nije bio slučaj. Ovo je samo ukratko prepričana vest objavljena u medijima, a koja, kad se malo istraže razlozi za donošenje novog zakona, predstavlja ohrabrenje za one koji nisu imali sreću da budu vozači u Narodnoj banci Srbije već, recimo u Ministarstvu finansija. Sećam se pre desetak godina da je čistačica u jednom javnom preduzeću imala duplo veću platu od novinara. To jeste bila nepravda, ali šta je bilo rešenje? Nismo svi mogli da budemo čistačice u državnim firmama dobro podmazanim dotacijama iz budžeta u koji smo svi uplaćivali poreze. Sigurno je da će ovo novo, kako ističu predlagači zakona, pravednije rešenje biti olakšanje za pola miliona zaposlenih u državnom sektoru, ali ako se uzme u obzir da će doći do otpuštanja viškova, stiče se utisak da će tek sada nastupiti jagma za radnim mestima u javnom sektoru. Neće se birati sredstva da se dođe do zaposlenja, koristiće se veze preko ujaka, stričeva i kumova, ali i stranaka koje će predstavljati prečicu za one koji umeju da se snađu. Neka je i metla, samo neka je državna a plata redovna. Da nam živi, živi rad uz nove platne razrede samo da ne bude da oni koji su imali manje i dalje imaju isto. Retki su oni koji su od zakona imali vajdu. Ali, hajde da prvo doživimo, preživimo, pa talasamo o zakonu. Još nije usvojen. Usput, biće izbora i to vrlo brzo. Samo da se zna. Javlja mi se.
Dobro jutro!
1
(Foto: profesionalnaastrologija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. oktobar – Crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Danas je Svetski dan hrane i posvećen je ukazivanju na potrebu da se zdravo hranimo. Zahvaljujući medijima, meni kroz glavu, na pomen zdrave hrane, prolaze kutije prerađenih žitarica, brokoli i… možda neko zrnevlje. I sve one reklame u kojima nam neko nudi proizvod koji je dobar za naše srce, kosti, kožu, kosu i još neke organe, koje sad ne bih pominjala. I svi su tu nasmejani, vitki, lepi, i, naravno, zdravi. Ono što je propagirano kao zdrava hrana ranije, pa dobro, sad možda i nije toliko zdrava. A ono što su govorili da nije zdravo, poput lepe, divne, domaće sušene slaninice, ipak je zdravo. Ili jaja. Ili sve ono što su ljudi nekada jeli… A šta onda nije zdravo? Ono što svi mi radimo – u prvu pekaru, pa nešto od testa. Ili neku čokoladicu, punu šećera, ili neki napitak, opet prepun šećera. I to jedemo u hodu ili za radnim stolom, jer – posao ne može da trpi.

E sad, trebalo bi, recimo, doručkovati kod kuće. Izgubili smo tu naviku. Trebalo bi na poslu imati neki restorančič, da se nešto normalno pojede. Ni toga baš nema. Ili spremiti od kuće, pa poneti. Za to smo malo lenji. I radimo, ostajemo na poslu duže od osam sati, gubimo vreme po prevozu, umorni smo za sve. Promenio se način života. Nema više porodičnih ručkova. Jede se ispred televizora ili računara. I čini se da je nemoguće promeniti nešto. A možda je i moguće. Možda bi novi trend trebalo da bude – hleba, masti i aleve paprike, sedneš na najbližu klupicu, gledaš u krošnje drveća i jedeš. Ono na čemu su odrasli tvoji babe i dede, prababe i pradede… I za tih nekoliko minuta prestaneš da misliš na posao, prevoz, platu… Uživaš u ukusu hrane. Nije revolucionarno, nije lepo upeglano u reklami, ali bi nam tako nešto možda prijalo. Jer nekad, pored tela, treba nahraniti i dušu.

Dobro jutro!
1

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar