Ustanak (12. oktobar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Razgradive kese 

„Gospođo!“, vičem ja juče, vraćajući se sa pijace. U ruci mi margarin, koji je ispao gospođi ispred mene, iz kese. Ona se okreće, sva zgranuta, i shvata da samo što i limuni nisu ispali.

„Jao, pa kako ovo.. ja mora da sam sejala stvari po ulici“, kuka ona. Na sreću, na putu nema ništa. Pokazuje mi kesu sa velikom rupom. Da, dešava se to, na sreću ovoga puta bez većih posledica.

Ipak, to me vraća par dana unazad, kada sam kasno noću svratio do jednog velikog trgovinskog lanca i zatekao na kasi prodavačicu koja je – cepala ručke na kesama! Prizor je malo bizaran, ali ima objašnjenje. Naime, kese su imale tako slabo urađene ručke, da su same pucale dok su ih mušterije punile kupljenim artiklima. Stoga je prodavačica svhatila da je bolje da mušterije dobiju kese koje su funkcionalne, pre svega, pa im je zato sama cepala ručice, i vezivala u dupli čvor. Na sreću nije bilo gužve, pa ovakav tretman nije izazvao veću gužvu.

Iskreno, ne znam da li su ove kese biorazgradive, ali su svakako neplanirano „razgradive“.

Naravoučenije: Ako ne želite da se igrate Ivice i Marice, nosite – ceger! Manje zagađuje čovekovu okolinu, a i izdržljiviji je, na duže staze od plastičnih kesa.

13

(Foto: Vizioshop, ilustracija)

Advertisements
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Daljinsko pravljenje dece – Pešaci za kuglanje – Pipanje sokola

(KVAKA 202utorak, 11. oktobar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Izneti su podaci da nas je za 7 godina – uz sve ostale – napustilo i 30 000 visokoobrazovanih mladih ljudi. Nije tajna da većina mladih želi trajno da ode iz Srbije; pa čak i 75 odsto roditelja tvrdi da budućnost svoje dece vidi u inostranstvu…

Kad je već tako, zbog velikih transportnih troškova, kompletnu proizvodnju naše dece trebalo bi prebaciti u inostranstvo… a mi bismo – k’o indijski programeri – od kuće slali nacrte…

***

Kad čujete horor vest da je u centru Beograda alkoholisani vozač projurio na crveno svetlo, oborio pešaka, pokušao da pobegne, nije imao vozačku dozvolu, auto nije bio registrovan…

Pitate se onda pa da li je ovde išta bilo kako treba?… Ama baš ništa, osim činjenice da je nesrećni pešak pre toga bio potpuno zdrav…

***

U Podgorici komunalci naplaćuju 100 evra kazne onima koji na spomeniku Njegošu sednu u krilo bronzanom Vladiki da naprave selfi…

Očito da Beograd nema zgodnu spomeničku figuru – pa ni priliku da lako zaradi 100 evra – čim nemamo poplavu takvih selfija… Jedino možemo da žalimo što je Pobedniku nisu dali da ostane na Terazijama, u pešačkoj visini, nego su ga okačili na onaj stub na Kalemegdanu…

Kasa bi nam bila punija, i bilo bi mnogo selfija na kojima veseli modeli – stojeći uz noge ratniku – dižu ruke, simbolično nastojeći da pipnu sokola.

2

(Foto: Pinterest, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkom u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (11. oktobar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

UPARENA CRTICA

Ne, neće biti reči o parama, ako ste na to pomislili. Njih nema, pa nema. Biće reči o uparenim rečima. Pa, s tim u vezi, da li ste primetili da dve reči često idu zajedno – „kriza“ i „izobičajilo se“? Iako ne liče mnogo jedna na drugu, a i iako naizgled nemaju mnogo veze, sve češće idu ruku pod ruku. Ako se i ne pomenu, ono što označavaju odlično se dopunjava. Postale su neodoljive, a i neumoljive. Na primer, često kažemo: Dok nije bilo krize, u goste smo donosili cveće i bombonjere. Sad se to izobičajilo…“ Ili: „Pre ove krize češće smo putovali na more, a zimi na planinu… Ali, sada su i godišnji odmori kraći, manje se putuje, izobičajilo se…“. A čuje se i ono: „Lepo oblačenje za pozorište sasvim se izobičajilo“.

Ono, kad čovek razmisli, tako i jeste, dobro je pomiriti se sa realnošću i ne žaliti se. Dobro je slegnuti ramenima. Jer, nije da nemamo važnijih problema od odlaska u pozorište u svečanoj odeći, ili donošenja buketa cveća na vrata. Važno je imati dobru nameru a ona će se već nečim izraziti. Uostalom, mnoge stvari zaista i jesu nepotrebne i dekadentne. Ali jedno je sigurno. Mnogo toga polako izlazi iz mode i „izobičaji se“. Verovatno je mnogo više toga nego što želimo. Jer, najveći deo onog što se izobičajilo vezuje se za kulturu. A nje je sve manje. Samo da je sasvim ne zaboravimo!

Dobro jutro.

1

(Foto: thesocietypages.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (10. oktobar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Po(s)niženje

Ako nešto volimo, to je da, od kada smo je prvi put čuli, koristimo frazu „prava potrošača“. Krše se, ističu, poziva se na njih. Ona su zakonsko kvačilo na alavost trgovaca. Mada, znaju i oni kako da mic po mic, menjaju pravila igre ili ih prosto zanemare. Pa ako arbitar ne primeti, nikom ništa. Na primer, u nedavnoj kupovini u kojoj sam, kao i obično, trenirala oči da tragaju za natpisom cene druge boje, jer to znači da je proizvod „na akciji“, odnosno snižen. Međutim, ova „akcija“ bila je prilično neambiciozna sa trgovčeve strane – proizvod je snižen za čitavu jednu paru! Stara cena bila je 352 dinara, a nova, 351,99 dinara! Prvo pravilo, trgovci, ako nećete da budete provaljeni, nemojte tako krupno isticati i staru cenu.

Ovo naravno nije ni prvi, a verovatno ni poslednji put u kom ćemo uvideti povremeni apsurd ekonomije, kada se u nju uplete nekoliko ljudskih faktora, a najvidljiviji je – lakomost.

Kao u basnama koje smo učili kao klinci, uvek je neka životinja ispadala takva, lakoma. Pas je hteo parče mesa iz odraza u vodi, posegnuo za njim, ispalo mu ovo njegovo, i ostao je bez ičega. Medved je hteo brže-bolje da mazne „besplatan“ med, pa ga izujedale pčele. To je lakomost, a kao osobinu je imamo i mi kupci, a i trgovci. Gramzivi da nam izvuku i tu jednu paru, predstaviće je kao veoma vrednu kada je u pitanju njihovo odstupanje od stare cene, a nama na kasi očekivano zaokružiti iznos, jer, zaboga, para kao deo dinara, više se ne kuje.

A mi, kupci, jurimo ekitete sa cenom druge boje, misleći da ćemo tako uštedeti i onda kada kupimo malo više, jer, aman, bilo je na sniženju! A spisak za radnju imao tek nekoliko stavki. Svejedno, neće da se baci. A svaka treća jabuka, bude bačena, neiskorištena, nepojedena. Ne mora to tako, zar ne?

Dobro jutro!

1

(Foto: newcreeations.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (7. oktobar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Ko još čita help?
Mi Srbi smo, opšte poznata stvar, najpametniji na svetu. Ne zna se ni broja primera za ovo, a ono što meni prvo pada na pamet – poučen ličnim iskustvom, su tzv. help fajlovi ili, narodski rečeno, uputstva! Nije bitno za šta su namenjena ta uputstva. Bitno je da većina sveta kojeg poznajem ima poriv da sam otkrije kako nešto radi, nestrpljiv da što pre to nešto počne da koristi.

Naravno, ni ja nisam imun na tu srpsku boljku, pa mi je tako pre izvesnog vremena palo na pamet da napravim folder (iliti „faciklu“) na ekranu svog mobilnog telefona. Radio sam ja to davno, ništa teško, ali kada sam sada pokušao – jednostavno ne ide. I to ne samo da ne ide, nego nemam predstavu šta treba da uradim pa da dobijem ono što sam zamislio – zaseban deo sa nekoliko programa koje ne koristim baš često, a nije da mi neće trebati.

Na kraju sam poklekao i shvatio da će sve drastično biti ubrzano ako potražim odgovor od nekog… bolje informisanog!

Bilo je potrebno samo minut i po da saznam da na novijim mobilnim telefonima više nije sistem kao na starima – tada ste imali komandu koja je radila pravljenje foldera, a sada je dovoljno prevući jednu ikonu programa na drugi i tako će se napraviti toliko željena „fascikla“. Moram da priznam – prilično jednostavno i efektno. I, zabrinjavajuće – kako to da meni nije palo na pamet da baš to treba da se uradi!

Naravno – u pitanju je svetska zavera protiv tako pametnih ljudi kao što smo mi, koji ne čitamo uputstva, ne tražimo pomoć i savete od drugih! Da nam stavljaju tako jednostavne zadatke koji se ne razrešavaju udaranjem objekta koji neće da radi onako kako smo mi zamislili, ili dugotrajnim besmislenim zurenjem u isti uz čuvenu kletvu: „Proradi već jednom, crk’o dabogda!“

1

(Foto: copy9blog.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Iskušenje izazova – Vilama protiv šlajferice

(KVAKA 202četvrtak, 6. oktobar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Govoreći o braku, Papa Franja kaže da ako nečastivi stavi pred muškarca ženu lepšu od njegove; ili obrnuto, pred ženu muškarca zgodnijeg od supruga – treba potražiti pomoć…

Jeste tako lakše, ali pravi sportista želi da se lično rve s đavolom, jer više uživa u borbi nego što misli na rezultat… Kako bi to rekli teniseri…

***

Kada objave da se u nekom kafiću pucalo, odmah pomislite na momke iz opasnog miljea koji žive od nečasnih poslova…

I zato vest da je u jednom kruševačkom lokalu mladić napao posetioce motornom testerom – može samo da ohrabri: jer pokazuje da se struktura gostiju menja nabolje…

Ali tek kad čujemo da se u „fensi“ kafiću mladi farmer vilama branio od parketara – koji ga je zbog devojke napao šlajfericom – znaćemo da je među mladima postignuta puna zaposlenost…

55

(Foto: quotesgram.com, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje utorkom i četvrtkom u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Svaštara“)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (6. oktobar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

Hajde da zamislimo da je ponedeljak, 6. oktobar 2036. godine. Dom zdravlja negde u Srbiji. Ulazna vrata doma zdravlja otvaraju se uz pomoć nove, 10. put ispravljene elektronske zdravstvene knjižice, i to samo ukoliko tog dana imate zakazan pregled. Sistem se prekjuče zaglavio, pričala vam komšinica, i kaže, gledala u Dnevniku, nisu dva sata mogli ni da uđu, ni da izađu, dok nije došao neko iz održavanja softverskog sistema firme čija je „prijava za tender jedina bila validna“. Odahnuli ste što možete da uđete, ili možda samo puhćete jer vam je teško da vučete torbu punu lekarske dokumentacije? To je fora sa tim najnovijim elektronskim zdravstvenim karticama – može da se unese sada i JMBG i broj kartona, ali softver nekad pomeša šta je šta, ali nema veze, znate i jedno i drugo napamet, mada, treba vam dokaz na uvid. Kartoteke više čak i nisu u domovima zdravlja, jer je poverenik za zaštitu podataka o ličnosti preporučio da ih građani ipak nose kući; previše puta je bilo hakerskih upada u softver, a i sestre su rekle da sami moramo sve da upisujemo, oni su „eko-frendli“, ne koriste više papir, ni hemijske olovke – diktiraju, pa šta uhvatiš, uhvatiš. Zapravo, dom zdravlja je sada poprilično praznjikav, osim što sa ogromnog LCD televizora bruje reklame za razne lekove i povremeno prođe zamišljeni pacijent, uzalud tražeći hemijsku olovku da upiše sve što mu je lekar rekao. Penzioneri čak i uživaju, u prevozu razmenjuju lekarska štiva, radije nego „Politiku“. Tek povremeno poneki čovek srednjih godina sebi u bradu opsuje što se pre 20 godina neko dosetio da napravi te male plastikanere umesto knjižica, a onda okrene stranu br. 179 u svom kartonu, gde piše da ne sme da se nervira.
Eto, zamislili smo. Svoj primerak ove današnje falične elektronske knjižice još čekam, a jedino što me raduje je što će biti taman (pretpostavljam!) za u pregradu u novčanik. Pa i ako izgubim ceo, da budem kao ponovo rođena! Znam ko sam, imam onaj trajni izvod iz matične knjige rođenih, što su dosta godina nakon što sam se rodila, rešili da uvedu. Nije „eko-frendli“, jedino.
Dobro jutro!

1

(Foto: www.ozon.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar