Ustanak (5. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Teško je na mrazu svakom živom stvoru koji mora da bude napolju. Video sam goluba koji je kljucao po ledu pokušavajući da stigne do vode i utoli žeđ. Mačka, pretpostavljam nekada nečija, persijska, vukla se raskvašenom trotoaru šunjajući se ka golubu. Verujem da je bila gladna. U nameri da se dočepa svežeg obroka, isprečila joj se nekada nečiji ljubimac, a danas lutalica, jedna ogromna doga. Lajući je uplašila goluba koji je letom uvis sačuvao svoj kakav-takav život. Rasni kućni ljubimci, nekadašnji rođendanski pokloni razmaženoj deci, lutaju sada izbačeni iz domova beogradskim ulicama i naseljima u potrazi za hranom i vodom. To je naš, ljudski, greh da ih olako odbacimo i prepustimo uličarskoj sudbini. A šta uraditi i kako pomoći ljudima koji su nekada imali dom i porodicu, a sada besciljno lutaju ulicama? I oni su nekada bili nečiji, pa se život poigrao i dodelio im zlu sudbinu da ostavljeni od svih lutaju bez igde ičega. Mala je uteha da postoji prihvatilšte na Voždovcu. Iako nadležni tvrde da nikoga ne vraćaju na studen, kapacitet ipak nije dovoljan da udomi sve bez krova nad glavom. U trpezarijama Prihvatilišta za nezbrinuta lica ipak mogu da dobiju kakav-takav obrok i okupaju se. Za svakoga se pronađe kakav-takav ležaj. Ali to nije dovoljno. Treba nam još takvih ustanova ali i ideja kako trajno pomoći ovim ljudima. Nije sve u tanjiru čorbe i jogi dušeku. Za ove nesrećnike je briga društva i trajno zbrinjavanje jedino rešenje. Tako smo ih se lako odrekli. Gde nam se izgubila solidarnost i čovekoljublje? Osim što jadikujemo nad tužnom sudbinom napuštenih životinja, svakog dana kada na ulici ugledamo ove ljude treba da uputimo pitanje sebi samima: a šta bi bilo da sam ja na tvom mestu? Odgovor na to pitanje, kako god glasio, doneće i ideju kako da pomognemo, da se za početak ne posmrzavaju gladni, žedni i iscrpljeni, a posle im obezbedimo da, ako je to moguće, od svog rada žive dostojanstveno u vlastitom domu.

Dobro jutro!

1

(Foto: obrag.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (4. januar – Crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

 

Kukali smo da nema snega. Počeo je da pada stidljivo, u subotu veče. Pahuljice, one prve, zatekle su me u uobičajenoj šetnji. Nije to ništa ozbiljno, pomislio sam. Smatrao sam to sporadičnim incidentom koji samo pokušava da nam donekle dočara vreme u kojem živimo. Mislim na metorologiju, sneg sa politikom nema veze. A u stvari možda i ima? Došavši kući, primetio sam da sneg polako postaje sve ozbiljniji, a cikotanje po društvenim mrežama i smajlići ušuškanih obožavalaca zimskih radosti sve intenzivniji. Radost zbog prvih pahulja nisu osetili oni koji su dužni da naše saobraćajnice čiste i održavaju u prohodnom stanju. Znali su po prognozi, da će ovo biti suv i uporan sneg, s kojim nije lako izaći na kraj uprkos savremenoj mehanizaciji i brojnom ljudstvu. Vetar je saveznički pomagao snegu da nas opet iznenadi u januaru. Iako je bilo najava da su sve službe spremne sve se to nekako samo od sebe demantovalo u funkcionisanju života. Osetili su to putnici gradskog prevoza jer su autobusi išli sporo, a ponegde su vozači i odustajali od dalje vožnje na uzbrdicama koje nisu mogli da pređu a da ne ugroze živote. Pucale su vodovodne cevi, pucali osigurači od prekomerne potrošnje struje, radijatori su uglavnom funkcionisali ali čišćenje ulica ne baš, bar dok su trajale padavine. Putari su pokušavali su da rade svoj posao, ali bez velikog uspeha jer su nam glavne saobraćajnice ostale takoreći u istom stanju kao da ih nisu ni čistili. Oko zgrada je bilo belo, idilično, a oni što su pozdravljali dolazak snega pa makar i posle Nove godine, nisu primećeni sa lopatama, metlama ili bilo kakvim drugim rekvizitima za uklanjanje snega. Mi, građani, osim što se radujemo snegu, i veselo ga posmatramo iz tople sobe, kroz prozor, imamo obavezu i da isti očistimo. Sve je to precizirano u aktima koji se tiču naših građanskih dužnosti. Najlakše je držati se računara i tu beskrajno kritikovati javne službe kako ne rade svoj posao. U redu je da kritikujemo ali hajde da svako od kritičara uradi nešto za sebe ili svoje komšije, onda neka to fotografiše i pokaže na mrežama kako je moguće biti odgovoran. Možda iz takvih iskustava nešto nauče i naše službe uvek spremne za sneg u januaru, ali tek kad prestane da pada.

Dobro jutro!

“I came across the snowman whilst walking in Hollow Ponds during the snows of February.”, Andy McQueen

(Foto: karenbarclay.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (3. januar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

Četvoronožni šverceri

Prve januarske večeri, nove 2016. godine, idem ka gradu i taman što smo prešli Brankov most, autobus staje na stanici. Vrata se otvaraju i prvi koji ulazi je crna kuca koja bi po gabaritima mogla da prođe i kao jedno lepo utovljeno prasence.

Naravno, odmah postaje atrakcija, svi je gledaju, a ona se sklupčava pored jedne stolice i uživa u toplini autobusa i činjenici da nema vetra. Nema, pametno kuče, komentariše neko od putnika.

Sasvim drugačija slika od one koju su mediji preneli par dana pre nove godine, kada je iz autobusa izbačena slepa žena koja je ušla sa psom-vodičem. Iako je još u septembru stupio na snagu zakon o psima koji pomažu slepim osobama. Što je najtragičnije, sami putnici su negodovali kada je izbio spor između vozača i žene s psom, zahtevajući da ona izađe iz vozila jer im se žuri.

Naravno, ima i drugačijih primera. Početkom decembra je vozač na liniji 101 stavio kod sebe u kabinu štene koje je lutalo samo ulicom. I tako pokazao da ima onih kojima prisustvo četvoronožaca u autubusu ne smeta.

Pogotovu onih koji se lepo ponašaju. Bar to, ako već ne kucaju kartu. Nismo sigurni da li bi im kontrola progledala kroz prste, pardon… šape.

1

(Foto: 7-themes.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Da li ste primetili da se u poslednje vreme na autobuskim stajalištima u centru grada mogu videti različite reklamne poruke? To je u redu, verovatno se na taj način GSP snalazi da nadoknadi gubitke zbog smanjenog broja plaćenih karata. Međutim, ono što nije u redu, jeste to što na tim istim stajalištima nema vidno okačenih pravila ponašanja putnika u vozilu. Umesto što glasno telefoniramo, ne ustajemo starijima, guramo se, galamimo i svađamo se noseći glomazne torbe i saksije, trebalo bi da pre nego li kupimo kartu u uđemo u autobus razmislimo da li se razlikujemo od onih koji nam smetaju. Na tim ljudima je da suočeni sa našim finim, kultivisanim ponašanjem, menjaju vlastito bez prinude i straha od visokih kazni. Izgleda da će i nova zakonska regulativa uskoro promeniti mnogo toga kad je u pitanju stanovanje, javni i kućni red, život uopšte. Imaćemo obavezu da brinemo o svojim stambenim objektima, da budemo civilizovani, i da svojim bahatim ponašanjem zauvek kažemo zbogom. Neće to moći preko noći da se promeni, ali država zna za to kako ubrzati promene. Kažnjavaj i ne nagrađuj. Nismo mi toliko fini da poštujemo ono što nam vlast naloži, nego će nas u red opet dovesti zaprećene visoke novčane kazne. Sve dok se ne promenimo u glavi, ništa od toga da smo s jedne strane građani a sa druge nepismenje seljačine iz Prćilovice. A do tada kao do Soluna, trebaće nam bar tri somuna ali bez deset sa lukom pride. Dobro jutro!

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (2. januar – Crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

Pa, kad pre stiže i drugi dan Nove godine? Taman smo se zahuktali da je čekamo, kad ona, Nova godina, dođe i prođe pored nas. Nije se ni osvrnula na našu novu garderobu i obuću koju smo po autlet cenama kupili u tržnom centru. Bilo joj je svejedno što je prase hrskavo i zlatno, a ruska salata šarena i preukusna. Nije joj bilo stalo ni do toga da smo dovukli sve što se moglo platiti karticama ili čekovima. Takođe, ravnodušno je ignorisala naše đuskanje i prangijanje u znak radosti što nam dolazi. Bila, prošla pa o’šla, i sada možemo samo da čekamo onu „našu“ još jednu za dvanaest dana. A šta ćemo sa njom uopšte? Trebalo bi se tu pokazati. Kasno nam padaju na pamet reči „kad nemaš onda ne štedi, kad imaš, ostavi ako zatreba“. Uostalom, problemi sa parama se kod nas rešavaju odlaskom kod bake ili tetke, ponajbolje majke, uz mnogo lažnih osmeha, tuge, sete i melanholije na licu. A šta sa onima koji nemaju ovakvu  izlaznu strategiju? Ništa. Dogodine pametnije sa potrošačkom groznicom. A šta ako plata okasni, a stignu računi? Ništa, odložićemo plaćanje do daljega. Ako, i kada, bude legla uplata, prvo ćemo na karticu uplatiti iznos rate za tekući mesec, pa ćemo te iste pare sutradan ponovo povući sa računa i tako do narednog meseca. Da li to znači da ćemo odložiti bankrot ili samo nastaviti ono što godinama živimo – presipamo iz šupljeg u prazno? Da li je tome kriva Nova godina? Mislim da jeste, jer da nje nije bilo ništa od navedenog ne bi bilo.  A sve to samo zbog toga što je neko negde nekada smislio da se za Novu godinu rasipa na sve strane. Da, ali tamo gde ima šta da se rasipa. Kod nas, gde se stalno osipa u svakom smislu, Novu godinu bi valjalo optužiti za podsticanje na bankrot. Samo se još uvek traže tužioci i sudije koji bi dokazali krivicu i doneli pravednu presudu optuženoj. Nas radi, valjalo bi je ukinuti ili zabraniti pa bila ona srpska, kineska, ili čija god već.
Dobro jutro!

1

(Foto: boxofchocolatesblog.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (1. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Nije petak baš neki dan za početak godine. To je dan kada se radujemo suboti i nedelji, jer ćemo u ta dva dana sve zaostale poslove završiti. A nikad ne završimo. Nije mi želja da se kao petku, radujemo novoj godini, a da na kraju iste svedemo bilans kojim nećemo biti zadovoljni. Lično, prošla godina mi je bila prilično ćudljiva, nepredvidiva, zlobna, nekako džangrizava od prvog dana. Jedva sam čekao da se završi i ode nepovratno.  Ali, shvatio sam da je najbolje za mene da je tokom prošle vesele noći lepo zaboravim, i pomislim da se to dešava svima oko mene. Svako od nas ima razloga da staru godinu kudi, a novu hvališe. Evo, već svi javljaju da je širom Srbije bilo veselo u domovima ali i na trgovima. Ljudi su se okupili, pojeli, popili, izljubili se u ponoć, i to je to. Malo đuskanja uz vruću rakijicu, (uh kako joj samo tepam po zimi), bilo je odlično da se kalorije skinu a duša olakša od težine tereta koji nam je stara godina natovarila. Čekamo da vidimo šta će biti, veliki planovi su pred nama, podvlači se crvenom i plavom bojom šta treba istaći i na šta treba „baciti“ akcenat. Naslušaćemo se svega, to je sigurno, imamo toliko pozornica u Srbiji sa kojih vešti ili manje vešti glumci izbacuju nešto smešno. Oni nemaju problem da izreknu glupost, a radni narod će to i dalje pratiti netremice, nesvestan stvarnosti koja neće bit ružičasta kao u novogodišnjoj noći. Tek, neka smo živi i zdravi, neka svako uradi koliko može, zaradi koliko mu treba, obraduje se sitnici, a velike poslove i velika dela ostavi onima koji to mogu i hoće da čine. Zdravlje je najvažnije, oblačite se slojevito, uzimajte supe i čorbe, čuvajte se u gradskom prevozu od prehlada i virusa, mokar peškir prebacite preko vrata i flašicu sa vodom obavezno nosite sa sobom. Dobra knjiga, takođe dolazi u obzir, da odmorite glavu i nahranite duh. Radio se podrazumeva. Neka to i u ovoj godini bude Beograd 202.

Srećna Nova godina!

1(Foto: palackovci.blogspot.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (27. decembar – Crtica)

piše: Vanja Savić

 

Skoro je na televiziji bila emisija sa temom usvajanje i hraniteljstvo, a posle nekoliko dana i priča o samohranim roditeljima. Osetljive teme u svakom smislu i jako je teško bilo šta reći i ostati ravnodušan. Uvek sam za to da se dete koje je napušteno i samo, nađe u domu porodice koja voli decu, ima mogućnosti da uz pregršt ljubavi, pruži tom nejakom stvorenju ono što mu je potrebno za normalan i zdrav život. Šta mi je zasmetalo? Činjenica je da se roditeljima oduzimaju deca jer su ostali bez posla pa nisu u mogućnosti da se staraju o njima. Nisu oni dali otkaz. Ne, oni su višak i nemaju mogućnost da se zaposle. Tu privilegiju imaju rođaci, poznanici, prijatelji onih koji o tome odlučuju. Da li ima ljubavi više u hraniteljskom ili u roditeljskom domu? Tok razgovora između gošće i voditeljke je tekao u pravcu novčanih primanja. Za svako dete koje je u hraniteljstkoj porodici, država odvaja određeni iznos novca koji se mora potrošiti na to dete, a iznosi više od minimalca koji mnogi primaju, i povrh toga nagradu, ili zaradu, hranitelju. To dete dok je kod roditelja, nema pravo na dečji dodatak, roditelji nemaju mogućnost da se zaposle, a nakon toga ima se za to isto dete kada se nađe u tuđem domu i čak se za hranitelja obezbedi plata. Logika? Ne postoji. Da ne shvatite pogrešno. Bilo koji vid nasilja, zbog kog dete mora da napusti dom u kom su mu roditelji, podržavam i nikada neću biti protiv da se to isto dete smesti na sigurno, ma gde ta sigurnost bila. Ali saznanje da se deca oduzimaju roditeljima ili samohranim roditeljima, jer iz nekog razloga trenutno nisu u mogućnosti da deci pruže sve što im je neophodno, me u najmanju ruku zabrinjava. U jednom trenuntku, gošća je rekla da je to lep način zarade. Iznos koji su spominjale, kada bi podelili na tri porodice i ostavili decu kod svojih roditelja, bilo bi mnogo više osmeha na licu dece. Dajte nam mogućnost da radimo i zaradimo, neće biti potrebe za polovinom dece koja čekaju na hraniteljsku porodicu. Postoje mnoge porodice koje imaju i posao, novac, ime, decu, a ja im ne bih dala ni orah da mi čuvaju. Probajte takvoj porodici da dođete na prag i kažete da tom detetu treba ljubav, toplina, pažnja i predajte ga drugoj porodici na čuvanje. Nešto ja tu ne shvatam baš najbolje, a vi?
Dobro jutro.

1(Foto: www.pinterest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar