Ustanak (30. septembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Popodnevne sate većina zaposlenih koristi da obavi osnovnu kupovinu namirnica. Posle radnog dana, a nakon izlaska iz prepunog autobusa, izmrcvaren i isceđen ulazim pravo u jedan minimarket. Dok užurbano uzimam korpu, brzinom munje se preslišavam šta mi treba. Prvo da ne zaboravim hleb, mleko i jogurt. Onda nešto na odeljku za povrće, meso i sireve jer treba obezbediti domaćici materijal za sutrašnji ručak. Dok nervozno bacam sve neophodno u korpu, primećujem bračni par u zlatnim godinama. Drže se za ruke, šetaju, smeju se, gledaju rafove, uzimaju neke artikle, zagledaju ih, i odmah vraćaju nazad veselo komentarišući kako je to skupo, a usput ga je moguće napraviti kod kuće. Ne mogu da verujem odakle im taj mir i spokoj iako im se u korpi nalazi samo veza zeleni i kesa mleka. Zavidim im, čini mi se, što su tako mirni, spokojni i vedri uprkos svemu. Nekako se desilo da su stali u red za plaćanje nekoliko mesta ispred mene. Mladić i devojka iza njih se nešto prepiru. Ne prisluškujem, ali čujem da mu ona prebacuje što se sinoć previše intimizirao sa nekom Jasnom. U tom trenutku bakica plaća račun, a dekica se hvata za grudi, posrće i pada. Šokiran sam, stojim kao ukopan. Uvek se ušeprtljam kad se desi nešto neočekivano i strašno. Za to vreme pribrano, mladić pritrčava, podiže dekicu, drži ga na nogama dok devojka usplahireno zove Hitnu pomoć. Kasirka pritrčava, odnekud se stvorila kocka šećera i hladna voda. Bakica, očiju koje se cakle, pridržava čoveka svog života i uporno ponavlja: „Diši duboko, diši duboko, diši duboko„. Dekica je prestravljen onim što ga je snašlo gleda razgoračeno i pokušava da se dočepa dragocenog daha. Pojavljuje se Hitna pomoć. Mladić i dalje čvrsto drži dedicu i pomaže tehničaru da ga odvedu do kombija. Bakica poskakujući trči za njima. Dovikuje da mu je verovatno zlo zbog kiše. Ne slušaju je, devojka trči za svojim budućim čovekom života dok pomaže bakici da svog voljenog isprati do lekara. Iza njih ostaju dve pune korpe i jedna kesa, a nama koji smo sleđeno čekali rasplet ove situacije, lekcija o ljubavi, iskrenoj i trajnoj – do kraja života. Treba li reći da je to nešto najvrednije što smo tog dana kupili u prodavnici? Besplatno, a dragoceno. Dobro jutro!

365050.TIF

Foto: katarinavelika.wordpress.com, ilustracija

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Fatalno zdravlje, ko plaća alimentaciju i mečku na listu

(KVAKA 202utorak, 29. septembar 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

Prema jednoj analizi javnog zdravlja, u prošloj godini najveći broj pregleda obavljen je kod kardiologa, dok psihijatre jedva ko i da posećuje…

Nema tu mnogo mudrovanja, jer ljudi instinktivno osećaju da bi u našim uslovima kombinacija zdrav mozak i slabo srce mogla da bude fatalna…

***

Čuvena firma za proizvodnju prezervativa obavestila je Agenciju za lekove da su se na tržištu pojavili falsifikati njihovog proizvoda…

Nema drugog saveta, nego ono klasično: raspitajte se kod vašeg farmaceuta ili lekara da li za neplaniranu prinovu alimentaciju treba tražiti od Saveta potrošača ili ministra Ljajića…

***

Biće da se približavaju redovni vanredni izbori, a pošto se mi žalimo da je uvek isto, možda bismo neke ideje mogli preuzeti od drugih…

Na primer, na lokalnim izborima u Rusiji, na biralištu u Sankt Peterburgu pojavio se i medved… doduše pitom i u pratnji vlasnika… Opet, za federalne izbore u Kanadi, nezavisni kandidat Vajat Skot u svom videu laserskim zrakom iz očiju tamani zle robote…

Dakle, fine ideje koje bi trebalo malo pilagoditi našim prilikama: recimo, da birači laserski obaraju kandidate, a mečka da bude na izbornoj listi…

Lovers heart cardiogram

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“)

 

(Foto: labs.blogs.com, ilustracija)

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (29. septembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Kišna crtica

Ima samo jedna stvar koja je gora od hladnog, kišnog dana. To je hladno, kišno veče. Nakon vrelih perioda u septembru, čak isuviše vrelih za mesec u kome dolazi jesen, došli su hladni dani, a promena deluje drastično.

Kada je ceo dan kišan i svež, setim se onih knjižica „Za kišni dan“. Obično su sastavljene od motivacionih poruka i ilustrovane prigodnim sličicama. Takve poruke nekad umeju da deluju toliko patetično, da vam u kombinaciji sa vremenskim prilikama samo bude gore i poželite nešto sasvim drugo… a to drugo ponekad mogu da predstavljaju „demotivišuće“ poruke. One, u stvari, mnogo iskrenije i bolje mogu da oslikaju kako se osećamo u ovim prilikama, naročito ako smo usamljeni. Kako reče čovek koji se na Tviteru potpisuje kao Preduhitrivač – prošlo veče je bilo odlično za raskidanje u ćaletovim kolima. Ili: „veče me podseća na pretpostavke o tome kako je to biti na straži kada služiš vojni rok“; „veče me podseća na ono kad sam bežao iz Šošenka“ ; „ovo vreme je idealno za da stojiš u ulazu i razmisljaš zašto si, dođavola, rekao da hoćeš na piće.“

Ima još mnogo toga demotivišućeg za šta su večeri kao sinoćne, prosto, stvorene. Ali, srećom, jutro je pametnije od večeri.

Dobro jutro!

1

(Foto: fineartamerica.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (28. septembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Protekle sedmice najviše nas je zabrinulo zatvaranje granice sa Hrvatskom i zebnja da nas to vraća u devedesete. Mnogi su bili skloni da neobjašnjivu odluku premijera susedne države da zbog problema u vezi sa migrantima kazni srpske građane i firme čak i one sa hrvatskim kapitalom definišu kao neočekivanu i suludu. Umešala se i Evropa i znamo kako se sve završilo. Niko ništa nije rekao, ništa nije učinio protiv „barbara“ iz Srbije ali je, za svaki slučaj, a sve u cilju podizanja rejtinga pred zbunjenim hrvatskim biračima njihov premijer obećao da će uskoro hermetički zatvoriti granicu sa „problematičnim susjedom“. Dok senka hrvatsko-srpskih tenzija i dalje zaklanja normalnu komunikaciju, dotle se i u srpskoj javnosti dešava nešto što nije u skladu sa težnjama da se napokon nešto pokrene sa mrtve tačke. Polako se, korak po korak, ipak nešto pomera, doduše milimetarski i još uvek neprimetno za običan svet. Rizikujem da me udavi „Beograd na vodi“ posle ličnog utiska da je to ipak nešto više od pukog građenja još jednog tržnog centra u glavnom gradu, a koji će korist doneti samo vladajućoj stranci. Tako tvrde predstavnici naše opozicije koji su krenuli da početak radova na obali zaustave protestima koje su kordoni policije sprečili da zaustave svečanu ceremoniju. Premijer je sa predstavnikom investitora ubeđivao prisutne da je to početak uređenja prostora koji je sedamdeset godina bio zapuštena rupa grada, da će to pokrenuti razvoj i samim tim obezbediti dugoročnu korist građanima Srbije. Pomenuo je preko dvadeset hiljada novih radnih mesta, što ohrabruje, ali u isto vreme predstavlja samo kap u moru nezaposlenosti. Treba nam bar dvadeset Beograda na vodi da bi se na radna mesta vratili svi koji su ih izgubili od vremena kada je demokratija zakucala na naša vrata. Uvek sam na strani slabijih, ovoga puta opozicije, ali me malo golica ker u stomaku kad se samo setim kako je bilo kad su oni bili vlast. I tada su nicali preko noći šoping centri, fabrike su se zatvarale, građevinarstvo rušilo, radnici postajali nezaposleni, a agencije za sve i svašta nicale kao pečurke posle kiše. Rekoh, u nadi da me poplava „neudavljenog“ Beograda neće progutati novim Potemkinovim selom, dajem sebi slobodu da još jednom stpljivo sačekam da vidim šta će se dešavati oko celog projekta. Uostalom, premijer reče da ćemo kao građani imati pravo da gledamo kako radovi napreduju. Gledaćemo, i čekati prvu krivinu koju ćemo ispraviti na predstojećim izborima. Pa Vi sad, premijeru, vidite šta ćete. Dobro jutro.

1

(Foto: ekonomskevesti.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (20. septembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Parada ponosa će biti održana u Beogradu. MUP je odobrio. Parada će krenuti iz Nemanjine ulice ispred Vlade Srbije i završiti na platou ispred Skupštine grada. S obrzirom na to da će u njoj učestvovati i predstavnici politike i kulture, očekuje se da sve bude okončano bez razbijenih glava, polupanih izloga ili nečeg goreg ne daj Bože. Dok se u Beogradu bude polemisalo o ovom događaju, na nekim drugim mestima u Srbiji i ova nedelja će proteći u znaku borbe za opstanak u uslovima opšte krize na svim nivoima. Migranti će i danas pokušavati da se preko naših puteva i stranputica dokopaju svetle budućnosti u kojoj ih čeka dalja neizvesnost, možda i propast lepih snova. Cinici tvrde da se nekad za roblje moralo kretati u osvajačke ratove, a danas robovi sami dolaze na noge osvajačima moleći da rade za koru hleba od koje najviše što dobiju jesu prezle. Naši heroji košarkaši, danas će igrati protiv Francuske. Neću da se svrstam među one koji su sada posle prvog poraza očajni, besni i razočarani. Verujem u njih i neću da očajavam ako ne stignu do bronze. I poraz je za ljude. Pobeda je ionako rezervisana za jače igrače od naših košarkaša, one iz sfere politike. Oni nikada ne gube. I kada gube to je strategija a ne poraz. Ako danas eventualni poraz predstavimo kao pobedu onda će nas svet gledati drukčije, jer što kažu, nije umetnost čekanje da prođe kiša, već brzo učenje da se po njoj igra. Nas kiša čeka već tokom dana, jesen stiže za tri, a zima već sutra ako uzmemo u obzir nagli pad temperature. A meni lepo ovo jutro, još samo da se ovaj dan srećno završi.  Dobro jutro!

1(Foto: walluck.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (19. septembar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ovu subotu ću verovatno upamtiti ako ni po čemu drugom, a ono po spremanju zimnice. Za sve sam sam kriv. Hteo sam da prođem jeftinije, pa sam poslušao preporuke da se u nabavku ide u poslepodnevnim satima i to radnim danima. Društvo mi je pravila moja životna saputnica, stručnjak za zimske paprikarske radosti. Pre dva dana otišli smo zajedno na pijacu. Našli smo papriku. Hajde da kupimo za početak samo 30 kila. Tako smo se dogovorili. I to je mnogo. Međutim, od dogovora slaba vajda. Prvo smo kupili deset na biranje. To je posebna paprika od koje se pravi koncentrovani ajvar. Nema dodavanja plavog patlidžana. Čista ikra od paprika. Isključivo za lične potrebe, ništa gosti i familija. Onda smo videli tezgu sa plavim patlidžanom. Platili smo deset, a dobili džak od skoro 25 kilograma. Žurio prodavac kući, pa da ne vraća. Onda smo se preračunali. Trebalo je na tu količinu dodati sedamdeset kilograma paprike da bi se napravio mešani ajvar, pinđur jer ga takvog volimo, ali i ljutenica. Aha, sad nam treba paradajz. Dobili smo ga po više nego povoljnoj ceni. Opet je prodavac žurio kući pa što bi rekli „na đuture“ nam istresao sve što ima. Sitan, ali sladak uz to i više nego jeftin. Super, šta nam još treba? Pa, paprike nemamo dovoljno. Hajde da dokupimo još 20 kilograma. Šta je to, ništa. Bez 80 ne idemo kući. Nije zimnica samo ljutenica, pinđur ili ajvar. Nešto mora i da se „ispegla“ za teglu. Opet se, pogađate, desilo da prodavci žure kući da zalivaju u plasteniku pa dodadoše još jedan džak onako, pride. Hajde varošani, znamo da ste uvek gladnih očiju. Napunismo gepek. Nešto ostade i za zadnje sedište. Neću da kažem da sam ušinuo vrat sa džakovima preko ramena. Neću da kažem da smo zatrpali terasu pa sad liči na kvantaš. Neću da kažem da mi je sinoć od brižne majke stigao još jedan džak paprike i pedeset kila paradajza. Sve domaće i neprskano. Zimu ćemo preživeti ali šta će biti sa mnom? Samo da danas preživim sa varjačom u ruci pored vrele ringle sa sve keceljom oko tanašnog mi struka. Nije lako ni kad imaš sreće u kupovini, pogotovu kad prodavci žure kući a radni je dan. Kičma otpada. Ali, neka. Duga je zima. Dobro jutro!

1(Foto: balkon3.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. septembar – crtica)

piše: Suzana Gajić

 

Slike obračuna mađarske policije sa migrantima i izbeglicama na Horgošu i juče su bile u žiži javnosti, kao i priča o ekipi RTS-a, koju je policija tukla dok su obavljali svoj radni zadatak. U međuvremenu se oglasila i mađarska policija saopštenjem da je postupala u skladu sa zakonom. Policija navodi da je novinare više puta opominjala da ne ometaju njen rad. To je, za sada, zvanično objašnjenje njihovog postupka.

Posle ovakvog saopštenja, pitam se kako uopšte treba da izgleda rad novinara u budućnosti. Jedan od osnovnih pokretača ove profesije jeste da se nalaze na mestu događaja i da se trude da što verodostojnije prenose informacije. To je radila i naša ekipa. Bila na licu mesta, u želji da prave informacije prenese gledaocima. E, sad, izgleda da se policiji nije svidelo što su novinari baš na licu mesta i što mogu da pošalju slike kakve su i slali prethodnih dana. Te slike policiju ne prikazuju u dobrom svetlu. Ali, to što mediji prenose informacije nije problem samo u ovom slučaju. Ukrajina je zabranila ulazak za nekoliko desetina stranih novinara zbog neodređenih bezbednosnih pretnji. Nedavno su dvojica blogera u Nemačkoj optuženi za izdaju jer su objavili dokumenta koja pokazuju da vlada osniva specijalnu jedinicu za prismotru interneta. Pitanje slobode štampe se ponovo otvara i ishod cele priče je neizvestan. S druge strane, slika novinarke koja sapliće izbeglicu na granici takođe je obišla svet. Ona je dobila otkaz ali se negde stiče utisak da je samo odražavala i svoj i stav svoje vlade, koja nije baš prijateljski nastrojena prema izbeglicama.

I dok se Evropa bavi pitanjem kvota za prihvat onih koji su pobegli spašavajuši život, jedno drugo pitanje se skoro pa i ne pominje u medijima – šta je nateralo te ljude da pešače kilometrima, da spavaju na zemlji, da se pojave ovde samo sa zavežljajima u rukama. Šta je sa ratom u Siriji, u kome se broj učesnika i zaraćenih strana povećava? Ko će da otkloni uzrok, dok se svi mi bavimo posledicama?

Dobro jutro.

1

(Foto: shekinahfellowship.blogspot.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar