Ustanak (19. jun – crtica)

piše: Vlada Todorović

 

 

CRTICA – džakolomija
Je l’ ste u skorije vreme obilazili džakove s peskom na beogradskim obalama? Ne. Odlično stoje, ja da vam kažem. Negde su to stamene strukture, ali na pojedinim mestima, kao što je to novobeogradsko Ušće, izgleda da su „autori“ bili inspirisani obližnjim Muzejom savremene umetnosti, pa su svoje džakove malo slagali u odbrambene bedeme, a malo su ostavljali po travi, ispod drveća…

I sad te nedefinisane strukture od džakova odlično posluže mladima za piknik. Doduše, pre je reč o onima koji u rane jutarnje sate nastave druženje pošto se zatvore obližnji splavovi. Ladan beton je čuveni protivnik Srba, a o ladnoj travi da i ne govorim. Tako da umetnički aranžirani džakovi odlično posluže za nastavak žurke.

Dakle, lepo je videti kako angažovana mladež, koja je te džakove punila peskom, sada iznalazi nove načine njihovog korišćenja! To što nenamensko korišćenje dovodi do cepanja istih, curenja peska i pravljenja opšteg džumbusa, nije od primarnog značaja. Gde ima – tu se i preliva.

1

(foto: sabac.info, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (18. jun – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

 

Na početku beše pejdžer, za njim SMS pa MMS. Onda se pojavio mejl. Svi smo ga otvorili jer je to bilo kao da živite u kući bez adrese. Posle mejla je stigao čet.  Uz čet su se pojavile kamerice, pa onda čuveni Skajp, pa Fejsbuk sa mesindžerom za brzu razmenu poruka. Ovom prilikom neću da idem u tehnološku budućnost jer ko zna šta nas u njoj još čeka. Voleo bih da romantično opišem jedan od divnih gestova moje prijateljice koja mi  je sa odmora poslala pravu razglednicu, veličine 9 x 13 centimetara, luksuzno opremljenu, sa nekoliko fotografija turističkog mesta iz kojeg su stigli  pozdravi, natpisom i zlaćanim okvirom. Sa druge strane te karte, prelep rukopis, onako baš gospodstveno pisarski i par jednostavnih rečenica uz kratak raport o vremenu i odličnom provodu. Osetio sam potrebu da se u mislima, zahvaljujući mašti,  iznenada probuđenoj, na tren nađem u mestu gde je ta razglednica boravila i u čijim rukama je bila dok nije stigla do mene.  Imate li vi možda naviku ili potrebu da se dragim ljudima javite razglednicom, ponekad? Ako je odgovor potvrdan, onda ste vi posebna sorta ljudi. Evo i zašto.

Za to vam treba malo truda.  Prvo krenite u izvidnicu. Obiđite što je moguće više mesta gde prodaju razglednice. Svaku pogledajte pažljivo. Ne zalećite se, ne kupujte prvu na koju naletite. Birajte one koje najlepše predstavljaju mesto u kome ste trenutno. Kupite, ali zamolite i da vam na račun dodaju i poštansku markicu. Tu obično nastane problem jer vas trgovci upućuju u najbližu poštu, a to može da bude i podalje od mesta gde kupujete.  Nemate kud. Krenite u poštu, tamo kupite markicu, a onda opet šetajući, pronađite neko lepo mesto za odmor najbolje baštu nekog mirnog i pustog restorana. Tu, u debelom hladu, iznesite pribor, olovku, razglednicu i markicu. Dok budete srkutali omiljeno piće, smišljajte što jezgrovitiju poruku jer razglednica ne trpi veliko raspisivanje od „Kulina bana“.  Unesite tačnu adresu, ne zaboravite ono „primite puno pozdrava“ i zalepite markicu. Vratite se do pošte, ubacite čestitku u sanduče,  i ako nije prošlo dva po podne, čestitka istog dana kreće svoj put do odredišta navedenog na adresi.

Putovaće dan, dva ili tri, zavisi od poštanske ekspedicije, i sigurno će presedati iz kombija u voz, ili autobus, sve do ruke poštara koji će je uručiti verovatno zbunjen pitanjem: Ko još danas šalje razglednice? Šalje fin i kulturan svet, oni što imaju vremena, što su na odmoru da bi se odmorili, što nisu zavisni od smart telefona, i što su vam iskreni prijatelji koji u svakom trenutku pomisle na vas. Mislite o tome ako i vama stigne razglednica ovog leta. Pamtite, pa razglednicom vratite. Dobro jutro.

1(foto: www.youthedesigner.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (17. jun – ctica)

piše: Ru Šavr

 

 

Crtica sa nanom

Iako je dan pred nama tmuran, a ovo rano jutro sveže za juni mesec, leto je stiglo, ipak! Vrućine su tu, iza ćoška… Kako je ovo poslednja Crtica koju pišem pred muzički Maraton (u kome Crtica ne ide), a posle toga sledi letnja programska šema, odlučila sam da vas rashladim jednim ledenim receptom.

Neću časiti časa, evo ga:

Recept za sladoled za koji je potreban samo jedan sastojak – banana. Da bi cela stvar bila začinjena, dodaćemo malo sveže nane, dakle ovo je recept za Banananana sladoled.

Potreban vam je blender (ili bolji električni mikser), banana isečena na kolutove pa zamrznuta. U zamrzivaču treba da stoji između pola sata i sat. Ni manje ni više! Nakon toga je ubacite u blender, a njena prirodna emulzija će učiniti svoje i za nekoliko minuta će se pred vašim očima stvoriti pravi pravcati sladoled! Pošto je ova Crtica sa nanom, neka bude i sladoled – pred kraj blendiranja ubacite nekoliko iseckanih listova sveže nane i uživajte u čarobnom ukusu!

Setite se ovoga u predstojećim vrelim danima!

Dobro jutro.
1(foto: rawfoodeducation.com ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (16. jun – crtica)

piše: Dejan Grujić

Bruka. To je reč koja se ovih dana može čuti kao jedan od najezgrovitijih komentara na stvarnost u Srbiji. Tih komentara je iz dana u dan sve više, a svih strana pljušte kao talasi podivljale i mutne reke koju je poplava udesetostručila. Bruka je ono što smo gledali u Pioniru a što su nam kao neki loše režirani performans priredili košarkaši. Još veća bruka je to što i premijer Srbije izražava nepoverenje u ono što radi policija. Sećate se već čuvene tuče na splavu u kojoj nije učestvovao njegov sin. Bruka je i to što se posle inflacije doktorata došlo do saznanja da je u pitanju ipak bofl roba pocepana i pogužvana. Bruka je da nam se posle poplave, umesto saniranjem štete i opšte volonterske mobilizacije na polju otklanjanja štete, nacija bavi doktoratima. Da li je samo to naš problem? Verovatno jeste, jer je Srbija preko noći postala druga Švajcarska samo nam to niko još nije rekao. Bruka je i da nam deca nedovoljno pripremljena izlaze na prijemne ispite ako sudimo prema rezultatima onih koji su održani pod imenom probni. Zaista, šta naša deca uče osam godina i kome to znanje može da bude od koristi? Onda se zapitajmo kako je moguće da se privatni univerziteti rašire kao pečurke posle kiše, pa nam sa istih izlaze stručnjaci čiji nas doktorati zanimaju tek kad zauzmu važne državne funkcije. Bruka je i što su penzioneri srećni zbog toga što im država neće smanjivati penzije čak do oktobra. Bruka je i da stalno čekamo na neke najavljene rokove kada će se nešto važno desiti. Bruka je što verujemo da će se sve rešiti, rasvetliti, istražiti i doterati do kraja a da mi zbog toga ni prstom ne maknemo. A šta onda da uradimo pa da izbegnemo tu dijagnostičku reč koja najtačnije oslikava Srbiju? Bruka je da ne znam. Dobro jutro!

3

(foto: Screenshot video Youtube)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (15. jun – crtica)

Piše: Dejan Grujić

 

 

 

Posle sunca uvek dođe kiša. Bar je tako do sada bilo u kasno proleće.  Bila sitna ili krupna, topla ili hladna, dosadna ili romantična, uvek nam nametne jedno jednostavno pitanje: Gde mi je kišobran? Pravilo koje je nepisano glasi da koliko god puta ga poneli jednom će se ipak desiti da ga nemamo baš kad krene kiša. Tada na scenu stupaju prodavci kineskih jeftinih modela koji traju taman koliko i jedna kiša. Izrađeni od materijala sumnjivog kvaliteta bukvalno drže vodu dok oblaci odu. Ali to je slučaj samo ako nema košave. Garancije ionako nema pa je potpuno svejedno koliko će poslužiti svrsi. Samo neka je jeftino. Skuplji modeli su petnaestak puta skuplji u proseku od popularnih „kineza“ i trebalo bi da ih umesto u kantu za smeće odnesemo majstoru za kišobrane ili amrele koji će zameniti žicu, pohvatati pocepane niti, ispraviti držač ili utegnuti ručku. Međutim, to se uglavnom ne dešava, a jeftini kišobrani su proterali popularne kišobrandžije i sada se ti preostali majstori ovde u Srbiji mogu posmatrati kao nacionalno blago. Opravka se ne isplati pa ovo zanimanje nepovratno odlazi u prošlost. Da li ste se zapitali koliko je još ljudi ostalo bez zanimanja? Jednostavno, okolnosti se promene, dođe do sistematizacije, racionalizacije i „ilizacije“ i gotovo.

1

 

Uzalud daktilografima stotine otkucaja u minuti, kad danas svako bode po tastaturi kako zna i kako ume. Mnogi samozvani majstori koji se razumeju u sve poslove proteruju one školovane čije usluge jesu skuplje ali i kvalitetnije. Samo neka je jeftino. Znam i za mnoge divne učitelje, nastavnike, vaspitače koji su ostali bez zanimanja, pa i radnog mesta, jer im kvalifikacija koju su imali u jednom trenu nije bila dovoljna za posao za koji su se školovali i pripremali. Takav zakon izglasan.  Zamenili su ih oni sa fakultetskim diplomama ali bez usvojenih znanja iz metodike i praktike ali i ljubavi za rad sa decom, pa nije ni čudo što nam generacije odrastaju prihvatajući model kojim se do uspeha stiže prečicom. Prečica može da bude od koristi ako se negde mnogo žuri, a da li se nama žuri i više nego što možemo da izdržimo, a da nam se ne zavrti u glavi od pogleda u stranu na kojoj  ćemo videti šta smo olako napustili i zapustili. Sagledavanje cilja kojem stremimo ali i mogućnosti da stignemo do njega valjalo bi da bude početak spoznaje gde smo i šta hoćemo danas. Da li smo cilj već  postavili ili čekamo da ga neko nametne pokazujući put do njega krećući se prečicom. Ko će ga znati. Dobro jutro!

(foto: girlinczechland.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (14. jun – crtica)

piše: Vlada Todorović

 

 

CRTICA – Tri put meri, jednom…

Leto stiglo, devojke u letnjim haljinama volim. Dobro, nešto ih nema baš u haljinama, već – sirotinja raja, u majicama dva broja manje, pa im tako goli stomaci, leđa… I šta vidimo? Vidimo iznenađujuće veliki broj tetovaža!

Umele su devojke da istetoviraju raznorazne stvari, ali to su obično bile mali crteži, no sada sve više vidim mlade dame koje su odlučile da daju oduška – vire pipci na sve strane i raznorazni meni nedefinisani oblici.
2
Nisam siguran da li je moderno ispisivati parole – kao što sam jednom video na mladoj Romkinji koja je istetovirala: „Će umrem za Afrim“. Svakako interesantnije nego „JNA“ i set ženskih imena na muškim (maljavim) ramenima i rukama.

Nekada je tetovirao ko i kako je stigao, sada imate studije sa licencom, majstore koji vode računa o higijeni i sve ostale pogodnosti u odnosu na obično mastilo i iglu koje je neko zabadao u vašu kožu. No, ono što ostaje kao jako bitna stvar u celoj priči je ta da dobro razmislite da li uopšte želite da se tetovirate i šta ćete crtežom poručiti, pogotovu ako on ostaje na vama narednih decenija. Da, tetovaža može da se skine – laserom ili nekim još novijih tehnikama, ali to i dalje ne znači da možete tek tako da maltretirate svoju kožu. Bilo da ste devojka ili ne.

1(foto: www.tnp.notattooideascenter.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (13. jun – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

 

Ako vas ovo „petak trinaesti“ plaši ili uznemirava, danas uopšte nema razloga za brigu. Iako je pun mesec nad Beogradom tokom noći mnoge meteoropate davio nesanicom i nemirom, umirujuće vesti su na svaki sat stizale, a u vezi sa posetom srpske delegacije Nemačkoj. Treba samo malo da se strpimo, počistimo ono što se zaparložilo, rasprostremo planove i eto nama investitora iz najjače ekonomije u Evropi. Malo je, pre neki dan, Sunce zapretilo nekim eksplozijama koje će pomalo usporiti telekomunikacije, a muškarci ženama da narednih mesec dana i ne pomišljaju na Anandi, Silu, ili Viću na TV-u.  Daljinski upravljač je od sinoć rezervisan samo za muškarce. Zvuči  nemilosrdno, ali u praksi je, na žalost lepšeg pola, tako sve dok traje Mundijal.  Žene će i ove sezone strpljivo obilaziti akcijske rasprodaje, provlačiti kartice, ulaziti u minus, veselo to saopštavajući dekoncentrisanim i neispavanim muževima. A oni, zagledani u zelene terene sa igračima zauzetim oko najsporednije i najvažnije stvari na svetu zvane fudbal, samo odmahivati: „Dobro, dobro, u redu je, hajde pusti me sad.“

2

Srbije nema u Brazilu ali tu su predstavnici komšijskih zemalja Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Za koga Srbija navija? Hrvatska je imala peh da igra protiv domaćina. Iako je Brazil pobedio nije pokazao da opravdano pretenduje na prvo mesto. Videćemo, moguća je i početna nervoza pred juriš koji će tek uslediti i koji će predstavljati slatku poslasticu za ljubitelje fudbala. Čekamo Bosnu protiv Argentine. Biće gusto. Različiti stilovi igre imaju poklonike u srpskom navijačkom ešalonu, tako da će svako za sebe birati favorita. Emocije, strast, razočarenja, pobede i porazi, uzbuđenja deo su muških života narednih sedmica, a sigurno i kladionice u kojima će se samo retkima posrećiti da bez motike pojedu malo hleba. Ženama preostaje da se posvete svemu onome čemu do sada nisu, ponajviše sebi, jer pažnju od muškaraca mogu očekivati jedino ako budu prinosile grickalice ili pivo i praznile prepune pepeljare. Ja iz tog razloga ovog jutra navijam za žene. Dobro jutro!  

(foto: www.designbolts.com, ilustracija)
Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar