Huliganski derbi, digitalno smo lepi i ranjeni orao iz kabineta

(KVAKA 202 – sreda, 22. april 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Na predstavljanju knjige „Moj derbi“, o fudbalskim mečevima Zvezde i Partizana – Vladimir Petrović Pižon napustio je tribinu posle svađe sa Božom Koprivicom (jednim od autora), zato što je ovaj negativno govorio o Zvezdi…

Tako da će puna promocija biti odložena za nedelju kad igraju Zvezda i Partizan. Pa će i navijači i uprave uživo sprovesti dva osnovna gesla ove knjige: u nedelju – „zdrav rivalitet“, a u ponedeljak – „osudu huliganstva“…

***

Ono što će Srbija uskoro imati – kompletno digitalno emitovanje televizijskog signala – kažu da nema ni Amerika!

Dakle, samo još malo, i naša će slika biti savršena – Srbija će zračiti digitalnom lepotom…

88***

Savetnica predsednika Nikolića Stanislava Pak žali se na ministarku Zoranu Mihajlović da je tužibaba, i da je iz sebičnih razloga otkrila državnu tajnu da je avionu „falkon“ pozlilo od kafe…

Međutim, sve je ovo davno predskazala Mir Jam u svojim romanima: Izdanci Šumadije, To je bilo jednom nad Jadranom i Ranjeni orao

 

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

 

(Foto: rts.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 01 Beograd 202 - novo na programu | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (22. april – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Volim za sebe da kažem da imam listu prioriteta u životu pa mi je lako da napravim otklon od loših ljudi, vesti, ili pojava. Međutim, ono  što zaista ne mogu da tako lako odbacim i tako prestanem da mislim o tome, prvenstveno kao roditelj, jeste slučaj dečaka kojem prete smrću preko Fejsbuka. On je talentovano dete, ima samo trinaest godina i takmičar je u jednom šou programu za decu. Po meni, nije mu mesto u toj emisiji, a sa trinaest godina mu i nije potreban profil na Fejsbuku. Ali, nova vremena, novi običaji. Ne može on mimo svojih vršnjaka. Iz emisije u emisiju osvaja publiku i žiri, i onoliko koliko sam uspeo da zaključim, rekao bih da od njega vešti producenti mogu da naprave zvezdu evropskog, a možda i svetskog formata. Međutim, neko je odlučio da ovom detetu koje, podsećam, ima samo trinaest godina, dodeli etiketu „gej“ . E, pa ako je gej, šta mu sledi do – grob. Toliko o toleranciji prema osobama različite polne orijentacije u Srbiji. Očigleno, na tom planu nismo makli ni milimetar napred. Prvo, mnogo je sumnjivih likova u celoj priči. Dete u tim godinama i ne zna šta je, još mu ni brci nisu nikli. Verujem da se i dalje najbolje oseća u ušuškanom roditeljskom gnezdu, a naklonost devojčica koja je neminovna u slučaju javnog istupanja doživljava pre kao vetar u jedra svojoj budućoj karijeri a ne kao fizičko emocionalnu potrebu. Međutim, u Srbiji postoje mračni umovi koji su od najgore moguće kvalifikacije i pretnje smrću ovom mladom biću načinili pravi horor od tek započetog života. Da li je u pitanju ljubomora nekog vršnjaka ili su u možda u sve umešani prljavi interesi odraslih da ga u usponu spotaknu, ili je na kraju sve marketinški trik kojim se skreće dodatno pažnja na njega, ili nešto sasvim deseto – sada je nevažno. Znam ko treba da sada umeša svoje vešte profesionalne prste i otkrije zašto je prećeno dečaku od trinaest godina. Ove pretnje treba shvatiti ozbiljno i u skladu sa zakonskim normama odrediti strogu kaznu. A mi roditelji, koliko god nam deca bila slatka, umiljata, talentovana, valjalo bi da dobro razmislimo u šta se upuštamo šaljući ih na muzičke giljotine koje za cilj imaju samo veću gledanost neke televizije i prosto uvećanje profita od reklama. Nije ni čudo što neke naše najveće zvezde vuku obezbeđenje svuda sa sobom. Da li posle ovog slučaja i dalje mislite da to rade iz besa? Dobro jutro! 

88(Foto: www.natchezdemocrat.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ukazanje Veljino, poskupljenje sunca, crkavanje od uspeha i odlaganje opozicije

(KVAKA 202 – utorak, 21. april 2015.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Na jednom klizištu u Kolumbiji vernicima se ukazao Isus. Međutim, oni koji su slabiji u veri kažu da vide samo gomilu zemlje…

Na našim klizištima takvih nesporazuma nema, jer se tamo svima ukazuje ministar Velja Ilić…

***

Nas i sunce vara ovih dana: isporučuje mnogo manje toplote nego što je bilo obećano, ali mi ćemo biti srećni ako makar ne poskupi…
44***

Ministar finasija Vujović tvrdi da smo ostvarili fantastične rezultate koje priznaje i Međunarodni monetarni fond… I baš zato će i biti velika šteta ako niko od nas ne preostane da se divi ovim rezultatima…

***

Policija traži odlaganje fudbalskog derbija zbog mitinga Demokratske stranke, mada – kako demokrate igraju – mogli su i njih da odlože…

 

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

 

(Foto: www.yee7.com, ilustracija)

 

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (21. april – crtica)

piše: Ru Šavr

 

CRTICA LAŽLJIVA

Pre neki dan, u punom gradskom prevozu, slušam jednu ženu kako pred svim prisutnim ljudima kaže sagovorniku, preko mobilnog telefona, da je u pozorištu. U drugoj prilici, čujem čoveka kako priča da su u autobusu navijači – siledžije i da prave lom, pa će morati da izađe ranije i da peške dođe do kuće – a njih uopšte nema. Danas je devojka pored mene tvrdila nekome da stiže za dva minuta i da kasni jer se zadržala u prevozu. Bila sam zadovoljna što stojim baš pored stolice na kojoj sedi i pomislila sam da ću se ja uskoro naći na njoj. Više od deset stanica kasnije, ja izađoh a ona ostade mirno na svom mestu.

Više puta sam bila svedok autobuskih razgovora gde osoba tvrdi da se nalazi na jednom mestu, dok se vozimo kroz neki sasvim drugi. Pri tom je uključen govorni automat koji najavljuje stanice. Hrabrost ljudi koji tvrde da su npr. kod Sava Centra, dok se iz validatora čuje: “ Sledeće stajalište: Terazije“, priča je za sebe…

Pitam se ponekad zašto su nam potrebne te male presne, a očigledne laži? Ako nam nije neprijatno zbog nas samih, kako podnosimo činjenicu da su ljudi oko nas nevoljni svedoci naših izmišljotina? I zašto lažemo jedni druge oko beznačajnih stvari? Zar nije bolje biti iskren, makar istina i ne bila uvek pozitivna za nas? Možda, ako priznamo grešku, baš to ukazuje da uprkos našoj nesavršenosti, ima dobrote i iskrenosti u nama. Možda su baš naša nedovoljna pažnja, nepovoljan sticaj okolnosti, ili naša lenjost dobra prilika da pokažemo da u nama, osim tromosti ima i pristojnosti, pa i ako, na primer, kasnimo, to ne znači da smo loši ljudi. Pitam se da li bi nam dan bio lepši ako bismo barem pokušali da se suzdržavamo od ovakvih čudnih situacija. Da probamo?

Dobro jutro!
Unsincere(Foto: dennysnews2.blogspot.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (20. april – crtica)

piše: Vanja Savić

 

 

Prilazi mi devojka i pita da li je se sećam? Gledam je, a u sebi mislim: „Koja li si ti?“ Vrtim glavom i sležem ramenima. Uputila sam joj osmeh i rekla onaj poznati grafit: „Prilikom upoznavanja pamtim samo svoje ime.“, a nešto ne mogu da se setim tvog. Rekla bih da sam je negde videla, ali izgleda da godine čine svoje i ne mogu da se setim. Nasmejala se i devojka i podsetila me gde smo se videle. Bilo je to pre nekoliko meseci u autobusu. Ništa neobično. Pa, svaki dan viđamo stotinu lica u autobusu, što bih pamtila baš nju? Ova devojka je bila specifična. Prvi jutarnji autobus obično je pun radnog naroda, sem vikendom, onda je pun penzionera koji sa jednog kraja grada idu na drugi da obiđu pijace. Toga jutra, a nije bio praznik ni crveno slovo, u autobusu smo bili vozač, jedan mladić, ona i ja. Autobus dupli, mesta koliko hoćeš, mir i tišina koja se s vremena na vreme prekida tonskim zapisom o otkucavanju karte. Kad sam pomislila da ću da odmorim oči i proveravam kapke sa unutrašnje strane, začulo se škljocanje. Jednom, dvaput, triput…i ništa od odmora. Okrenem se da vidim šta se dešava, kad ono devojka se slika. Osmeh razvukla od uha do uha! Pogleda me i kaže: „Danas mi je prvi dan na poslu!“, i nastavi da se slika. „Sa srećom! Nadam se da ćeš i posle nekoliko dana imati takav osmeh i želju za slikanjem“.  „Biram sliku za Facebook. Znaš, napisala sam da sam danas ja jedna od tri srećnika koji idu na posao“. Na ovu rečenicu joj ništa nisam rekla i tu se završava naša priča. Setila sam je se u nekoliko navrata, prilikom prepričavanja tog događaja. A sada sam je i srela. Kaže da me se često seti, jer nema onaj osmeh od prvog dana i razume moj pogled koji joj se tada učinio hladnim. I ona bi sada da odrema još malo u autobusu pre posla. Srećna je što radi, ali malo zaradi, i nije to ono što je htela u životu. Pogotovo sa školom koju ima. E, sad se tu postavlja pitanje. Koliko ljudi u današnje vreme radi posao za koji se školovalo, koji vole i zbog kog su se njihovi roditelji odricali da bi im deca bila srećna? Da li ste srećni na svom poslu, da li ste dovoljno plaćeni za to što radite, da li…? Vratimo se na početak priče i devojci iz autobusa. Ima rođaku u Kanadi i na leto ide kod nje. Ako bude uspela, ostaće tamo bez opcije da se vrati. Pozdravile smo se sa rečenicom: „Kada sedneš u avion, nasmej se kao onog jutra kad si počela da radiš, i takav osmeh zadrži do kraja. Napravi jednu sliku za mene“. Zašto li imam osećaj da će na kraju u autobusu biti samo vozač, a u avionu, sa osmehom, svi koji imaju nekog rođaka u inostranstvu. Dobro jutro.

33(Foto: feminspire.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (19. april – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Ako ste ovoga jutra budni a ne morate na posao, vi ste srećnici. Prvo, imate posao. Drugo, imate pravo na nedeljni odmor. Treće, a nije pomenuto, sigurno primate i platu jer ne morate da obavljate dopunski posao. Pošto se naši poslodavci uvek sete evropskih zakona kad zatreba da ponešto „zakinu“, neko im je došapnuo da je pravi trenutak da pokrenu inicijativu kod nadležnog ministarstva da oformi ekspertsku grupu koja bi napisala nove odredbe novog Zakona o radu. Ta grupa trebalo bi da napiše okvirno nove uslove pod kojima će se radnicima u Srbiji ukinuti plaćanje pauze za ručak, isplatu regresa i „toplog obroka“. Do kraja ove godine moguće je da se pred poslanicima nađe novi tekst zakona kojim će se izaći u susret privatnom sektoru koji i puni budžet Srbije. U Evropi se ne plaća prevoz radnicima, topli ili hladni obrok obezbeđuju sami, nemaju trinaestu platu ili regres, takođe polučasovna pauza za ručak im se ne računa u radno vreme. Sindikate još uvek niko, ni poslodavci niti vlada, nije kontaktirao niti pozvao na konsultacije, mada, sudeći po dosadašnjim iskustvima, naši sindikalci i nisu uticajni u velikoj meri jer su razjedinjeni i posvađani međusobno. Setite se priče o sedam prutića. Ovde ih ima više desetina i svi samo razmišljaju o broju članova i reprezentativnosti, a ponajmanje o tome kakvu sudbinu dele oni koje zastupaju. Kad smo kod Evrope, hajde da prihvatimo njihove standarde. Neka naš livac kao njihov ima platu od tri hiljade evra, neka dolazi na posao vlastitim automobilom i neka plati i parking mesto. Ne mora da ima plaćen topli obrok, ali neka ima menzu u kojoj će ga kupiti po realnoj ceni bez dodataka za muzički dinar, uslugu konobara ili pevačicu kraj šipke. Neka na kraju godine umesto regresa dobije bonus u visini od dve i po plate, jer je svojim radom doprineo da kompanija uveća profit i kapitalnu dobit. Neka mu svaki sat radnog vremena koje provede na poslu bude plaćen, a prekovremeni sto pedeset odsto više od redovnog. Neka mu firma bude garant za podizanje stambenog kredita, u slučaju da ostane bez posla bez svoje krivice, neka iz marketa izlazi terajući dvoja velika kolica, neka račune plaća redovno, neka ima dovoljno i za letovanje i  zimovanje, neka sebi obezbedi starost plaćajući dopunsko osiguranje, neka živi dostojanstveno od svog rada i ponešto prištedi. U tom slučaju,  što se mene tiče, menjajte zakon i ukidajte ove povlastice koje uživamo razbacujući se platama od 200 do 300 evra.  Dosta je bilo ovih „bakanalija“.  Dobro jutro!
45
(Foto: dimitrijetucovic.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (18. april – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

U Beogradu se danas održava 28. Beogradski maraton na kome se očekuje učešće oko 4.500 učesnika iz 56 zemalja. Nadamo se da će i danas iz Beograda svetu biti poslata slika lepog, čistog sportskog lica prestonice. Međutim, to neće tako lako oprati bruku koju smo juče doživeli pred tim istim svetom jer smo sebi dozvolili luksuz da nam predsednik države i članovi delegacije koja je letela u Vatikan dođu u smrtnu opasnost zbog famoznog aviona falkon koji se na pola puta pokvario. Poseta je odložena, a prisebnošću pilota cela delegacija je posle svih turbulencija srećno sletela na beogradski aerodrom. Taj falkon je star više od 30 godina i nije mu prvi put da pravi probleme našim državnicima. Bilo je incidenata i sa premijerom Cvetkovićem, ministrima Šutanovcem i Dačićem, ali i premijerom Vučićem. Ovog poslednjeg je pojeo sram pred „emiraćanima“ kojima je samouvereno izložio ambiciozne planove u vezi sa saradnjom, a onda doživeo da mu ti isti domaćini, opet zbog falkona, dodele svoj avion da se bezbedno vrati u Beograd. I, nikom ništa. Da li svaki put treba da se zbog nečije nemarnosti ili jednostavno neizdvajanja dovoljno sredstava za održavanje falkona naši državnici pomole Gospodu da im sačuva goli život? Šta radi tehničko osoblje, da li odgovorno vrši svoj posao, ovo može da zaliči i na sabotažu. Odgovornost je i na političarima jer postoje i troškovi koje ne smeju izbegavati zbog ušteda jer nema para. A pare će se tako jednostavno obezbediti odvajanjem makar samo 10 odsto od basnoslovnih primanja kojekakvih apartčika iz svakojakih agencija za bezbednost. Oni bez stavljanja glave u torbu uredno na kraju meseca stave džep nekoliko stotina hiljada dinara pa taj odbitak neće ni osetiti. Ne moram da budem stručnjak da bih znao šta nam valja činiti. Bez mnogo komisijašnja i istraživanja na čije rezultate ćemo čekati više sedmica treba odmah utrvrditi ko je odgovoran za jučerašnji incidenet, i avion zameniti novim. Zašto prećutkivati i pod tepih gurati ovaj ozbiljan problem da se „ne bi zamerili onome odozgo“. Zamerite mu se, jer to je na kraju u Njegovu korist dragi političari. Uostalom, mi obični ionako ne letimo toliko često kao vi. Ovo je poslednja opomena jer Bog više nema strpljenja da misli na Srbe i čuva ih od sebe samih. Dobro jutro! 

88

(Foto: www.atmjet.ru, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar