Ustanak (4. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Ovoga jutra pozabavićemo se jednim dopisom koji je uneo čitavu zbrku među roditelje, ali i nastavnike, to jest direktore škola u Srbiji. Sećate se da smo toliko puta pričali kako nam se deca nezdravo hrane, kako bi bilo dobro da prorade sve nekadašnje đačke kuhinje. Ukazivali smo i da nam mladi upućeni isključivo na kioske brze hrane. Kao da je to neko „odozgo“ čuo, ali nije dobro razumeo. U dopisu iz Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu koji je stigao u škole, a poslat je iz Ministarstva zdravlja, piše da „nije dozvoljeno da deca u škole unose pripremljenu hranu od kuće“. Umesto toga, roditelji treba da plate 5.000 dinara mesečno obrok u školskoj kuhinji. Ako uzmemo u obzir da kifla košta oko 30 dinara, a recimo mali jogurt oko 25 to znači da je za doručak potrebno najviše 60 dinara. Deca u školu idu u proseku 20 dana tokom februara. Ko ume da računa lako će da razume da je zasmrdela nečija zaprška. Ali kifla i jogrut nisu ta „zdrava hrana“. To je pecivo, a od toga ne „raste mozak“. Mada, moguće je da će za tih pet hiljadarki, lično Džejmi Oliver da napravi jelovnik za srpsku decu, natera ih da jedu zeleno, žuto, crveno i narandžasto baš kao što je to, sa ne mnogo uspeha, pokušao u londonskim školama. Ili, na primer, da Stevo Karapandža, sa svim onim posuđem što ga nudi preko telešopa, napravi neku gurmansku čaroliju za naš podmladak?

Da se sada uozbiljimo. Jedan direktor škole iz Beograda, s punim pravom smatra da ono što majke pripreme ne treba oduzimati deci. Uostalom, ko je još čuo da se neko otrovao od sendviča koji je pripremljen u maminom aranžmanu? Takođe, kome je u ovoj krizi palo na pamet da traži dozvolu da kiseli kupus u školi? Da, da. I to se dešavalo, pa onda nije ni čudo da nam neki ćata samo tresne propis „i po babu i po stričevima“. Sve će se na kraju verovatno vratiti na staro, jer ovo je nepojmiljivo i neodrživo u praksi. Uvek se kod nas gora zatrese, pa se rodi miš, a zatim neki veliki mačor dođe da tog istog miša potera svojim odavno buđavim sirom u mišolovku koju smo sami sebi postavili. Živi bili, pa platili. Dobro jutro!

1

(Foto: www.healthychild.org, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (3. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Struja je jedna od važnih stavki u plaćanju mesečnih računa i večita glavobolja kod savesnih platiša. Oni koji se greju koristeći je, znaju koliko panike izaziva i sam pomen restrikcije, čak i najobičnije iskakanje osigurača. Dobro, imamo je srećom u dovoljnim količanama, jeste skupa, ali šta da se radi? Troši se, pa na kraju meseca mora i da plati. Tako misli sirotinja. A oni što su debelog džepa i masne pozadine, toliko su bogati da mogu da plate da ne moraju da plaćaju. Kako je to moguće? Lepo. Plate onima koji znaju kako može da se vara sa mernim uređajima i onda troše do mile volje ono što sirotinja štedi. Njih ne zanima kolika je cena struje, koliko traje interval jeftine struje,
ili koji uređaj ima bolju energetsku efikasnost. Ne bi ni mene, kad bih znao da mogu da trošim, a da ne platim. Među njima se kriju, nažalost za sada još uvek bez imena i prezimena, uspešni privrednici, elitni restorani, pekare, industrijalci, pevači, glumci, pa čak i po neki lokalni moćnik. Elita jednom rečju. Ne znamo im imena, jer je tako valjda po Zakonu o zaštiti podataka. U ovakvom slučaju, svesno bi valjalo prekršiti pravilo i javno objaviti kod koga je pronađen magnet na strujomeru, prespojeni kablovi ili već neki od načina za krađu struje. Iako iz elektrodistribucije koja je pokrenula akciju otkrivanja lopova poručuju da cilj akcije nije da se kaže ko to čini već da to ne treba da radi, ja bih ipak drukčije. Na to imam pravo jer kao potrošač, sigurno kao i mnogi, pokrivam taj lopovluk svojim parama. Veliki procent ukradene struje na godišnjem nivou daje za pravo da zatražimo da se sav gubitak EPS-a pokrije parama lopova i višim kaznama, čak i zapreti zatvorom ili oduzimanjem imovine. Ali, i pored toga, uvek će se onaj ko ima mnogo, snaći da plati izmicanje pravdi, a sirotinja i dalje neka štedi, ćuti i plaća – i svoju i tuđu struju. Daj bože da grešim.

Dobro jutro!

1

(Foto: www.clipartbest.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (2. februar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 

GRAMATIČKA CRTICA

Da li je stvarno svejedno kako govorimo i pišemo? Izgleda kao da jeste. Izašli smo iz škole, opustili se, nema ko da nas opomene kad pogrešimo. A mogli bismo da zavirimo u one rečnike nedoumica kad nešto pišemo pa nismo sigurni, ili kad zabrljamo. Ali, pošteno govoreći, nekako nam te knjige nisu na dohvat ruke ili ih nemamo. Nije problem samo u tome što nešto pogrešno napišemo, već što ćemo se, u budućnosti, bojim se, manje razumeti.
Evo primera: zbog  reklama, interneta, filmova, počinjemo da pišemo gotovo sve reči u rečenici velikim slovom, kao da je u pitanju engleski ili nemački. Kod nas takva pravila u jeziku ne važe, a mi se povodimo za tuđim, ne proveravajući kako treba. Kad tako napišemo rečenicu, za nas ona nije sasvim razumljiva i polako gubi smisao. Baš kao što nije u duhu našeg jezika kad naziv nečega stavimo ispred imenice. „Sava“ centar, kažemo umesto obrnuto. Ili „Tara“ hotel, umesto Hotel „Tara“. I milion drugih sličnih primera. Neće se valjda desiti da ono „ikada!“ što nam često visi na kraju rečenice, bukvalno prevedeno iz engleskog, bez neophodnih rečeničnih dodataka da bi kod nas imalo smisla, promeni način razmišljanja? Ovo se najviše dešava zbog reklama koje se bukvalno prevode, npr: „Uzmi pauzu“ očegledno prevedeno od Take a break, vrti se na TV-u milion puta i polako, u svakodnevnom govoru, počinjemo da koristimo ovaj nakaradni izraz.

Ovakvih primera je mnogo. Odmori, umesto odmori se ili prošetaj, umesto prošetaj se kao da je ušlo u svakodnevni govor i polako potiskuje pravilo, a o jeL i jeR da ne govorim… Pre neki dan u gledanoj TV emisiji, ugledna gošća reče da pojedini ljudi „koriste religiju“. To je, verovatno trebalo da znači – da su religiozni. Voditeljka, naravno, nije ispravila. Ne čini li vam se da smo preterali?

Dobro jutro.

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (31. januar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Pre dve godine, na današnji dan, pričali smo o izborima. Tada se svima žurilo da se to obavi, pa da brzo krenemo napred. Slično je i ovih dana, predizborna kampanja je krenula a da nam to niko nije rekao. Oseća se sujeta među političkim protivnicima, gađa se iz svih raspoloživih izbornih oruđa i oružja. Municije ima koliko hoćeš, pešaka, topova, lovaca ili konja i više nego što je potrebno. Jezikom analitičira, municija kojom barataju stranke, sačinjena je od začinjenih informacija ko je kome, kada, šta i kako podmetnuo ili prećutao, zažmurio ili ogluveo. Sve se pamti – zasluge i dela, a ponajviše nedela. Sujeta, kao pratilja od pamtiveka, koristi se i koristiće se u različitim oblicima samo da se onaj koji ju je i probudio onom drugom usadi osećaj niže vrednosti i ubeđenje da ne zaslužuje poverenje birača.
Pre neki dan, priča mi prijateljica koja je inače jedan od naših najboljih stručnjaka u hirurgiji, da je u susretu sa kolegama na drugoj klinici doživela neprijatnost. Dok je za njih bila samo pacijent, šikanirali su je tražeći pečate, papire, izveštaje, nalaze i potvrde. Kad se predstavila kao koleginica rekli su joj da traži neku drugu kliniku i da bi bilo bolje da se obrati svojim kolegama u svetu ako je već toliko uspešna. Šta će ona, još i da bira gde će i ko će da je leči?! Sklonila se, shvatila je poruku. Koleginica koja je ostavila veliki trag u medijima radeći kao spiker i novinar doživela je neprijatnost na poslu da joj polupismene spodobe ukazuju da nije profesionalac
i da je postala višak. I ona se povukla, napisala pet knjiga i sada uživa u vlastitom uspehu. Dokazala je svoju vrednost. Profesor koji je otkrio na ekskurziji da deca vuku dim iz nekih čudnih osušenih biljaka, bio je prijavljen za maltretiranje dece. Sklonio se, otvorio privatnu firmu i sad pravi kućnu hemiju.
Ako ovako nastavim, ispašće da smo se svi negde sklonili ili to tek planiramo da uradimo. A sve to zbog sujete. Ko bi rekao?

Dobro jutro.

1

(Foto: wannabemagazine.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Uranak (30. januar – Crtica)

piše: Vlada Todorović

 

CRTICA – švercovanje ili kazna

Da li se švercovanje u gradskom saobraćaju isplati? Da, ako nemate para – odgovoriće vam svako ko je primoran da to radi. Ne, ako vas uhvate – odgovoriće vam oni koji nemaju para za kartu, a onda moraju da plate kaznu.

Bez obzira da li neko plaća kartu ili ne, ostaje činjenica da je švercovanje odavno postalo uobičajena slika.

No, postoji i drugo pitanje, koliko se gradu isplati da se građani švercuju? Da li bi gradsko saobraćajno više zarađivalo ako bi cena karte bila niža?

Ne sećam se da sam video računicu šta bi se desilo ako bi cena karte bila, recimo, 20 dinara i ako bi u svakom autobusu postojala osoba koja bi te karte prodavala ili kontrolisala da li putnik ima povlasticu. Nekako mi se čini da bi naplata drastično skočila. A i navika da se plaća za gradski prevoz.

1

(Foto: opusteno.rs, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak | Označeno sa , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Ustanak (29. januar – Crtica)

Piše: Dejan Grujić

 
Na sve ću da se naviknem ali na glupost, izvinite, neću. To potvrđuje moja čvrsta odluka da ne gledam televiziju, ne kupujem novine, a radio slušam samo kada je na programu dobra muzika. Čekam da prođe ova kampanja svih protiv svih, jednih protiv drugih, ili drugih protiv trećih. Po izboru muzike koju nam sviraju ovih dana svi oni zajedno, cenim da nisam ciljna grupa niti jedne grupacije. Bez ukusa su i afere raznih VIP ličnosti, ako takvih ima u našem šarenom javnom polusvetu. Prevarama, neplaćenim alimentacijama, o tome ko ima ljubavnika a ko kvalitetnije silikone, ili čak izmišljenim pričama o podletanju kolima pod šleper, pokušavaju da me animiraju. Ne znam kakva korist od mene ako uopšte i pokažem interesovanje za njih? I šta ćemo, odnosno šta ćete sad? Pripadam običnom svetu onom od krvi i mesa, što pokušava da dočeka svetlu budućnost koja se ne da, plaćam račune, kupujem hranu po akcijskim cenama, oblačim se i odevam po modi „hvala ti Bože, još uvek traje“, točim gorivo retko i to samo za jednu crvenu, i već sam umoran. Jedino me sport još uvek drži, pogotovu Nole. Svaka njemu čast. On je najbolji sedativ za naciju. Da nam nije njega, ne znam šta bi. Ovako možemo, da bismo sačuvali bar malo sebe, u slobodno vreme da ogovaramo komšije koje skiče i vršte do zore, ili automehaničara Miku kojem su prošle večeri lokalni lopovi prodali delove sa njegovog ukradenog automobila u pola cene? Toliko zapleta i raspleta kriju životi nas običnih smrtnika samo što o njima novine ne pišu. Ko nam kriv kad nismo sinovi čuvenih nacionalnih ikona, ili možda lutke sa naslovnih strana koje svako malo uhvate u prodaji vlastitih proizvoda kojima cena pada kad godina izda. A nama godine prolaze, sve izdajica do izdajice.

Dobro jutro! 🙂

1

(Foto: vukajlija.com, ilustracija)

Objavljeno pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak | Označeno sa , , , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar

Batine na veresiju – Čips od Abašovog krompira – Frižider do kraja mandata

(KVAKA 202četvrtak, 28. januar 2016.)

piše: Dragutin Rokvić

 

Imali bismo i mi bogat i dinamičan demokratski život kad bi i naša država – kao Crna Gora – plaćala po sto hiljada evra prebijenima na protestima. Ali će ovde pare stići tek za dve godine, a mi nemamo toliko poverenja u vlast da batine dobijamo na veresiju…

***

Kad se saznalo da je za sliku krompira jedan ljubitelj umetnosti platio fotografu Kevinu Abašu milion dolara – počela su nagađanja da varijacija ovog rada postoji i u muzeju u Novom Sadu. Novosađani su ovo demantovali, ali ako ipak čujete da je neko javno preduzeće za fotografiju dalo barem pedestak hiljada evra, budite sigurni da je to čips od Abašovog krompira…

2

***

Dojadila je više i kuknjava da uređaji koje kupujemo – ništa ne valjaju; i da većina njih otkazuje mnogo pre isteka garantnog roka…

A treba samo malo promeniti percepciju…

I sve će delovati normalnije ako kažete, na pimer, da su vaša mini-pekara i veš-mašina spremne za vanredne izbore, a frižider bi – kao i predsednik – da ostane do kraja mandata…

 

(Foto: www.razglej.se, ilustracija)

Kvaka 202 je rubrika koja se na Beogradu 202 emituje od utorka do četvrtka u terminima 07.40 (emisija „Ustanak“) i 11.45 (emisija „Formula 202“).

Objavljeno pod 06 Rubrike iz programa 202, Kvaka 202 | Označeno sa , , , , , , , , , , , | Ostavite komentar