Piše: Milena Milićević
Konzervirana crtica
Zaista obožavam leto. Za mene je sunce sva životna energija. U toku letnjih meseci puna sam energije, bez obzira na visoke temperature i sunce koje prži. Jedino što ne mogu fizički da podnesem je vožnja u sparnim, zagušljivim i užarenim pokretnim konzervama. Kažem konzervama, jer većina autobusa u našem gradu sada ima one minijaturne prozore, koji se otvaraju na kip ili na kant. Kroz njih vazduh ne ulazi. Znači, u startu zagušljivi prostor, u kome je vlaga na nivou 200 odsto, jer nas stotinu, iako autobus prima upola manje, dišemo i isijavamo, a ništa iz konzerve niti isparava niti ulazi vazduh. Pritom, po pravilu, u tim konzervama, oprostite što ih uporno tako nazivam, ne rade klima uređaji ili izduvavaju još gori vlažan, polutopli vazduh. Već čujem neke koji se pitaju, kako ste se nekada vozili gradskim prevozom u kome nije bilo klime. E pa, nekadašnja prevozna sredstva imala su bar velike prozore. Još uvek gradskim ulicama jezde i takvi autobusi, u kojima moramo reći jeste toplo, ali bar vas „rashlađuje“ vetrić. A i pre 10, 15, 20 godina temperature leti baš i nisu bile 40 plus. I gle apsurda, leta su sve vrelija, nama prevozna sredstva klimatizovana, a mi se nikad teže nismo prevozili sa jedne na drugu destinaciju. Mislim tu na pokretne saune, koje su ovoga puta u službi onesvešćivanja, a ne detoksikacije organizma, ali i na beogradske gužve, koje nekada poprimaju i oblike saobraćajnog kolapsa. A zamislite, ovih dana u kontrolu vozila krenula je inspekcija, koja kontroliše da li rade klima uređaji. Za sada su, kažu, isključili 20 vozila?!?! Međutim, prema nekim informacijama, trećina vozila GSP uopšte ne poseduje klima uređaje, a može se čuti da je tek krajem maja raspisan tender za popravku i servisiranje klima uređaja za oko 600 vozila. Setimo se mog osećaja sa početka priče. Letnji meseci, pozitivna pokretačka energija. E, to je ono što mene spašava. Ne želim da se osećam poniženo što se često vozimo kao sardine, pritom i skuvane. Što te iste konzerve čekamo po pola sata i više. Što nas na sve to presreću i kontrolori. Ne dozvoljavam da mi sem prirodnih nepogoda, sive oblake nad glavom navlače tamo neki prevoznici. Pešačenje je ionako zdravo. Bar nekoliko stanica. A i prilika je da prošetam nove naočare za sunce, kroz koje svet malo drugačije izgleda. Dobro jutro.
Beograd202 