Ustanak (6. decembar – crtica)

piše Vlada Todorović

 

CRTICA – sve je u redu, čak i kad nije… u redu

U mom Domu zdravlja već godinama vlada sistem jedinstvenog reda za sve šaltere. Nema više onoga da meračiš gde ima manje ljudi ili gde ne radi nezgodna teta koja voli da proverava da li imaš baš sve pečate na receptu. Sistem jednostavan i efikasan. Svi čekaju u istom redu, pa koji šalter im zapadne kada konačno dođu na red. Naravno, reč je o redu gde se čeka za podizanje lekova sa receptom.

Međutim, šta se dešava na onom jednom šalteru gde se kupuju lekovi? Sasvim logično – jedan šalter, jedan red i tu nema problema. Pa, ne i baš. Naime, pored tog jednog postoji još jedan šalter, koji se ponekada otvori. Kada neko od koleginica ima vremena, a red za kupovinu bez recepta je poveći, pa stiže ispomoć. Baš kao i pre neki dan.

1Dakle, odjednom se otvara novi šalter, apotekar kaže: Prvi sledeći u redu neka dođe kod mene, i… dešava se interesantna stvar. Ceo red se odjednom seli pred novi šalter. Na onom prvom ostaje samo pacijent/kupac. Apotekari u neverici gledaju šta se desilo. Kao i ostatak ljudi u apoteci. No, to je samo početak nevolja. Sasvim logično, na onom „originalnom“ šalteru kupac je završio svoje, i sada tu neko treba novi da dođe na red. Sasvim logično, novoformirani red ispred rezervnog šaltera se prepolovljava, ali umesto da drugi iz reda pređe na prvi šalter, to rade poslednji iz reda. Sada imamo po troje ljudi u svakom redu. Apotekar, koji je došao da pomogne, mora da zatvori rezervni šalter, sve opet treba da se svede na jedan red, samo što su sada svi izmešani i nezadovoljni… Dobro, neko je bolje prošao u ovoj „razmeni“, pa će sada manje čekati.

Dakle, iako imaju „recept“ kako je najbolje čekati u redu, naš svet koristi i najmanju moguću priliku da sam sebi zakomplikuje život. Ili je to praiskonska želja da se ućari po svaku cenu i na uštrb drugih. Ili toliko ne volimo redove, da je najbolje napraviti svoj red u kojem ćeš biti glavni i jedan jedini! Makar po cenu toga da ispred tebe bude zid, a ne šalter.

 

(foto: soundcloud.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s