Uranak (14. mart – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Juče je u Beogradu oteta dvogodišnja devojčica, bukvalno iz ruku majke. Ubačena je u automobil stranih registracija dok se majka grčevito borila da je spase. Povređena, ipak je smogla snage da izusti krik kakav samo majka može da bi tako privukla pažnju desetak prolaznika koji su, iako nemoćni, hrabro krenuli u poteru za otimičarima. Odmah je alarmirana policija koja je iskoristila sve moguće resurse i posle filmske potere što helikopterom, što takozvanim presretačima na autoputu u blizini Šimanovaca uhapsila zlikovce a dete predala prestrašenom i u isto vreme presrećnom ocu. Ispostavilo se, u prvim rezultatima istrage, da su otimčari istočno-evropskog porekla sa francuskim pasošima i da su već bavili otimicama dece jer je kod njih pronađen unapred izrađen falsifikovani pasoš za devojčicu. Zašto baš ta devojčica, zašto baš na Voždovcu, otkud njena ili slika fizički slične vršnjakinje u pasošu, zašto su mediji u trci za senzacionalnom vešću objavili lica deteta, ili policijskih inspektora, pitanja su koja je srpska javnost pokrenula. Ima opravdanja za relativno škrte informacije ministra policije u vezi sa rezultatima prvih istražnih radnji, ali čini se da je nekako u senci prošlo nesumnjivo herojstvo pripadnika MUP-a, iako im je čestitku uputio i premijer Srbije. Ja bih postavio nekoliko pitanja ne želeći da umanjim značaj onih koje postavlja većina građana. Šta ti stranci misle zapravo o nama? Da li je za njih Srbija obična nedođija u kojoj se deca beru na grani ili skupljaju na ulici, da je roditeljima svejedno ako im neko oduzme čedo a policija postoji da bi se samo reklo tek da je ima? Da li ćemo posle ovog slučaja mi, obični građani koji od poreza plaćamo tu istu policiju i dalje misliti da je bahata, nesposobna, korumpirana i u sprezi sa kriminalcima? Pre nego što na ovo pitanje date odgovor, stavite se u položaj roditelja otete devojčice koji ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. Šta mislite, šta bi oni odgovorili na ova pitanja? Dobro jutro!

8(Foto: www.lipstiq.com, ilustracija)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Uranak i označen sa , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s