piše: Kruna Pitarić
Burazerska država
Kada bi se delila Zlatna malina za najgoru kompaniju u Srbiji, “Jura” bi sigurno bila nominovana. O domaćim fabrikama i firmama gubitašima da i ne pričamo. I sve to ako bi glasala javnost, a ne oni koji grle investitore čim pređu granicu, i tako zagrljene ih drže da baš ne vide najbolje naše zakone i poreske “otežice”. Prepričava se sa gorčinom slučaj radnice “Jure”, samohrane majke obolele od karcinoma, kojoj ugovor na određeno vreme nije produžen nakon bolovanja. Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ zatražili su da premijer i Ministarstvo rada zaštite radnicu Violetu Petrović, pa su joj ponudili i besplatnu pravnu pomoć. Teška situacija, a svako bi odmah rekao, mora neko da reaguje! I mi šta ćemo, odmah pitamo prvog čoveka države, onako, burazerski. Ali, što ne pitamo Zakon? Zašto zakon ne štiti radnike zaposlene na određeno vreme? Zašto je moguće izigravati slovo na papiru, kao da se igramo onog dečijeg “kamen, papir, makaze”, pa se seče i prekraja kako kome za šta odgovara? Pitanje pojedinca nije nešto što država treba svaki put da rešava kada se javnost sažali, nego da ponudi fer inspekcije rada, da ne pravi malverzacije sa subvencijama strancima, da Nacionalna služba za zapošljavanje organizuje više od krajnje formalnih uslova i pomoći kod traženja posla i usavršavanja, da čovek, na svakom poslu, oseća da ga tretiraju sa iole dostojanstva.
Koliko god to mi u ovom slučaju otpuštene radnice “Jure” želeli – ne može se zakon menjati izjavom sindikata, pa to pravdati humanošću ili čim drugim. Bolestan čovek bez posla ima pravo na zaštitu preko biroa za nezaposlene. Ali, sve to, kada bismo bili u državi koja zakone primenjuje u interesu onih zbog kojih i postoji. Do tada, lajemo i lajemo i lajemo na nju, ne jer želimo sledeći obrok, već uslove da ga sami obezbedimo svakog dana.
Dobro jutro!
(Foto: Justitia, ilustracija)
