Ustanak (28. januar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

 
ZAMIŠLJENA CRTICA

U knjizi „Sjećanja“, objavljenoj 1976. godine, Meša Selimović prepričao je jednu anegdotu. Te godine Selimović je bio nagrađen i često pominjan u javnosti povodom romana „Derviš i smrt“. Naime, jedna devojčica, učenica četvrtog osnovne, iz malog mesta u Bosni, poslala mu je pismo preko štampe u želji da se s njim dopisuje. Ona je mislila da je u pitanju dečak koji je te godine dobio „roman pohvalu“, kako je napisala, za odličan uspeh u školi, a ona nije dobila ništa, iako je bila odlična. Devojčica mu je ispričala ponešto o sebi i svojoj porodici i završila pismo željom da joj što pre odgovori.

„Dugo nisam mogao da zaspim te noći pošto sam dobio pismo“, piše Selimović. „Užasnulo me saznanje da moja draga Sabiha, učenica 4. razreda osnovne škole, pojma nema ni šta je to književnik ni šta je roman ni šta je književna nagrada… Pa, za koga ja to pišem? – upitao sam se zgranut. Sabiha nikad nije uzela niti je vidjela, a vjerovatno neće nikad ni vidjeti, ni moj ni neki drugi roman. Kao što neće vidjeti ni mnogi drugi, radnici, seljaci, nepismeni, zaposleni u inostranstvu…. pijanci, i ko bi znao ko sve još ne. Takvih, stvarno nepismenih, u Jugoslaviji ima preko 20 miliona, oni ne znaju ni za naše knjige, ni za nas, ni za naše probleme.“

Da li se mnogo toga izmenilo od 1976. do danas? Svakako jeste. Pa ipak, priča o nepismenosti kod nas je uvek aktuelna. Nedavno je objavljen podatak da u Srbiji ima preko milion i po nepismenih ljudi. Iako mi je teško da u to poverujem, činjenica je da se u mnogo čemu nismo pomakli od one nušićevske Srbije, a kamoli od ’70-ih godina. Iako pominjanje broja nepismenih u našoj zemlji nije lepa stvar „za čuti“ rano ujutru, ovo ostaje moj jak utisak. A Crtica je o utiscima.

Dobro jutro!

1

(Foto: zelenaucionica.com, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s