Ustanak (2. novembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Ne znam da li je neko skoro kupio džemper sa Zlatibora ili šubaru iz doline Timoka, ali znam da sam pre neki dan na pijaci video nekoliko mladih ljudi koji su znatiželjno gledali izložene čarape ispletene od debele bele vune. Prodavala ih je, skoro pa poklanjala, jedna bakica, u isto vreme držeći pletivo u ruci i neumorno štrikajući. Dok je naplaćivala jedan par čarapa, devojka koja je pazarila upitala je: Pa, zar vi baš tako stalno štrikate? Ma, jok ‘ćeri. Ja to da ubijem vreme dok čekam mušterije. Čuvši to, pokušao sam da to ubijanje vremena povežem sa nekom drugim gledištima stvarnosti u Srbiji. Evo primera. Ako baka prodaje nešto što je proizvela sama, pritom štrikajući i dalje bez prekida procesa proizvodnje čarapa, ona uspeva da radi dva posla istovremeno. To znači da ako nešto prodajemo da bi zaradili, u isto vreme treba da proizvodimo ono što je već na tezgi. Međutim, tu se krije zamka da se lako može desiti da prodaja ne prati proizvodnju, što će reći: uzalud roba ako nema kupaca. Čarape se gomilaju, nestaje prediva, a para nema. Bez para teško da može da se pazari jer čarape umesto dinara nijedan trgovac neće primiti. Dolazimo tako sada do problema koji muči male privrednike, a to je plasman robe. Zbog zaliha neprodatih proizvoda, ostaju bez obrtnih sredstava ali i novca za zarade radnika koji i posle radnog vremena moraju da rade neki drugi dodatni posao. Upadamo u zamku da se zbog navedenog ne isplati baš ništa. Isplati se, ali ako pre toga zaboravimo da će nas država u godini preduzetništva sačekati sa desetinama različitih poreza, uvek gledajući svoj interes. Za čarape ćemo lako, pokloniće već baka nekome ako ne proda, ali ostaje nam gomila koječega što imamo na lageru, a nemamo kome da prodamo iz ko zna kojih sve razloga. Do tada, tražimo neki treći posao. Možda se isplati.

Dobro jutro!

1

(Foto: Vratimo se izvornim vrednostima. – WordPress.com, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s