piše: Dejan Grujić
Obećanje da će veoma brzo doći do povećanja plata u Srbiji raspalilo je euforiju planiranja. Većina nas, već je izračunala koliko će nas para strefiti tim uvećanjem zarada pa u skladu s tim i odluke tipa da nema više uskraćivanja sitnih radosti. Jedva čekam da mi pare legnu da pa da kupim kesicu grisina. Odavno ih nisam probao a baš sam to mnogo želeo. Takođe, kod Sulje semendžije odavno merkam fišek suncokreta, pečenog i presoljenog. Makar sto grama. Pa, stvarno, zaslužio sam da se baškarim malo. Svi smo štedeli, evo rezultata. Oprezni optimisti, verovatno će i od tog povećanja da uštede. Njihov je rezon da ako smo mogli da sada bez tih para, moći ćemo i ubuduće. Hajde sada da počnemo da štedimo od povišice. Odmah na stranu odvojiti tih hiljadu ili dve dinara, recimo. Tako je moguće na desetogodišnjem nivou uštedeti i dve hiljade evra. Od te dve hiljade evra, ali tek kada prođe deset godina, možemo ko zna kakva čuda da načinimo. Moguće je da odemo na letovanje, kupimo polovnjak, dva ara placa, ili čak pokrenemo proizvodnju jaja. Samo se valja strpeti deset godina. Ona narodna priča o magarcu koji je manjkao taman kad ga je gazda naučio da gladuje u našem slučaju ne važi. Nas možda i uče da gladujemo ali mi nećemo da prođemo kao magarci. Nama su magareće uši odavno porasle. Znamo da se nosimo sa njima.
Dobro jutro!
(Foto: Reference.com, ilustracija)
Beograd202 