piše: Dejan GRUJIĆ
Koliko puta ste videli da se grupa ljudi tiska ispred nekog objekta na suncu ili kiši, vetru ili zimi i puši? Izgleda licemerno, zar ne? Donošenjem prepisanih zakona evropskih, Srbija je proterala duvaski dim, da bi podigla nivo zdravlja nacije. Slepo se pridržavajući propisa, zabranila je velikim znacima protiv pušenja i pomisao da se u zatvorenom prostoru zapali cigareta. Ma, super je sve to, ali pre neki dan je izbio požar na jednom objektu jer se žar sa mesta označenog kao pušačka zona, nekako stopio sa pokošenim travnjakom gde je suva trava kao benzin planula i napravila ne baš malu materijalnu štetu. Pre neki dan sam gledao staro Pozorište u kući. Rođa, sedi i puši u kancelariji. Scena druga, Rođa sedi u dnevnoj sobi i puši. Nekako je i u pozorištima bilo normalno da glumci puše na sceni jer to zahteva uloga a sada to ne smeju da rade. Čestitam na tome da čuvamo zdravlje nacije, proterujući duvanski dim tako što čučimo po klozetima da ne naiđe portir, ili ispred radnji i firmi dreždimo i s mrštenjem i nervozom dočekujemo svaku mušteriju koja se pojavila pre poslednjeg izvučenog dima cigarete. Žao mi je da trujemo decu, kao što to masovno činismo onomad kad ne imadosmo zakon, ali mi je nelagodno zbog rušenja dostojanstva onih koji sami sebe truju, svojevoljno. Poskupljuju cigarete svako malo, akcize rastu, a zavisnost ne bira. U izboru hleb ili cigareta, zna se šta će u slučaju pušača odneti prevagu, a ostaviti duvan danas je teže nego ostaviti heroin. Opet, i ove godine, danas ćemo da pričamo o Danu borbe protiv pušenja, a posle te priče sledi trk u obližnji ograđeni prostor gde smemo da se nadišemo nikotina. Za to vreme, broj obolelih od raka pluća raste geometrijskom progresijom. Šta da se radi? Eh, Kolumbo, Kolumbo, izem te radoznala… Dobro jutro.
Beograd202 