Piše: Milena Milićević
Osmomartovska „Crtica“ iz ugla jedne žene
Godina je 2019. i još jedan „crvenoružin“ dan je pred nama. A zapravo, dan kao i svaki drugi. Samo ne u očima muškaraca, koji ovog osmog marta, kao i prethodnih, troše pare na crvene ruže ili neke ciklama lale, na nepoznate sladunjave parfeme koji su na sniženju, spremajući specijalne osmehe za svoje lepše polovine, koleginice ili drugarice. Danas, kada je baš kao i juče ili sutra, sasvim običan dan. Običan dan u životu svih onih žena koje rade isti posao kao i njihove kolege, a zarađuju manju platu. Običan dan za sve one žene koje posle posla trče kući ili u vrtić po decu, ne bi li stigle da ih presvuku, podgreju ručak i sačekaju supruga, ukoliko nisu samohrane majke. Ovaj osmi mart je isti dan kao i juče, za sve one žene koje su trpele psihičko ili fizičko nasilje jer su, kako se obično kaže, slabiji pol, a država, institucije, komšije i rodbina, koja se ne može rodno odrediti da je on ili ona, nisu reagovali i zaštitili ih. Ovo je običan dan u očima svih onih žena koje su u malim, ruralnim sredinama celog života bile odbačene i skrajnute, ako su rođene u porodicama u kojima nije bilo muških naslednika. Ovog osmog marta, kao i prethodnog, u nekom mestu za koje i ne znamo kako se zove, ali znamo da je iza neke krivine i brda, jutro isto dočekuje neka virdžina, osuđena da bude jači pol u pantalonama i sa kratkom kosom, iako i za nju, kao i za sve žene ovog sveta, kozmetičke kuće danas rasprodaju maskare, ruževe i parfeme po nižim cenama. Ovog osmog marta rodiće se još devojčica, čije majke će se u brojnim porodilištima, iako radosne, žaliti na lošu hranu ili nerazumevanje medicinskog osoblja kada fizički nisu u stanju da doje svoje bebe. Za te i sve druge nespomenute žene, ovaj osmi mart je jedan sasvim običan dan. Možda bi sve želele da pitaju Klaru Cetkin da li je Međunarodni Dan žena, popularno nazvan Osmi mart, praznik ekonomskih, političkih i društvenih dostignuća žena ili praznik slatkiša i cveća? Da li su osmomartovski protesti žena zbog loših uslova rada i niskih plata, s početka 20. veka, danas samo istorijski podatak ili realnost? Sve pomenute žene iz ove priče, ali i one koje se nisu našle među ovim redovima, žive sa svim tim problemima u ovom gradu, ovoj zemlji, ali i van nje. Često nevidljive. Sem za Osmi mart. U trenucima kada im se poklanja cveće. Već sledećeg, Međunarodni Dan žena postaje sasvim običan dan. Neka bar bude bolji od jučerašnjeg, a manje dobar od sutrašnjeg. Za sve podjednako. Dobro jutro.
(Foto: pixabay.com/Prawny, ilustracija)
Beograd202 