Ustanak (12. april – Crtica)

Piše: Milena Milićević

Lokal patriotska Crtica

Juče je Novi Beograd proslavio 71. rođendan. Doduše, možda se ne može reći da baš postoji toliko godina, ali su tog 11. aprila 1948, tri godine nakon završetka Drugog svetskog rata, započele omladinske radne akcije. Tamo gde se uliva Sava u Dunav, gde su se nekada nalazile pustare i ritovi, niklo je nobogeogradsko naselje. Mene najlepše uspomene vezuju za tu beogradsku opštinu. Tamo sam odrasla. Stekla prve drugare u obdaništu, završila osnovnu, srednju školu, upisala fakultet. Sa Novog Beograda sam putovala na svoje prve radne zadatke. Prve ljubavi, svađe, suze, prve korake među drvoredima, duge šetnje pored Save, sve to me vezuje za tu opštinu. Gledala sam kako se krče močvarne njive, kako se nekadašnje bašte napuštenih domaćinstava raščišćavaju, da bi se podigao novi soliter. Rasla sam u kraju koji je pored betonskih spavaona, kako su zvali zgrade na Novom Beogradu, imao nepregledne drvorede, velke travnjake na kojima sam zaradila i prva krvava kolena učeći da vozim rolšue. Imali smo i svoje rečne oaze, mogućnost da za pet minuta čamcem pređemo na beogradsko more iliti Adu, u vreme dok je još bila neuređena. Ne možete da ne volite kraj u kome ste stasali u ono što ste danas. Nije redak slučaj da u razgovoru Beograđana čujete izraz lokal patriota, odnosno, zaljubljenik u opštinu na kojoj živite. U vreme 80-ih Novi Beograd baš i nije bio omiljen kraj. Govorilo se da je nesiguran, da se tamo kradu kola, da je za dve i po sekunde moguće izgubiti se pet puta, što se i nama koji smo živeli tu dešavalo, zbog zbunjujuće podele blokova i naziva ulica. No, bez obzira na sve to, odrastajući u tom kraju ja sam nekako iznova pronalazila ono što volim u njemu. Volim ga i danas, bez obzira što ne živim već nekoliko godina na toj adresi. Volim i svoje sadašnje naselje, koje opet gleda na reku, doduše Dunav i koje je opasano prirodom. Nekako se i ovde osećam ušuškano, kao i na staroj adresi. Ali sve ono što me vezuje za Novi Beograd, izmami mi osmeh i lepe emocije kada prolazim poznatim ulicama, doduše, malo drugačijim. Da li ste i vi vezani za svoje mesto odrastanja? Verujem da jeste. Dobro jutro.

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s