Piše: Milena Milićević
Lokal patriotska Crtica
Juče je Novi Beograd proslavio 71. rođendan. Doduše, možda se ne može reći da baš postoji toliko godina, ali su tog 11. aprila 1948, tri godine nakon završetka Drugog svetskog rata, započele omladinske radne akcije. Tamo gde se uliva Sava u Dunav, gde su se nekada nalazile pustare i ritovi, niklo je nobogeogradsko naselje. Mene najlepše uspomene vezuju za tu beogradsku opštinu. Tamo sam odrasla. Stekla prve drugare u obdaništu, završila osnovnu, srednju školu, upisala fakultet. Sa Novog Beograda sam putovala na svoje prve radne zadatke. Prve ljubavi, svađe, suze, prve korake među drvoredima, duge šetnje pored Save, sve to me vezuje za tu opštinu. Gledala sam kako se krče močvarne njive, kako se nekadašnje bašte napuštenih domaćinstava raščišćavaju, da bi se podigao novi soliter. Rasla sam u kraju koji je pored betonskih spavaona, kako su zvali zgrade na Novom Beogradu, imao nepregledne drvorede, velke travnjake na kojima sam zaradila i prva krvava kolena učeći da vozim rolšue. Imali smo i svoje rečne oaze, mogućnost da za pet minuta čamcem pređemo na beogradsko more iliti Adu, u vreme dok je još bila neuređena. Ne možete da ne volite kraj u kome ste stasali u ono što ste danas. Nije redak slučaj da u razgovoru Beograđana čujete izraz lokal patriota, odnosno, zaljubljenik u opštinu na kojoj živite. U vreme 80-ih Novi Beograd baš i nije bio omiljen kraj. Govorilo se da je nesiguran, da se tamo kradu kola, da je za dve i po sekunde moguće izgubiti se pet puta, što se i nama koji smo živeli tu dešavalo, zbog zbunjujuće podele blokova i naziva ulica. No, bez obzira na sve to, odrastajući u tom kraju ja sam nekako iznova pronalazila ono što volim u njemu. Volim ga i danas, bez obzira što ne živim već nekoliko godina na toj adresi. Volim i svoje sadašnje naselje, koje opet gleda na reku, doduše Dunav i koje je opasano prirodom. Nekako se i ovde osećam ušuškano, kao i na staroj adresi. Ali sve ono što me vezuje za Novi Beograd, izmami mi osmeh i lepe emocije kada prolazim poznatim ulicama, doduše, malo drugačijim. Da li ste i vi vezani za svoje mesto odrastanja? Verujem da jeste. Dobro jutro.
Beograd202 