piše: Zorana Pejić
Uprava jednog tržnog centra na Novom Zelandu, odlučila je da se otarasi tinejdžera koji, svakodnevno u slobodno vreme, „bleje“ u ovom objektu, tako što je preko ozvučenja puštala sporu i dosadnu muziku. Tinejdžeri su, inače, u ovaj tržni centar dolazili često pripiti, muvali se u grupama, bacali smeće okolo, dovikivali se, svadjali i crtali grafite po unutrašnjosti zgrade. Madjutim, klinci su posle ovog rekli da će doneti svoje uredjaje za puštanje muzike, pa će povesti odbrambeni rat protiv uprave tržnog centra. Za sad nema povratnih informacija o rezultatima bitke, ali od kada su batinu proterali iz raja, odraslima je teško da urazume tvz. raspuštenu omladinu. Kod nas se to, naprimer, oduvek rešavalo od malih nogu. Tako je na pitanje zašto je dobila batine, jedna devojčica odgovorila – mama mi je jednom rekla: „Nije ti ovo dedina posteljina da tu piškiš kad ti hoćeš“! I rešena stvar!
Jedan službenik Evropske unije, Grk Janis Ikonomu, tečno govori 42 jezika. Ta oblast ga zanima od pete godine, kada je počeo da ih uči, a kasnije mu je ovo interesovanje postalo prava strast, te se zaposlio u prevodilačkom odeljenju Evropske unije u Briselu. Kaže da kineski jezik, na primer, uopšte nije težak dok se sa madjarskim prilično namučio. Ikonomu se nije zaustavio na postojeća 42 jezika, nego u slobodno vreme uči još tri nova. Stvarno fascinantno ako ih nikada nije pobrkao, pa se nadam neki nesporazumi pojedinih zemalja, u odnosima sa Evropskom unijom, nisu nastali – zbog grešaka u prevodjenju.
Beograd202 