Ustanak (11. februar – crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Radivoje Korać Žućko, ostvario je svoje snove. Svoju ljubav prema košarci uložio je do poslednje kapi znoja na parket, ostavljajući nam u nasleđe sklonost prema ovom sportu. Kup Radivoja Koraća samo je nastavak uzvišenosti poštovanja prema proslavljenom košarkašu. Naša košarka je sinoć u Kragujevcu pretrpela šamar tokom odigravanja finalne utakmice između Crvene zvezde i Partizana. Ma kakav šamar, bio je to pravi nokaut bez odbrojavanja. Opet je u drugom planu bila igra na terenu, u prvom su navijači. Navijač. To u srpskom jeziku zvuči previše dostojanstveno. To bi trebalo da bude osoba koja svim srcem navija za omiljeni klub, nosi obeležja, transparente kojima bodri svoje igrače, a iz petnih žila navijajući dere svoje glasnice. Ali, stvarnost je kod nas drukčija.
foto2

Na našim sportskim borilištima lete baklje, dimne bombe, predmeti koji ozbiljno povređuju igrače bacaju se kao pikado, a desi se da dođe i zarobljavanja navijača suprotstavljene ekipe pa onda sledi iživljavanje i mučenje nesrećnika koji se u pogrešnom trenutku našao na pogrešnom mestu. Uzalud su sinoć Čović, Đilas, Danilović, i srčani Vujošević pokušavali da smire razjarene junoše, utakmica je prekinuta i biće odigrana večeras i to bez publike. Kome je u interesu ovakav sled događaja? Znaju li izgrednici u čast čije levice se igralo finale? Žućkova levica nije bila bokserska, već košarkaška. Ubacivala je u koš loptu iz neverovatnih situacija i bila cenjena i poštovana toliko da je u njenu čast i nastao Kup Radivoja Koraća. Sinoćnja utakmica, trebalo je da predstavlja trijumf sporta i uspomena na lepa vremena kada je košarka značila sve, a pesničenje duplo golo. Ovako smo dobili silovanu i pretučenu košarku ispod koje je potpaljena lomača na kojoj se izvija u samrtnom ropcu. Razumni, nadležni i odgovorni – pritrčite što pre i ohladite usijane glave i sprečite dalje širenje požara. Dobro jutro.

(foto: kkpartizan.rs)

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s