piše: Dejan Grujić
Setite se kad ste poslednji put sanjali? Kakve boje su bili ti snovi? Da li su se ostvarili? U prirodi je da se nadamo nečemu što je bolje od stvarnosti koju živimo. Ali, ta nada ima rok trajanja. Očekivanja, lažna obećanja, prevare ili samoobmane, duboko ostavljaju trag u duši. Veliki ljudi su iza sebe ostavljali sve, i svoj život posvećivali radu sa nemoćnijima od sebe smatrajući da ostvarujući njihove snove, svoje neostvarene, potiskuju u podrume duše. Šta je danas san u Srbiji? Šta na javi nemamo a što u snovima možemo da prizovemo? Možda standard bankrotiranih Grka koji su za nas i dalje zapadna Evropa iako su na jugu. Možda sanjamo nemački automobil, špansko letovalište ili mađarsku kuhinju? Ne, u Srbiji se uglavnom sanja o poslu. U najvećem broju slučajeva o onom u državnoj službi, jer privatnik dolazi u obrzir samo ako je sa zapada i ako se bavi slatkišima, sokovima ili informatikom. Ko nije imao volje, a ni mogućnosti da uči, pa je zapeo pred upisom na fakultet, nema mnogo izbora. Vrela pekara, kiosk štampe, vozač, prodavac, promoter, ili tokom sezona, poljoprivredni radnik. Stade sve na prste pobrojano. Plate nećemo da pominjemo, one nisu bitne. Njih redovno ne prima čak pedeset hiljada ljudi u Srbiji. Šta njima ima da filozofiramo kad oni sve najbolje znaju i osećaju na vlastitoj koži? Armija onih koji rade po ugovoru na određeno vreme, svakog drugog, trećeg, ili četvrtog meseca trese nervna kriza zbog neizvesnog potpisa koji će im produžiti preživljavanje. Postoje i takozvani honorarci ili spoljni saradnici. Nije šija, a nije ni vrat. Više je to poštena radnička klasa, kako se nekada nazivasmo u doba jednoumlja. Sad imamo višeumlje ali kakva nam vajda od toga kad krenemo na pijac? Sigurno je da dugogodišnje čekanje umara, a snovi se od čekanja poput morske pene tope na vrelini strepnje: Šta kad dođe vreme za penziju? Još se držimo bolje nego Grčka, plaćamo dugove, ali živimo sa mnogo manje para mesečno nego bankrotirane komšije. Da li ćemo dočekati da nam ovi od kojih sve zavisi ispune bar deo snova? Ako je odgovor na ovo pitanje odričan, u šta duboko sumnjam, onda se treba prisetiti jedne mudrosti koja kaže da snovi nisu beskorisni već je beskoristan život u kojem nema snova. U to ime, raspršite pospanost i oterajte snove, vreme je za još jedno buđenje u Srbiji. Dobro jutro!
(Foto: www.deviantart.com, ilustracija)
Beograd202 