piše: Ru Šavr
ZAHVALNA CRTICA
Rana je jesen i rano jutro, ono u kome se već mora upaliti svetlo da bi se videlo šta se radi. Na ulici je već odavno uključena rasveta, ali je magla, pa se jedva kroz nju probijam na putu do posla. Stigla je jesen, tu nema šta. Nema više onih vrućina zbog kojih smo se bunili. Uskoro će i zima.
I tako, dok pijemo prvu jutarnju kafu skuvanu na šporetu, i čitamo novine, proveravamo mejl ili slušamo radio, koliko puta se setimo da nam je to neko omogućio? Omogućilo nam je to, u stvari, mnogo ljudi. Od onih u fabrici koji su proizveli ono pomoću čega koristimo električnu energiju, do onih koji su se potrudili da sve to stigne do nas, ovako ili onako. Ali najveću zahvalnost dugujemo onom koji je učinio da struja uopšte postoji, ovakva kakvu je poznajemo. Čoveku koji je čitav život posvetio elektricitetu. Onom koji je odmalena maštao da protumači pojavu ovog fenomena u prirodi i da ga ukroti na našu dobrobit. Naravno, mislim na Nikolu Teslu. Slušamo se putem radija, takođe zbog njega. O svemu tome pisane su silne knjige, studije pa i crtice. Zato neću o tome da dužim već da podsetim samu sebe, za početak, a onda i ostale, da je nekada važno biti zahvalan. Zahvaljujući ovom pronalazaču, kako je sebe voleo da naziva, ili sanjaru, kako ga mi često zovemo, imamo ogroman broj pronalazaka, a sve zbog njegove ljubavi prema čovečanstvu. Lepo je da ga se setimo jednog običnog jesenjeg jutra bez naročitog povoda, onako, jer nas je usrećio.
Dobro jutro!
(Foto: sr.wikipedia.org)
Beograd202 