piše: Ru Šavr
ČISTUNSKA CRTICA
Stiglo je letnje doba. Svetlost je jaka i sva nečistoća izdajnički se ogolela na suncu. Vide se prljavi prozori, prljavi zidovi, fasade, ulice, prljavi autobusi, trolejbusi, tramvaji… Zablistalo je samo ono što je čisto, a sve drugo pokazalo je svoje oronulo lice. Mnogo je ljudi, mnogo ulica, mnogo vozila. Kako se u velikom gradu izboriti sa nečistoćom i mora li biti ovako? Na prvi pogled odgovor na ovo pitanje izgleda težak, ali nije tako: četka i deterdžent čine čuda. Krpa takođe. Starom, dobrom kreču polazi za rukom da prekrije svakakvu prljavštinu. Onda kada prolazite glavnim gradom (koji odavno nije bio tako prljav) i „opali“ vas transfer blama što ga stranci u jeku sezone upravo takvim zatiču, deluje da pojedinac tu ne može mnogo učiniti. I, mada ima ko je zadužen za brigu o čistoći javnih površina, tu pojedinac nije bespomoćan. Vidimo da je nekima pošlo za rukom da srede velike površine i svima je lepo kad prođu pored njih, ili se tamo malo zadrže.
Realno, ko može da uživa u prljavštini? Možemo se još i zaraziti na ovaj način… Možda nije loše da malo zasučemo rukave i očistimo makar onoliko koliko možemo sami ili da barem nešto popravimo, obrišemo, uglancamo, doteramo. Makar da učinimo da se u autobusu može sesti na sedište bez posledica. Zato, dajmo svoj primer, počistimo svoju kuću (zgradu) i ispred nje, teško da ćemo se kajati zbog toga.
Dobro jutro!
(Foto: www.gradskacistoca.rs, ilustracija)
Beograd202 