piše: Ru Šavr
PRORAČUNATA CRTICA
Kad se vraćamo iz trgovine, stalno se nešto pitamo. I stalno stavljamo neke primedbe. Imaju li one osnova, ili se mi, tek tako, nezadovoljni raznoraznim stvarima, stalno žalimo na nešto? Da li ste izbrojali koliko ima keksa u pakovanju koje kupujete? Upućeni kažu da tamo gde ih je bilo 14 sada ima 12, te da ako im nije povećana cena, smanjena je količina, uštede radi. Slična stvar važi i za neke mlečne proizvode, npr. čašice pavlake i kiselog mleka, trouglastu ambalažu jogurta, pojedine sapune, mala pakovanja šećera u kafićima. Šećer, doduše, verovatno nećete brojati, ali zli jezici kažu da su i tu pakovanja sve lepše dizajnirana a manja.
Već smo govorili o „domaćinski“ nastrojenim proizvođačima i onima koji prodaju robu. Ništa ne bacaju već samo pomešaju. A što se pakovanja tiče, ona su sve manja i elegantnija. Ima to i svojih dobrih strana za one koji žele da smršaju. Stari je savet nutricionista da kad hoćete da smršate treba da uzmete manji tanjir, a ne da veliki napunite do pola. Pun tanjir ima psihološko dejstvo. Tako isto, manja pakovanja proizvoda lepo izgledaju a čuvaju liniju.
U samoposlugama, na zidovima iza vitrina u kojima stoji meso, postoje prikazi svinja i goveda. Na tim crtežima jasno se vidi koji delovi pripadaju kojim kategorijama mesa. To ima veze, ne samo sa njegovim kvalitetom, nego i sa cenom. Ali, kad sa crteža spustite pogled na vitrinu, videćete da ono što je označeno kao 2. i 3. kategorija ima znatno višu cenu nego što bi bilo opravdano, ako slika sa zida govori istinu. I tako slanina, koja bi trebalo da je prilično jeftina postaje „Carsko meso“ ili dobije neko drugo izazovno ime da se niko ne seti da je potraži u trećoj kategoriji sa slike. Ko bi doakao trgovcima? Niko i nikada, kako stvari stoje.
Dobro jutro!
